Француске фирме партнери „Делте”

Француске компаније које су лидери у области изградње, енергетике, фармацеутске индустрије и путне привреде заинтересоване су да са највећим домаћим фирмама, попут „Делте”, „Верана”, „Телекома” и „Железница Србије”, организују заједничке пројекте. Циљ француских привредника је да буду што присутнији на српском тржишту, а у наредном периоду могу се очекивати и знатна улагања у Србију.

Ово су јуче, на састанку у Привредној комори Србије, закључили представници тридесетак најзначајнијих француских компанија, који су се састали са српским колегама међу којима су били Мирослав Мишковић, председник „Делта холдинга”, Радомир Живанић, власник компаније „Верано”, и челни људи неколико јавних предузећа.

Они су јуче, али и претходних дана, разговарали о могућностима заједничких инвестиција, али нису прецизирали о којим је пројектима конкретно реч.

– Најзначајније поље за улагање су, свакако, инфраструктура и производња хране – поручио је француским пословним људима Владимир Чупић, председник Пословног клуба „Привредник”, чији је један од чланова и Мирослав Мишковић, који је јуче био на састанку у Привредној комори.

Пословним људима из Француске обратила се Милка Форцан, потпредседница „Делта холдинга”, која је нагласила да је та компанија друга по снази фирма у Србији и да ће ове године остварити промет од 3,2 милијарде евра.

– Планирамо да у наредних пет година отворимо велике продајне објекте у земљама у окружењу, али и у Молдавији и Белорусији. Осим тога, веома смо заинтересовани да са француским фирмама успоставимо сарадњу у области хотелијерства – истакла је Милка Форцан, додајући да „Делта” тренутно у Србији запошљава око 25.000 људи и да је лидер у области изградње, производње хране и осигурања.

На ову констатацију осврнуо се и Жан-Франсоа Терал, амбасадор Француске у Србији, који је истакао да „Делта” има могућност да успостави успешну сарадњу са француским компанијама.

– „Делта” има партнерске односе са многим фирмама, нарочито са италијанским, тако да не видим зашто не би могла да сарађује и са француским предузећима – поручио је амбасадор Терал, уз констатацију да је клуб „Привредник”, иначе један од суорганизатора сусрета српских и француских бизнисмена, природни партнер компанија из Француске.

Како се јуче могло чути, економска сарадња Србије и Француске могла би да буде знатно ојачана већ од следеће године, пошто би у јануару у посету Београду требало да дође француски председник Никола Саркози. То ће, сматрају привредници, свакако утицати на прилив француских инвестиција у нашу земљу.

– Француске компаније су можда мало закаснеле за улагања у земље у транзицији, па самим тим и у србију – каже Весна Пакај, директор представништва Привредне коморе Србије у Француској. – Они су прилично критиковани управо због претеране опрезности када је реч о инвестицијама у овај део света. Не треба да заборавити да су знатно пре њих овде дошли немачки и италијански инвеститори. Французи су, са друге стране, више окренути ка земљама северне Африке, али је ипак охрабрујуће што су неке од највећих компанија из ове државе препознале интерес да улажу у Србију.

Француска је, иначе, прошле године извезла у нашу земљу робу у вредности од око 762 милиона долара, док је Србија на тржиште ове државе успела да пласира највише гвожђа, челика, обојених метала, производа од каучука, као и воћа и поврћа и да на тај начин заради 343,3 милиона долара.

-----------------------------------------------------------

Динкић позвао француске фирме да граде Коридор 10

Министар економије Млађан Динкић је на састанку са делегацијом француских привредника позвао компаније из те земље да учествују на тендерима за изградњу деоница на Коридору 10.

Како се наводи у саопштењу Министарства економије, Динкић је на састанку казао да је Србија заинтересована за сарадњу са француским компанијама у секторима енергетике, инфраструктуре, саобраћаја, електронике и прехрамбене индустрије.

Он је рекао да је, „упркос светској економској кризи, макроекономска ситуација у Србији стабилна, да је Србија аранжманом са Међународним монетарним фондом обезбедила спољну ликвидност, а да је кроз владин Програм мера и подстицаја омогућена и унутрашња ликвидност привреде и одржавање броја запослених”, наводи се у саопштењу.

Н. Миковић