Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски феномен

Јован Дучић је говорио да су Хрвати најхрабрији народ на свету, „не зато што се ничега не боје, него зато што се ничега не стиде”… Иако се пред Хашким трибуналом сада суди тројици хрватских генерала за удружени злочиначки подухват чији је циљ био присилно и трајно уклањање Срба са подручја Крајине, као и акцију „Олуја” када је нестало 2 000, убијено 670 и протерано 200 000 Срба, Хрватска 14. годишњицу акције слави као државни празник „Дан победе и домовинске захвалности” и „Дан хрватских бранитеља”. Они то симболично обележавају 5. августа, када су хрватске војне снаге ушле у град Книн.

И док тај свој велики злочин званично славе као празник, а Срби званично оплакују страшне последице тог злочина, нико да упути бар хрватским, да не кажем и европским властима, званичан протест због тамошњег славља њиховог јавно признатог злочина над српским цивилима. Страшно је у каквом свету неправде живимо! Дан који славе је крај нацистичког пројекта започетог још веома давно. Прича око Крајине и одласка Срба са простора Хрватске је последица историјских околности које су годиле Хрватима да реше српско питање. Срби су у Хрватској увек били сметња, од доласка за време Аустроугарске, када су за одбрану источне границе од Турака добијали повластице. Хрвати су убрзо Србе почели да доживљавају као главну сметњу за остваривање њихове државности.

Ово се деценијама претворило у страх због српске многољудности, а онда и у ксенофобију. Хрватска је према Србима учинила стравичне злочине и у време Првог и Другог светског рата, а све то је кулминирало деведесетих, када су противправно укинули конститутивност српском народу који је преко ноћи постао национална мањина, једнострано желећи да се одвоје од СФР Југославије. Све што се после догађало, па и „Олуја”, последица је такве политике ХДЗ-а. У Декларацији хрватског Сабора од 2006. се тврди да је „Олуја” спроведена „уз поштовање свих одредби међународног ратног, хуманитарног и цивилног права”, а јасно пише да је и пожељно избегличке колоне нападати авионима! Зар не?

Колико се Срба вратило у Хрватску? Колико њих жели да се врати на место одакле су протерани, на своја поља која сад припадају некоме другом? Колико њих жели да се врати у земљу где 100 000 људи слуша Томпсона, у земљу где председник владе носи венац на споменик Милету Будаку, творцу усташке идеологије? После кажу: „У Хрватској се гаје европске вредности”. Да ли је позив на истребљење српског народа европска вредност?

Мржња на нашим подручјима се појавила веома давно, јер су конфликти били многобројни и у највише случајева везани за религиозни идентитет који је наметнут ту на граници племенски народног постојања, додира, интереса опстанка. Он диригује мишљу, подухвату и једностраности. Можда би ту требало тражити одговор и покушати са образовањем, оним хуманим образовањем које искључује ропство према догмама и веровања у измишљено. Како год, за стотинак година, професори широм света ће муку мучити да својим студентима објасне српски феномен да је око милион Срба протерано у периоду од 10 година из Хрватске, Босне и са Косова. У њихове домове доселили су се Хрвати, Бошњаци, Шиптари... Сви славе дане победе, над тако „геноцидним” народом који је волео да псује и да слуша гласно народњаке. То је био довољан разлог да се устане против њих. Неки су их оптуживали да су покушали да се бране. Због тога су проглашени за „најгеноциднији народ”. Неколицина јесте направила злочине у тој такозваној одбрани и они су касније процесуирани. То је даље оправдавало чињеницу да их је ипак требало отерати, јер да није започето етничко чишћење над тих милион Срба, та неколицина која је касније завршила у Хагу би вероватно могла у мирнодопским условима да упропасти неку фирму или утаји порез!

Замишљам крај дијалога:

– Чекајте професоре, нешто не разумем, а како су они најгеноциднији народ ако су претрпели највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата?

Хм! Немамо времена за дискусију, све вам пише у књизи, идемо даље на другу тему.

студент књижевности и песник

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.