Читају само кад морају

– Углавном не читам лектиру, јер не волим да ми неко одређује шта морам да прочитам. Волим књиге са много дијалога и радње, а са мало описа. Омиљени су ми сви делови романа о Харију Потеру које сам прочитала по неколико пута – каже Наталија Богдановић, ученица седмог разреда ОШ „Димитрије Давидовић” у Смедереву.

Књиге по којима су снимљени филмови на Наталију понекад делују подстицајно, јер се дешава да их узме у руке само зато јер јој се свидео приказ на великом платну.

– Због тога сам пре неколико дана почела да читам књигу „Сумрак”“ коју је написала Стефани Мајер. Филм ми се много допао – каже наша млада саговорница и признаје да је имала идеју и да погледа неки од филмова о поп Ћири и поп Спири само да не би морала да чита књигу.

Ипак, њени родитељи и старија сестра некако су успели да је убеде да прочита ово чувену комедију Стевана Сремца. Не може баш да каже да јој се свидела.

Наталијина другарица из разреда Дуња Недељковић поприлично се разликује од својих вршњака јер из године у годину чита лектиру, али и додатних 10 књига за које добија специјалну читалачку значку.

Већина ученика седмог и осмог разреда уопште не чита, утисак је Јелене Петаковић, професора српског језика у једној од београдских осмолетки.

– Пажњу ових ученика не држи готово ништа што је дуже од две стране и око 90 одсто њих уопште не чита. Када заврше шести разред њихово интересовање за лектиру опада. Ученике у овом узрасту тешко је заинтересовати – објашњава наша саговорница и додаје да шестаци воле дела Бранислава Нушића, свиђају им се романи „Дружина сињег галеба” Тоне Селишкара и „Орлови рано лете” Бранка Ћопића, док ученици седмог разреда углавном уживају уз „Малог принца”.

Девојчице у том узрасту понекад се заинтересују и за нека лирску песму, али утисак ове наставнице је да би већина ђака волела да се на њиховим клупама нађу савремена књижевна дела.

У оквиру реформе наставног плана и програма за седми разред уведена је трећина нових дела и то углавном лирских песама, док је промењен мањи број прозних дела. Такође, од јесени ће наставници имати већу слободу приликом избора допунске лектире коју ће бирати у складу са интересовањем и афинитетима ђака. Највише пет књижевних дела бираће наставник и у томе ће имати потпуну слободу. Новим наставним планом и програмом предвиђен је списак допунске лектире која наставника не обавезује, али може му помоћи приликом избора.

Збо тога и познајући укус данашњих школараца многи родитељи су се забринули да ће се, уместо класичних дела, пред ђацима наћи популарно епско-фантастични романи о Харију Потеру или делови Толкиновог „Господара прстенова”. У Министарству просвете наглашавају да ове књиге нису препоручене нити се налазе на њиховом списку.

Милка Андрић, помоћник министра просвете, каже да наставник јесте слободан у избору допунске литературе, али мора водити рачуна о томе да ли је нешто приступачно одређеном узрасту и да ли својом уметничком вредношћу задовољава одређене критеријуме.

– Приликом избора допунске лектире наставници не би требало да у потпуности повлађују укусу ђака, јер је њихов задатак да на неки начин васпитају и усмере ђачки укус – каже Милка Андрић.

Према њеним речима на „менију” седмака ће се од јесени наћи „Манасија”, Васка Попе, „Ветар” Ивана Лалића, „Светогорски дани и ноћи”, Ивана Лалића, „Волео сам вас”, Пушкина, „Стрепња”, Десанке Максимовић… Међу новим насловима у лектири су народна песма „Диоба Јакшића”, приповетка „Златна јабука и девет пауница”, „Писмо игуману Спиридону” Светог Саве, роман „Хајдук Станко”, Јанка Веселиновића, одломци из драме „Власт” Бранислава Нушића и „Бој на Косову” Љубомира Симовића. Реформом основног образовања укинута је подела на домаћу и школску лектиру. Сада постоје обавезна и допунска књижевна дела, као и препоручени научнопопуларни текстови као што су „Живот и обичајни народа српског”, Вука Стефановића Караџића.

– Нову лектиру бирала је комисија Завода за вредновање васпитања и образовања коју су чинили стручњаци из завода, универзитетски професори и наставници из основних школа. Списак књижевних дела за седми разред освежен је насловима из текуће књижевне продукција, а сва наведена дела су антологијска и сваки ученик требало би да их прочита пре завршетка основне школе – сматра наша саговорница.

Свако књижевно дело се, према мишљењу Андрићеве, може учинити приступачним одређеном узрасту, а најбитније је заинтересовати ђака који, у крајњем случају, може да прочита ту књигу и за неколико година.