Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два дана мућкања за бозу

Бозу није тешко направити. Додуше, за то су потребна два дана мућкања и кувања, али трошак није велики, добије се освежавајуће летње пиће, па није лоше покушати... Потребноје пола килограма кукурузног брашна ставити у пет литара млаке воде и оставити да одстоји десетак сати. Или целу ноћ. Онда лонац са брашном и водом ставити на лагану ватру и оставити да крчка три сата, па склонити са шпорета да се течност охлади. У међувремену 20 грама квасца ставити у млаку воду да се растопи а онда у прокувано охлађено кукурузно брашно. Добро промешати и оставити све да стоји још десетак сати. После тога кроз густу газу процедити бозу, засладити је са пола килограма шећера (по укусу додати и више ако неко воли слађе). Сипати у боце, али не затварати их да не би било „бомбардовања” у фрижидеру, будући да флаше у противном могу да пукну. И то је сва мудрост, стара 150 година, колико је стар и овај рецепт.

Боза није пиће новијег датума. Напротив, помиње се и у историјским текстовима, јер је направљена у турском делу централне Азије већ 900. године. Њено златно доба било је у време владавине Отоманског царства. До 16. века бозу су пили сви који су то желели, у неограниченим количинама, док неки љубитељ жешће капљице није смислио алкохолну „тартар бозу”, па је султан Селим Други (владао 1566–1574) морао да уведе прохибицију.

У 17. веку султан МехмедЧетврти је отишао корак даље забрањујући сва алкохолна пића, а будући да се у тој категорији нашла и боза, затворио је све продавнице бозе. Турски путописац Евлија Челебија сведочи у својим записима да се боза у то време нашироко пила и да је само у Истанбулу постојало 300 продавница бозе, у којима је радило око хиљаду људи. Јаничари у турској војсци су је посебно волели.

Свако се потрудио да бози дода нешто своје, у Албанији је то пшенично брашно, као и на Криму, у Киргизији се боза справља од згњечене пшенице, а у Туркменији са грубо ломљеним пиринчем...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.