Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

СРБИЈА ПРЕД 35 ПРЕПРЕКА

Недавни састанак на врху ЕУ отворио је питање прикључења Србије Унији. Наиме, чланство у ЕУ је, након 5. октобра, већем делу овдашње јавности изгледало као циљ без алтернативе. Заправо, о томе које су предности а које мане уласка у ЕУ није се у Србији озбиљно разговарало. Није направљена јасна рачуница добитака и губитака. Није се водила права расправа ни у стручној, нити у широј јавности. Узимало се здраво за готово да Србија мора што пре у ЕУ и да ће то бити решење за већину њених проблема.

Зашто је прошлонедељни састанак отворио ово питање? Зато што су представници Британије и Француске рекли да ће следећи услов за улазак Србије у ЕУ бити признање сецесије Косова. Овдашњи "евроентузијасти" одмах су покушали да умање значај ових изјава. Наводно, то је појединачно мишљење које нема већину у Бриселу. Међутим, Брисел је у поступку придруживања важан само до извесне тачке. "Еврореалисти" упозоравају да поступак придруживања подразумева неких 35 степеница које ваља прећи. Мора се постићи договор о 35 различитих поглавља економске и друге политике. На свакој од тих степеница свака земља чланица ЕУ, а има их 27, може да блокира даље преговоре. И то како на почетку степенице, тако и на њеном крају. Мирослав Јовановић је израчунао да то даје тачно 1.890 могућности да се некој земљи блокира приступ ЕУ.

Отуда је мало важно то што су данас Британија и Француска усамљене у постављању додатних услова Србији. Није превише важно ни то што Европска комисија има другачији став. Довољно је то што Британија има додатни услов и довољно је да остане при њему. И Србија, ако задржи садашњу решеност у вези са Косовом, никада неће бити примљена у ЕУ. При томе, ваља имати на уму да ће поступак пријема за Србију трајати годинама, ако не и деценијама (сетимо се Цобелове 2032). Чак и ако на седмом или дванаестом степенику Србија призна независност Косова, нема јамства да се на тридесет другом степенику неко неће сетити још нечега. "Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб", изјавио је један високи бриселски званичник британском ,,Економисту" (25. 9. 2004). То је речено с цинизмом. Али, по свему судећи, то је истина.

Има ли Србија алтернативу? Сада је можда време да о томе озбиљно поразговарамо. Од неколицине "еврореалиста" већ се чуло да Србија не треба да показује толико нестрпљење за улазак у ЕУ. Ако се усуди да макар на једном питању каже "не", веле они, теже ће јој у будућности бити испостављани нови захтеви. Уз то, чује се, успоравање евроатлантских интеграција доиста не мора да значи почетак аутоматске изолације Србије. Положај кандидата који има слободни излаз на руско тржиште може чак бити и бољи од интегрисаног члана ЕУ. Таква земља не само да може користити део фондова ЕУ, она може привући и капитал који, због строгих услова Уније, нема директну прођу на тамошње тржиште.

Ови и други аргументи често се могу чути на трибинама или прочитати у новинама. Али, да би они били изложени систематски и јасно, нека политичка снага мора да стане иза њих. Први од којих би се то могло очекивати јесу радикали. Њихов је проблем танушна интелектуална инфраструктура. Али радикалима је ово историјска прилика да изнесу све своје евроскептичке аргументе и утичу на стратешки правац српске политике.

И ДСС би у овој ствари могао да одигра значајну улогу. Његова елита је, током јесени, показала како се један пројекат, који се сматрао саморазумљивим, може ставити у заграде. Реч је о пројекту прикључења Србије НАТО-у. Пројекат прикључења Србије ЕУ, међутим, нешто је тврђи орах. Али, ако су косовско условљавање и журба коалиционог партнера да се распишу избори довољно јаки изазови, ДСС би могао да покуша да једнако успешно отвори и питање безалтернативности ЕУ. То би допринело томе да српска јавност јасније сагледа геополитичку стварност и да лакше донесе одговарајуће одлуке.

Оно што је, међутим, битно јесте то да у суочавању евроентузијаста и евроскептика буде што више аргумената, а што мање пропаганде и манипулације. Будући да смо усред председничке кампање, тако нешто је, можда, превише очекивати. Одговорна јавност мораће стога да се потруди да из гомиле страначке пропаганде дестилује рационално језгро. Улога странака и јесте да се сете сваког аргумента. Улога јавности је да те аргументе провуче кроз филтер рационалности. Коначно, улога бирача је да, након што чују све стране, донесу одлуку. Само тако ће се смањити вероватноћа да брзоплето и погрешно одлучимо. Само тако се наша предстојећа одлука, попут неких у новијој историји, неће показати као кобна.

политички аналитичар
Коментари87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.