Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Делта” платила део дуга добављачима

Не жалимо се на то што нам мали трговци дугују: Драган Филиповић

„Делта макси” група је прошлог петка исплатила 40 одсто доспелог дуга добављачима, а до краја јуна покриће и остатак доспелих обавеза. Потраживања целог система највеће приватне компаније у Србији су три пута већа од дугова њихове малопродаје према произвођачима, док од 15.000 малих трговина широм Србије које снабдева робом „Делта” потражује готово онолико новца колико ће укупно исплатити својим добављачима до краја овог месеца. Овако Драган Филиповић, генерални директор „Делта макси” групе објашњава расплет дужничко поверилачке кризе на чијем решавању је недавно радила и Влада Србије.

Како ћете даље сервисирати обавезе према добављачима?

Искључиво из дневних прилива. Прошлог петка је само у једном дану 500 фирми, углавном мањих добављача, исплаћено са нашег рачуна, а у наредних двадесетак дана новац ће добити и остали. Тренутни проценат наших доспелих обавеза према добављачима је просечно четири одсто укупног промета са сваким од њих. У малопродајама у свету се тај однос креће између осам и 12 одсто. Нема проблема који не може да се реши ако се седне за сто и прича о томе. Сви наши добављачи знају када могу да очекују новац, јер је све то ствар уговора и обавеза које преузимамо. Ниво наших залиха је такође три пута већи од доспелих обавеза.

Чини се да је проблем решен тек пошто је држава за сто позвала све стране?

Сматрам да је држава тело које доноси регулативу, креира амбијент и обавља мониторинг тржишта, али мислим да не би требало да се меша у односе између трговаца и произвођача. У питању је облигациони однос два правна лица и као такав треба да се и решава. Цео „Делтин” систем потражује три пута више новца (и банке које нас кредитирају узимају у обзир целу компанију) од доспелих обавеза. То не значи да чекамо да се то реализује да бисмо сервисирали своје уговорне обавезе. Не жалимо се ни на то што нам мали трговци у Србији дугују, све је ствар договора и уговора и ми ћемо решавати свакодневно уплату својих потраживања.

Колико је износио дуг „Делте” у оних седам милијарди динара доспелих обавеза свих трговинских ланаца у Србији?

У том тренутку наших је било око 30 одсто. Сада је тај износ мањи.

Економска криза је погодила малопродају хране, али не и промет?

У малопродаји хране криза се одражава кроз успоренији развој него што смо планирали. Развој је условљен дугорочним изворима финансирања од банака. Ипак, за првих пет месеци имали смо за 21 одсто већи промет него у истом периоду прошле године. Али то није неочекивано, ми смо радили на томе, а купци су то препознали. Улагали смо у потрошаче, првенствено инвестирајући у цене кроз разне акције и снижења. За ову годину смо планирали да инвестирамо у снижавање цена 15 милиона евра, а закључно са јуном смо инвестирали већ 6,5 милиона евра. У време снижења продаја расте и до 70 одсто.

Ко финансира снижења?

Углавном пола-пола, некада и у односу 60 према 40 у зависности од тога шта коме треба. Ако произвођач, на пример, представља нов бренд и тражи нашу подршку, онда он улаже више. Постоји план са произвођачима и акције се организују на 17 дана.

Криза је у Европи изазвала неочекивано брз пробој приватних робних марки. Да ли је и вама помогла у овом пројекту?

Са ПЛ-ом смо почели пре четири године, а већ сада је учешће приватних робних марки 12 одсто. Пракса у Европи је између 15 и 20 одсто у водећим супермаркетима и хипермаркетима. Криза је значајно убрзала развој робних марки, па у овом тренутку их имамо 1.200, а до краја године ћемо у асортиман уврстити још 150 производа који су у припреми. Разлика у цени између овог и брендираног производа је између 15 и 40 одсто.

Да ли је због тога отворен и први „Темпо експрес”, хард дисконт чије сте отварање планирали тек 2010. године?

Све се одвија брже од очекиваног и тако смо пре плана кренули у отварање „Темпо експреса” и то на 1.500 квадрата са нижим ценама и са асортиманом који чини 50 одсто приватне робне марке. Отворили смо објекте у Крушевцу и Врњачкој Бањи, а до краја године отворићемо још осам оваквих објеката, укључујући и Београд.

Како се носите са улогом јединог домаћег трговинског ланца?

Ми смо једини велики преостали национални малопродајни ланац. Без снажне домаће трговине тешко је подстаћи ветар у леђа домаћој привреди. Највећи светски малопродавци када се развијају вуку произвођаче са тих тржишта, зато што су комерцијални услови и набавна снага на тим тржиштима толико велика да би их тешко достигли на локалним тржиштима. Хтели или не, они вуку своју привреду на нова тржишта и гуше локалну на дуге стазе. Тако су прошла сва тржишта источне Европе која нису на време реаговала. Улога великог националног ланца је огромна у развоју домаће привреде и тако ми и доживљавамо нашу улогу.

-----------------------------------------------------------

За Хасап 12 милиона евра

– У последње две године је компанија уложила 12 милиона евра у увођење и примену система Хасап у малопродаји. Пре три године сам имао идеју да будемо огледно европско тржиште за добављаче. Да уведемо правило да без овог стандарда не може да се продаје роба у „Максију”. Схватили смо да је то немогуће, али смо зато потрошачима скинули део бриге и могу да буду сигурну у безбедност робе у нашим објектима.

-----------------------------------------------------------

Лидери у Албанији

На тржишту Албаније смо водећи трговац, имамо 19 малопродајних објеката и амбицију да у наредне две године освојимо то тржиште у потпуности. То ће се догодити са развојем модерне трговине у овој земљи у којој још доминирају мале радње. У скоријој будућности се очекује веће улагање у инфраструктуру, а тиме ће бити више нових инвеститора, нових радних места, повећања куповне моћи и више шанси и за нашу малопродају.

-----------------------------------------------------------

Нови тренд у трговини

„Делта” ће, као и до сада, унапређивати трговину. Верујем да ћемо у некој будућности и ми прећи на нов тренд у трговини у којој малопродавци издају простор произвођачима. Овакав концепт већ постоји у Великој Британији, где трговац преговара са такозваним капетанима категорије (најјачим произвођачем у одређеној врсти робе), издаје му део простора и тражи од њега да буде конкурентан и унапреди целу категорију. Плаћање се обавља по продаји робе, а „капетани”, заједно са својим конкурентима уређују асортиман, спроводе политику цена и организују промоције и акције. Још је Србија далеко од овог принципа рада али је сигурно у овоме будућност трговине и код нас.

Јелица Антељ

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.