Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Албанци својатају српске манастире

Црква манастира Грачаница

После изјаве председника Србије, Бориса Тадића, на самиту у Црној Гори, који је организован у сарадњи са Унеском и Саветом Европе, да је недопустива злоупотреба српских верских објеката на Косову, поново је актуелизован проблем својатања културног наслеђа на Космету. Тадић је изјавио и да се изнова појављују публикације, у којима се износе нечувене тврдње да је српско православно наслеђе из средњег века заправо албанско наслеђе, те да према том проблему ни представници земаља из региона, а ни Унеско, ни Савет Европе, не смеју да буду пасивни.  

Према речима Зорице Томић, председнице Комисије за сарадњу са Унеском, албанско прекрајање српске историје и културне традиције је веома опасна и далекосежна акција, која представља стратегију својеврсног културцида.

– На сајту независне државе Косово, visitkosova.org, представљено је илирско-византијско наслеђе, уместо српког културног наслеђа, које је уједно и европско. Осим тога, прошле године на сајму туризма у Охриду дељене су брошуре са истом тематиком и стално се појављују нове претње – каже Зорица Томић.

Подсетимо, у јануару 2008. године, у туристичкој понуди Косова описани су културни објекти, које су „стварали албански мајстори и уметници, од великог су културног и историјског значаја, а изграђени су и служили су за богослужење илирско-албанског становништва још од 4. века”. Текст који говори о „византијско-римско-готско-албанском стилу”, илустрован је сликом манастира Грачаница. Брошуре са сличном тематиком Министарство културе Косова делило је још у мају 2005. године, како су пренели медији, и у средишту Унеска. Слично прекрајање историје догодило се и недавно на сајму туризма, одржаном у Приштини крајем априла. На сајму је у оквиру туристичке понуде представљена и Патријаршија Српске православне цркве, и манастир Дечани, који је описан као „један од најистакнутијих споменика касног периода у Европи”.

– Четири здања на тој локацији одраз су врхунца византијско-романске културе која се развила на Балкану између 13. и 17. века – саопштено је на сајму туризма у Приштини.

(/slika2)Зорица Томић истиче да се појављују и нови топоними, па се Ново Брдо сада зове Арта, Подујево је Бесијане, а Призрен Презрени.

– Независна комисија Косова направила је и паралелну базу података о баштини, у сарадњи са Британцима. Циљ је да се измисли непостојеће културно наслеђе и тако створи нови културни идентитет, на основу онога што представља културни идентитет Србије. Сада је јасно да је простор културе и однос према баштини идеално тло за вођење тихе, наизглед врло лепе, а заправо врло опасне политике – закључује Томићева и напомиње да је Унеско врло озбиљан партер Србије у очувању и бризи за културно наслеђе. Наша саговорица  процењује да је Борис Тадић искористио прилику да истакне да проблем прекрајања истрије, оно са чим се данас суочава Србија, и генерално може бити проблем.

Вера Павловић-Лончарски, директорка Републичког института за заштиту споменика истиче да су српски споменици културе на листи светске културне баштине и под заштитом Унеска, и да било каква врста фалсификовања не може да превари стручну јавност.

– Ако је нешто српско културно наслеђе, то је врло лако доказиво, поготово када су у питању сакрални објекти. Не знам како албанска страна може да докаже да су они пореклом православни, или да је Душан био албански цар – каже Вера Павловић-Лончарски.

Саговорница „Политике” истиче да стручњаци и сви људи који имају довољно знања и памети, врло лако могу да препознају православну цркву, када је виде.

– То је више политичка прича, актуелна и 2009. године. Ми знамо шта је наше, па то лако можемо и да докажемо – констатује Вера Павловић-Лончарски.   

На Самиту у Црној Гори, који је окупио председнике Србије, Хрватске, Македоније, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, на тему „Разноликост културне баштине – управљање и туристичка промоција”, Тадић је рекао, како преноси Бета, да је потребно успоставити здраву међузависност сарадње, која види различитост као извор снаге.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.