Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

ВЕЖБАЈУЋИ КОМПРОМИС

Након удара од 12. децембра, коалиција ДС и ДСС се ових дана стабилизовала. Наиме, расписивање председничких избора, без договора са коалиционим партнером, ипак је уздрмало коалицију. Један део медија са одобравањем је дочекао тај потез ДС. Они су умиривали јавност тврдећи да је све у реду и да сам догађај неће оставити дубљег трага на односе ДС и ДСС. Међутим, трезвенији аналитичари знали су да се све неће завршити на дурењу ДСС-а. "Вероломство" и "нож у леђа" можда су сувише јаке речи за опис ситуације. Али, људи из врха ДСС-а ипак су се осећали изиграним. Штавише, схватали су да се Дулићевим потезом пера заправо успоставља ново правило игре. А оно гласи: од сада је јачи партнер ДС. И од сада ће он одређивати шта има да се ради.

То правило, наравно, није могло претерано да се допадне Коштуничиним људима. Мањак у мандатима они су до тада надокнађивали вишком коалиционих могућности и јачом државном идејом. До 12. децембра ДСС је ипак био равноправни партнер у одлучивању. Дулићев потпис на одлуци о изборима, међутим, означио је симболички крај таквог односа. Но, тренутак за редефинисање партнерства није био баш најбоље изабран. Наиме, косовско питање се приближавало врхунцу, а исход председничких избора изгледао је као потпуно неизвестан. Обе чињенице радиле су у корист ДСС-а. Тадић се, у судару са никад јачим Николићем, коме је одговарао косовски контекст, морао борити за сваки народњачки глас. Зато су у Тадићевом табору закључили да коалиционог партнера ваља одобровољити.

У међувремену, ДСС је вешто повезао две важне ствари – асистирање Европске уније при завршном чину сецесије Косова и Споразум о прикључењу и стабилизацији. Јер, заиста није било лако објаснити јавности како се слажу очигледна нелојалност ЕУ према Србији по питању Косова и добре намере те исте ЕУ којих је пун Споразум. ДС је одлучио да изађе у сусрет коалиционом партнеру. У текст скупштинске резолуције стављена је реченица да "и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ мора бити у функцији очувања суверенитета и територијалног интегритета земље".

Та формулација је заправо била соломонско решење. ДСС је добио још једну потврду да косовско питање има примат над свим осталим питањима. А ДС се отресао захтева да Споразум мора да садржи некакве гаранције Србији да је Косово њено. Од сада је Споразум требало само да буде "у функцији" очувања интегритета земље. То је била далеко комотнија позиција, много захвалнија за различита "еластична" тумачења која ће се моћи понудити када за то дође време.

Тако је коалиција симболички обновљена. Партнери су демонстрирали способност прављења компромиса. Показали су и добру вољу да се несугласице превазиђу. Главно питање, наравно, остало је нерешено. А оно гласи: подржава ли ДСС Тадићеву кандидатуру? Али, након што је између ДС и ДСС постигнут поменути договор, постало је знатно теже рећи Тадићу "не". Јер, договор о заједничкој резолуцији дошао је иза љутње од 12. децембра. И он ју је на својеврстан начин поништио. Сада се више на ту љутњу не може позивати као на оправдање. Још мање се сутра може позивати да се Споразум не потпише. Јер, није лако доказати да Споразум није "у функцији интегритета"? Да би се јавности објаснио тако танан закључак потребна је снажна медијска подршка. А медији никада нису били јача страна ДСС-а.

Тако се договор око резолуције заправо показао као добитак за ДС. Њиме је ДС кривицу за могући распад коалиције поново пребацио у двориште ДСС-а. После 12. децембра ДС је могао да буде окривљен за нелојалност. После овог договора свима ће изгледати како је савез обновљен и како је сада ДСС тај који га руши. Штавише, логика догађаја ради управо у корист ДС. Јер, ако ДС не начини неку нову грешку и ако се у косовској сецесији наредних дана не деси ништа драматично, ДСС ће се наћи у позицији да нема куд. Избори се једноставно неће више моћи игнорисати. Када се приближи 3. фебруар нико више неће моћи да каже да избори не постоје. Нека одлука у вези подршке мораће бити донета. А једина логична одлука – са 12. децембром којег се више нико и не сећа и Споразумом који је тешко не потписати – изгледаће подршка Тадићу.

Саветник председника Небојша Крстић је недавно употребио ону познату метафору са кувањем жабе. Та жаба је 12. децембра у једном тренутку схватила шта јој се спрема. Пожелела је да искочи. Али, прекидач за плотну опет је на најнижем подеоку. Жаба се поново умирила. И изгледа да ће сада коначно бити скувана.

Политички аналитичар
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.