Скраћено радно време, мања плата – само не отказ

Према извештајима агенција
Лондон – Хиљаде људи широм света отићи ће овог лета на принудни неплаћени одмор – глобална криза унела је очај на глобално тржиште рада, коме за сада нема ефикасног лека, упозорио је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”.

Сваки пети агент за запошљавање у Великој Британији доживео је овог пролећа вербално шиканирање отпуштених кандидата у јаловој потрази за новим послом.

Уочи летњих ферија, запослени на Западу суочавају се са „непристојним понудама послодаваца”, због којих би – пре избијања глобалне економске кризе синдикати организовали масовне штрајкове.

Мутне процене светских званичника о дужини текуће економске кризе (најтеже од 1945. године ), злослутне процене Светске организације за рад да ће само ове године без посла остати око 59 милиона људи, прогноза УН да ће поремећај на глобалном тржишту рада потрајати још најмање осам година... осетно мењају односе послодаваца и запослених широм света.

Наиме, послодавци и запослени широм Запада све више смишљају нове радне аранжмане на које пристају: једни да би како-тако сачували радно место, а други да би задржали квалитетну радну снагу за тренутак економског опоравка, тврде у Британском институту за запошљавање.

Чекајући на глобалну ренесансу авио-путовања „Бритиш ервејз” је ових дана шестини запослених (укупно 40.000 људи) понудио да узму неплаћено одсуство на неодређено време, да прихвате непуно радно време (и одговарајућу плату) или пристану да раде без накнаде: 800 је већ пристало да ради за џабе.

На Иберијском полуострву, чувена шпанска банка BBVA је запосленима (30.000) понудила петогодишње одсуство са посла уз исплату 30 одсто зараде. У Швајцарској, легендарни „Картје” је скратио радно време групи од 200 радника који примају 95 одсто плате зато што не раде. У Финској, посустала авио-компанија „Финер” послала је две трећине запослених (9.500 људи) на прислини двонедељни одмор – без надокнаде. Са оне стране Атлантика, државни универзитети у Калифорнији спремају запосленима – укључујући и професоре – принудни одмор до месец дана, на Хавајима запослени у државним службама неће морати да долазе на посао три петка месечно у следеће две године, док ће у Мичигену извршна власт радити шест радних дана мање овог лета.

Шема флексибилног радног времена – изнуђена разорном економском кризом неизвесног трајања – нема много присталица у круговима водећих европских банкара. „Уколико економска криза не буде трајала дуго, концепт скраћеног радног времена може послужити као „ефикасно оруђе”. Ако ипак криза потраје, такве мере озбиљно ће оптеретити државне буџете и спречити прилив нових инвестиција”, сматра Европска вентрална банка.

Критичари шеме принудног удаљавања радника са посла ради будућег обостраног бољитка сматрају да земље које подстичу такав концепт борбе против кризе, у ствари прикривају стварни број незапослених.

Дужина трајања глобалне економске кризе постаје кључно питање данашњег поретка – у врху УН тим поводом не крију песимизам.

„Бојим се да најгоре тек долази: жестока политичка криза у лику растућих социјалних немира, ослабљених влада и огорченог јавног мњења које је изгубило поверење у своје лидере, али и у своју личну будућност. Апелујемо на лидере Г-8 на самиту у Италији да предузму акцију и поврате достојанство живота и рада милионима људи”, поручио је ових дана генерални секретар ОУН Бан Ки Мун.

С. Р.