Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трагом Шафарикове претпоставке

Кустос Јелена Ђорђевић на локалитету Маџарско брдо (Фото Б. Ломовић)

Рудник – Прво археолошко путовање Србијом обавио је Јанко Шафарик, библиотекар и чувар Народног музеја у Београду. У извештају министру просвете 1865. године, Шафарик је изнео претпоставку да су у близини варошице Рудник постојале најмање две старе цркве.

– Трагом Шафарикове претпоставке, започели смо, пре десет дана, сондажно истраживање на локалитетима Дрење и Маџарско брдо. На оба места смо наишли зидове старих објеката, а показало се да су то цркве или гробне капеле – каже за „Политику“ Дејан Радичевић, асистент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду.

На Дрењу су се, плитко испод површине, указали знаци да је ту постојало велико средњовековно гробље, које се простирало око темеља урушене и затрпане грађевине, вероватно цркве, која је ту саграђена између 13. и 15. века, када је овде било значајно рударско место и ковница новца.

На Маџарском брду је, на самом почетку ископавања, такође установљено постојање цркве са надгробним плочама у унутрашњости.

– Наишли смо на женску лобању и ткане делове одеће од срме, као и на остатке повезаче. Реч је, дакле, о некој властелинки, или свакако привилегованој припадници заједнице. Открили смо и делове малтера на којима се препознају детаљи фреске, што потврђује да је на том месту била православна црква – објашњава Радичевић.

Иначе, Рудник је био без богомоље готово пет векова, све до пре три године када је саграђена нова црква. Имао их је пре доласка Турака, али су их османлије опљачкале и порушиле. Управо су пронађене две од бар четири, колико се рачуна да их је било.

Историја Рудника траје од римских времена и прилично је позната али је археолошки овај крај готово неистражен, па директор Музеја рудничко-таковског краја Борисав Челиковић сматра да ће на овом плану бити посла за читав овај век. Ископавања која се управо изводе су сондажна – да се потврде Шафарикове претпоставке и омогући будућим истраживачким екипама, свакако бројнијим и јачим, да започето доврше. Пионири у овом подухвату су поменути мр Радичевић и кустос Ана Ћировић, као руководиоци истраживања, гошћа из Народног музеја у Панчеву, кустос Јелена Ђорђевић, и група студената археологије из Милановца. Радове организује милановачки Музеј, а финансира се из општинског буџета.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.