петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Традиција

Добри човек Добрача

Прича о цркви Св. Николе у селу Бреково код Ариља преточена је 1936. године у десетерачку песму која објашњава како је овај храм настао случајним сусретом Св. Саве и једног пастира
Црква Св. Николе у селу Бреково

Народно предање и архитектонска обележја цркве Светог Николе у Брекову говоре о томе да је овај храм веома стар, вероватно саграђен у тринаестом или четрнаестом веку у доба владавине Немањића. По мишљењу стручњака, ово здање је типични представник такозване сажете варијанте рашког градитељства. Народ ивањичког и ариљског краја, стварајући усмену историју, оставио је у наслеђе потомству доказе о настајању знаменитих светиња, у којима се међу најстарије рачуна и брековачка црква Светог Николе.

Моравичка епископија, значајно средиште из времена Светог Саве, имала је своје метохе и поседе, стада и имања, која су се простирала на падинама Кукутнице и Округлице. Брда су се белела од оваца, па је оближње село добило име Бјелуша, а када су се увече стада враћала са испаше, бректала су колико су била добро нахрањена, па је село са најлепшим пашњацима и пропланцима добило име Бреково. Прича преточена у десетерачку песму, записану 1936. године, даље каже да је на путу од храма Светог Ахилија према Студеници, свети Сава срео доброг човека Добрачу, који је чувао „небројена стада, са стотином чувара чобана”. Било је то на месту где се сада налази истоимено село и манастир Клисура, који су некада звали и Добрача. Чобанин је објаснио Светом Сави да су стада гладна и мршава, јер стотине чобана „зором рано ране на јутрење, у Бреково бабовој ти цркви”. Светитељ је дао савет чобанима да не путују тако далеко већ: „Брже боље намастир зидајте / Бјел намастир вама задужбину / Па у њега ран’те на јутрење...” Чобани су послушали савет и измоливши „аранђела свога Мијаила” да им одреди место зидања нове цркве, основали манастир, који је добио име по Добрачи.

(/slika3)Од тог доба до данас, црква се налази у центру села на малом платоу. Кажу да је седам векова имала кровну покривку од борове коре, која је пре неколико година замењена црепом, а само је централно црквено кубе остало под шиндром. Биле су потребне и друге поправке, јер је храм оштећен од експлозија током рата, затим када је миниран споменик краљу Александру и коначно за време НАТО бомбардовања. Зна се и за неколико ранијих обнова, 1765, 1824. и 1930. године, када је дозидана припрата са западне стране. Живопис је делимично оштећен, а према својим стилским одликама, сматра се да припада првој половини седамнаестог века.

Нови парохијски дом, који је својим сународницима поклонио „Ђед Рајин” Брековац из Америке, постао је место окупљања мештана и омладине Брекова, свих оних који су остали у овом живописном селу, да и даље чувају своје „прво зрно сунцокрета”.

Томислав Поповић

----------------------------------------------------

Године 1940, у црквеној порти подигнут је споменик краљу Александру I Карађорђевићу. Доласком нових власти после 1945. године, споменик је срушен експлозивом, да би 1977. године био поново постављен.

Коментари0
02a91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.