Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дино Зоф из Њу Џерсија

Бен (Benjamin) има 10 година. Низак је али јак. Набијен. Рођен у Кливленду, мајка Иркиња (Jennifer, звана Џен) а отац Јеврејин (David). Како то већ треба, страствен је и пргав на мајку и педантан и упоран на оца. Доселили су се у Њу Џерси после пар успутних станица, и настанили у кући из 1844. са извитопереним подом, циглом озиданом пећи и поткровљем насељеним духовима.

Упознали смо се пре пет година. Бена су његови родитељи тих дана учланили у М. Јунајтед Фудбалски Клуб, и требало је да почне фудбалску каријеру као и милиони Американчића тог узраста.

Америка је, међутим, организована земља. Овде се, за разлику ваљда од остатка свемира, зна фудбалски ред.

Беновом тиму од 12 петогодишњака је недостајао тренер.

Ето идеалне употребе за пријатеља из Европе, ускликнуше Џен и Давид. Кад већ не разуме безбол (европски геџа), мора да је фудбалски стручњак. On-linе пријава, и за пет минута постах фудбалски тренер. Тренинзи средом од 5, утакмице суботом.

Или сам бар мислио да сам постао фудбалски тренер. Један сам детаљ, међутим, превидео.

Као што рекох, Америка је организована земља. За разлику од остатка свемира, не може овде сваки безвезњак да тренира петогодишњаке. Треба за то знање. Стратегија и тактика. Ако желиш победити, не смеш изгубити. Индустријализација + електрификација = социјализам. Arbeit macht frei. Не може се увек, у свему, тражити, а поготово не наћи, смисао.

Једном речју, треба „сертификација“. Српски, школа.

И тако, кренух у фудбалску школу. Личило је то више на пачју школу. Десетак средовечне господе, у бермудама и широким мајицама преко пивских стомака, дахћући трчкара за немилосрдним дрилл-саргентом.

(Непотребно је да истичем да сам ја, наравно, у изванредној физичкој кондицији и да се тај коментар о пивским стомацима на мене ни у ком случају не односи. Или барем да претпоставимо да је тако.)

Прва лекција: како се шутира. Хм, то је лако. Зажмуриш и звизнеш лопту из све снаге.

Којешта, дрекне дрилл саргент. Има тачно 17 различитих начина како се у фудбалу ПРАВИЛНО шутира.

Први начин: унутрашњом страном стопала, при чему је друго стопало усмерено у правцу у коме шутирамо. Степен лево или десно, и оде лопта до ђавола. Чиста механика. Тако је уосталом Бекенбауер погађао новчић удаљен 50 метара.

Несуђени Бекенбауери жмиркају на сунцу, и ударају лопту, један за другим, из све снаге. Да је тај новчић величине летећих тањира из „Дана Независности“, сигурно би га погодили.

Другог до седамнаестог начина се више не сећам. Али смо их, вредни пачићи, све редом испробали.

Друга лекција: примање лопте. „Ај ми мадре“, себи ће у браду један мој колега регрут. „Ај ми мадре“, ја ћу за њим.

И тако, летњи дан до подне, да би петогодишњаци трчали за лоптом. Нисам чак ни сигуран да они знају да броје до 17.

На крају свега, добих диплому „Ф“ категорије фудбалског тренера. Да, то је најнижа категорија. После ње долази Е, па после Д, итд. Све нам је то друг drill sargent лепо објаснио. Ко разуме, схватиће.

И ето, дође дан првог тренинга. Мој стручни штаб (два тате које сам некако наговорио да ми помогну) ме је у последњем тренутку изневерио и оставио на цедилу, самог против свих. Неодложни састанци? Будалаштине.

Провести сат времена са туцетом благо-размажене дечурлије није ни мало лако. У сваком тренутку, барем један се ударио па плаче, или гледа у небо, или декларише да му је досадно, да му се пишки и да га онај преко гледа не ружан нацин.

И све то под будним оком брижних мама које су довеле своје анђеле да се баве спортом и по свему судећи очекују представу као за 25. мај, и то онај део пред крај с војском, непосредно пре него што се појави штафета, кад сви марширају као један. Уместо тога, један клинац се ударио па плаче, други гледа у небо, трећем је досадно, четврти пишки док пети гледа шестог на ружан начин. #7 до #12 безглаво јурцају на све стране.

Ај ми мадре.

Бен, међутим, није ни плакао, ни пишкио, ни у небо гледао. Он је дошао да одради тренинг. И љутио се, више од мене, на плакаче, пишаче и у небо гледаче.

Тако је стекао моје поверење (и извесну количину дивљења, морам да признам), и незваничну капитенску траку. И задржао ју је, кроз поразе и победе, од сезоне до сезоне, од тима до тима, ево 5 година. И то на месту голмана, шта деца углавном не воле. Никад није био најбољи играч у тиму, али увек међу најбољима. И стоички је носио одговорност коју место голмана подразумева – да иза њега стоји провалија празне мреже. У се и у своје кљусе.

(/slika2)Како су године пролазиле, Бен је, пред мојим очима, растао. Ја сам, пред самим собом, можда баш због њега, почео да схватам то безвезно звање тренера клинаца мало озбиљније. Почео сам да размишљам о стратегији и тактици. Ако желиш победити, не смеш изгубити. Понекад се смисао нађе кад му се најмање надамо.

Звао ме је Alex, сем у случају да се радило о званичној фудбалској коресподенцији. Тада је било Coach Alex (тренер Алеx). Причао сам му приче о Дину Зофу, легендарном италијанском голману, исто тако омаленом и не много атрактивном, али феноменалном. Генералу одбране. Волео је то да чује.

Последњу утакмицу прошлогодишње сезоне играли смо против најјачег тима лиге. Повели су пред крај првог полувремена, једном од оних фрљока од којих нема одбране.

У другом полувремену смо кренули у офанзиву. Срећа је била на страни храбрих. 10 минута пред крај, наш најбржи играч, Ник, претрча целу одбрану и изједначи. 1:1, против најбољег тима у лиги. 10 минута до краја. Шта да радимо? Па, да се бранимо. Назааааад, кречи Coach Alex. 9 минута. Па 8. Па 7 и по.

Набили су нас, како се то фудбалски каже, у мишју рупу. Али нису имали среће. Завршило се 1:1.

После тога смо, како већ треба, ишли на сладолед, где сам клинцима поделио мале пластичне трофеје за успомену. Свако је од мене добио надимак по неком славном фудбалеру. Ник је био Паоло Роси. Бен, наравно, Дино Зоф, генерал одбране.

Тада ми је рекао: Coach Alex, могли смо да победимо. Само да смо наставили да нападамо.

У праву си, генерале. Требало је да наставимо да их нападамо, да их растуримо, као свиња масан џак. С њим или на њему. Играли сте сјајно, али вас је тренер-дилетант упропастио својом глупом стратегијом и тактиком.

Америка је велика земља. Бен се сели у Калифорнију. Сезона почиње за пар недеља. Потребан ми је голман, под хитно. Генерал одбране.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.