Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гужве на граници због биометријских пасоша

Хоргош: на прелазак границе чека се четири сата (Фото Н. Тумбас)

Смена у летовалиштима и дани викенда, када на граничним прелазима по правилу има највише гужви, поклопили су се претходне суботе, 1. августа, када се, према подацима из Управе царина на прелазу Хоргош, на пример, чекало око четири сата на улазу у земљу, а на излазу и до шест сати. Тог дана само на прелазу Батровци прешло је око 70.000 путника и око 16.000 возила.

Оне који се спремају за пут и страхују од дугих чекања на граничним прелазима могле би умирити тврдње Драгољуба Филиповића, главног полицијског инспектора у Одсеку за контролу државних граница, да су на најпрометнијим граничним прелазима у нашој земљи Прешеву, Хоргошу, Батровцима и Градини у „шпицу” задржавања до три сата. Ефикаснију контролу и бржи промет преко границе омогућавају стандарди уведени новим Законом о заштити државне границе, али зато једна друга нова процедура успорава контролу – очитавање нових биометријских пасоша.

– Законом о заштити државне границе предвиђено је да, у случају дужег чекања на граничним прелазима и стварања колона, може да се приступи минимуму граничне контроле, односно само утврђивању идентитета, исправности путних исправа и онда се пропуштају путници да не буде много чекања. Тај закон је прилагођен стандардима Европске уније и оваква процедура примењује се и у земљама ЕУ – каже Филиповић.

Што се тиче биометријских пасоша, како објашњава наш саговорник, само за очитавање је потребно око осам секунди, а да би се очитале путне исправе путника у пуном аутобусу, дакле њих око 50, полицијским службеницима, и то оним најискуснијим, потребно је најмање 35 минута.

– Већа задржавања би се могла избећи увођењем више преносних читача, са којима би полицијски службеници могли да уђу у аутобус или воз и провере путне исправе, а не да их скупљају па носе на прелаз. Гранична полиција, такође, још ефикасније би радила и када би било више службеника – сматра Филиповић.

Што се тиче техничке опремљености граничних прелаза, најопремљенији су они који су и најпрометнији, а на задржавање свакако утиче и број трака.

– На Хоргошу има укупно 16 трака и за улаз и за излаз, као и на Батровцима, Прешево има 10 трака, мада тамо још није завршена изградња прелаза, па ће и ту бити око 15 трака, док Градина има 22 траке. На Батровцима, рецимо, можемо да преусмеравамо траке ако је гужва на улазу у земљу, па да 14 трака буду за улаз, а само две за излаз и обрнуто – објашњава Филиповић.

Наш саговорник истиче да је у односу на исти период лане ове године број путника увећан у просеку за око 10 одсто, док је на Батровцима и Хоргошу увећање промета и до 50 одсто.

Гужве на граничним прелазима нису изненађење у јулу и августу, у време годишњих одмора, а наш саговорник каже да такво стање траје и до почетка септембра. Иако правила нема, већег броја путника на граничним прелазима има пред зору, али и у време када су смене у летовалиштима.

– Пошто су смене обично првог, 10. или 20. у месецу, на улазу у земљу могу се направити колоне дан пре, а на излазу 12. или 11, када се путници враћају из летовалишта – каже Филиповић.

Јелена Беоковић

-------------------------------------------------------------

Оштрија контрола на уласку у Мађарску, Румунију и Бугарску

Путнике очекује, наравно, и царинска контрола, а како објашњавају у Управи царина рутинска контрола траје од 10 до 15 минута. Да би убрзали проток робе и путника, али и били што ефикаснији, цариници примењују „селективну контролу” базирану на анализи ризика, а велики број превозних средстава и путника не подлеже царинској контроли већ се оне раде у сарадњи са граничном полицијом, кажу у Управи. Надлежни у овој државној институцији истичу да на гужве на границама утиче и ефикасност и процедура пограничних служби земаља са којима се Србија граничи. Наиме, Мађарска, Румунија и Бугарска примењују оштрију контролу откако су приступиле ЕУ, што утиче на брзину протока робе и путника на граничним прелазима према њима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.