Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У далеком Окланду сањају Аташевац

Бранко Матерић: успомене понео у Нови Зеланд Фото С. Сабљић

Аташевац – Није Стеван Трнинић морао пуно да убеђује пријатеље да ће кошевине и народни обичаји, који су некад организовани током петровданских и илинданских врелина, вратити сељане у Аташевац, подно планине Клековаче, десетак километара удаљен од Дрвара.

– Нисмо могли изабрати други, бољи начин да се одужимо нашим прецима, осим да наоштримо косе варцарке те да, као некад, уз песму и народне обичаје, закосимо прве повратничке откосе на ливадама и пропланцима родног Аташевца – прича Стеван Трнинић.

А са тим откосима, за само три године откако се организују такмичења крајишких косаца, почеле су у Аташевцу да ничу куће брвнаре, али и зиданице. Почели су се чистити путеви и стазе којима је некада младост ходила у опанцима опуташима јурећи за стадима, али и пешачећи до школе у Дрвару.

Живот у аташевачким селима и засеоцима почео се гасити крајем Другог светског рата у коме су многи сељани погинули, а други су колонизирани у Војводину. Рат с почетка деведесетих година прошлог века угасио је у Аташевцу и последње огњиште.

Са откосима крајишких делија и такмичењем које, из године у годину, привлачи све више косаца, на рушевинама куће у којој су му рођени и прадедa, дедa и отац, Душко Трикић саградио je нови објекат. Понад улазних врата истакао број један.

– Нека се зна да је прва подигнута у Аташевцу... Никада нисам одустајао од тога да се вратим. Да подигнем кров над главом који данас није само мој. Под тим кровом биће места и за моје најближе – каже Душко.

После Душка, а све уз косидбе, куће саградише и Стеван, Милутин, Драгомир, Жељко, Доситије, Рајко, Угљеша, Ђуро... Са браћом Драганом, Миланом и Рајком, радове на брвнари овог лета приводи крају и Бранко Матерић. Дошао је чак са Новог Зеланда у Аташевац да би, на пропланку Матерића увале, тамо где је била кућа у којој су рођени он и преци му, подигао брвнару.

– Без обзира на то да ли си се у туђини снашао или не, што год си старији, то се више сећаш младости и родног краја. Најмање десет пута сваког дана у далеком Окланду сетим се свога Аташевца. На стотине фотографија и драгих успомена које сам понео из родног краја краси сваки кутак мога стана на Новом Зеланду. И син ми се загрејао да са породицом дође у Аташевац – прича Бранко Матерић.

Он је рођен у Аташевцу у време немачког десанта на Дрвар током Другог светског рата. О том догађају посебно ће се, касније, причати у његовој породици, пошто је Бранков отац Станко, од Дрвара до четрдесетак километара удаљених Потока, кроз шуме Клековаче и Аташевца, после десанта, провео Јосипа Броза Тита.

Тај Бранков отац Станко, који се за време рата бринуо и о првој партизанској болници у овом крају, ушао је у историју као први партизан – ратни водич друга Тита. За живота је био „на мети” новинара, али и политичара који су желели да чују причу о коњу којег је Титу извела скојевка Мара Боснић, о јелици под којом је Тито мало прилегао, о причама које је водио са маршалом, о Потоцима где се од њега растао и одакле је Тито наставио пут према Гламочу.

Славиша Сабљић

-----------------------------------------------------------

Родбина и пријатељи са свих континената

Никада више народа на аташевачкој косидби није било као ове године. Дошли пријатељи и родбина из Америке, Аустралије, из европских земаља. Сетили се оног што је било у време када им је, како се каже, бог помагао. Уживали су у такмичењу косаца, у откосима који су остајали иза коса и широких плећа косаца.

Ове године двојица су поделила прво место – Мирко Кецман из Петровца и Милорад Сладојевић из Мркоњићграда. Такође Мркоњићанин, Радомир Лакић био је трећи.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.