Трагом Шафарикове претпоставке

Рудник – Прво археолошко путовање Србијом обавио је Јанко Шафарик, библиотекар и чувар Народног музеја у Београду. У извештају министру просвете 1865. године, Шафарик је изнео претпоставку да су у близини варошице Рудник постојале најмање две старе цркве.

– Трагом Шафарикове претпоставке, започели смо, пре десет дана, сондажно истраживање на локалитетима Дрење и Маџарско брдо. На оба места смо наишли зидове старих објеката, а показало се да су то цркве или гробне капеле – каже за „Политику“ Дејан Радичевић, асистент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду.

На Дрењу су се, плитко испод површине, указали знаци да је ту постојало велико средњовековно гробље, које се простирало око темеља урушене и затрпане грађевине, вероватно цркве, која је ту саграђена између 13. и 15. века, када је овде било значајно рударско место и ковница новца.

На Маџарском брду је, на самом почетку ископавања, такође установљено постојање цркве са надгробним плочама у унутрашњости.

– Наишли смо на женску лобању и ткане делове одеће од срме, као и на остатке повезаче. Реч је, дакле, о некој властелинки, или свакако привилегованој припадници заједнице. Открили смо и делове малтера на којима се препознају детаљи фреске, што потврђује да је на том месту била православна црква – објашњава Радичевић.

Иначе, Рудник је био без богомоље готово пет векова, све до пре три године када је саграђена нова црква. Имао их је пре доласка Турака, али су их османлије опљачкале и порушиле. Управо су пронађене две од бар четири, колико се рачуна да их је било.

Историја Рудника траје од римских времена и прилично је позната али је археолошки овај крај готово неистражен, па директор Музеја рудничко-таковског краја Борисав Челиковић сматра да ће на овом плану бити посла за читав овај век. Ископавања која се управо изводе су сондажна – да се потврде Шафарикове претпоставке и омогући будућим истраживачким екипама, свакако бројнијим и јачим, да започето доврше. Пионири у овом подухвату су поменути мр Радичевић и кустос Ана Ћировић, као руководиоци истраживања, гошћа из Народног музеја у Панчеву, кустос Јелена Ђорђевић, и група студената археологије из Милановца. Радове организује милановачки Музеј, а финансира се из општинског буџета.