Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колики је ризик од грипа

Панику међу људима, између осталог, изазивају болести за које је висок ризик да оболели умре (леталитет), али и болести за које је тај ризик низак, уколико су изразито учестале, па је стога висок ризик да умре просечни припадник опште популације (морталитет). Пример за прву ситуацију је птичји грип са леталитетом од око 60 одсто: од 2003, када се појавио у садашњем облику, од њега су званично оболеле само 433, али су умрле 262 особе.Пример задругу ситуацију је – тзв. свињски грип, коме се приписује релативно низак леталитет (око 0,4 процента), али се, због лакоће преноса узрочника, очекује да се зарази чак и трећина или, можда, скоро половина становника света, те би умирање могло да се мери шестоцифреним или још већим бројевима.

Ваља разумети да се у статистичким приказима помињусамо довољно тешки случајеви који затраже лекарску помоћ и буду евидентирани. Стварни број оболелих је обично много већи, али особе без симптома или са благим атипичним симптомима и не дођу до лекара. Примера ради, када је у САД пријављено мало више од шест хиљадаоболелих од свињског грипа, процена је била да их је заражено око 100.000, а када се број формално евидентираних болесника попео на 21.000, амерички епидемиолози су рачунали да је прокуженост прешла милион. Где је ту грешка? Заправо је и нема: инфектологу је важно да зна да ће болесник с птичјим грипом кога прима у болницу, нарочито негде у југоисточној Азији, вероватније подлећи зарази него што ће излечен одшетати својој кући, а да ће тек сваки 250. пацијент са дијагнозом свињског грипа трагично окончати свој живот. С друге стране, епидемиологу је пресудна прокуженост у популацији и зна да су стварне стопе леталитета за оба облика грипа многоструко ниже.

Недавно је забринутост у јавности изазвала процена групе угледних аутора да би број умрлих од свињског грипа током садашње пандемије могао да буде у опсегу између 51 и 81 милион. Притом се губи из вида да је реч о мање-више простој екстраполацији и пројекцији ситуације из пандемије „шпанске грознице” 1918. године, уз недовољно уважавање огромних разлика између ондашњих и садашњих услова живота и цивилизацијских достигнућа. Неприкладност поређења би одговарала израчунавању броја ампутација због гасне гангрене у неком будућем рату на основу података из, рецимо, Кримског или Првог светског рата. Аутори, додуше, констатују да би огроман проценат, око 96 одстосвих смртних исхода,уследио у земљама у развоју, где су услови живота мизерни, а здравствене услуге тешко доступне.

Погледајмо реалну ситуацију. На западу је, узимајући у обзир стварни број оболелих, леталитет до сада био изузетно низак, само око 0,01 одсто, односно једанна 10.000, што значи да је око 300 пута нижи него по наведеном катастрофичном сценарију (око три одсто). Произлази да би у земљи величине Србије, уколико се зарази трећина становништва, епидемија однела око 250 жртава (или нешто више, ако имамо у виду разлике између нас и развијеног света).

Америчко искуство током претходних месеци показало је да су, у време јављања лекару због грипа, скоро сви умрли већ имали неко обољење или стање које им је смањивало шансу да преживе. У 35 одстото јебила астма или нека друга плућна болест, у 13 одстодијабетес, а на опште изненађење – у 45 проценатагојазност. За нашу утеху, то често није „попуњеност” каква се виђа у овом делу света, већ гротескна, морбидна угојеност која отежава не само кретање, него и дисање. Будући да највећу опасност за грипозне представља запаљење плућа, било да је изазвано самим вирусом грипа или, много чешће, неком бактеријом, јасно је да најгоре пролазе особе чија је дисајна функција већ компромитована.

Нема разлога да тако не буде и код нас, мада даљи развој пандемије није потпуно предвидив. Могуће је да ће вирус још мењати своја својства, а нејасно је и која ће бактеријска инфекција имати доминантну улогу у настанку компликација. Процене овог пута, за разлику од ранијих искустава, упућују на тзв. златни стафилокок отпоран на антибиотик „метицилин” (акроним му је MRSA). Постоје ефикасни начини да се с том клицом изађе на крај, а треба очекивати и да ће лек против вируса грипа, „тамифлу”, и наредне јесени и зиме у високом проценту бити ефективан. Наравно, на грађанима је да пре свега мисле на спречавање, а не на лечење болести, па је упутно да, када томе дође време, поштују савете о вакцинацији.

професор универзитета, епидемиолог

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.