Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тешко је започети каријеру у Европи

Саша Миливојев

Иво Андрић је у „Знаковима поред пута” записао да „Дуготрајно робовање и рђава политика могу толико збунити и унаказити схватање једног народа да здрав разум и прав суд њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере”... Вест да 80 одсто младих желе да раде у иностранству је објављена безброј пута у последњих два месеца. Ако медији наставе да форсирају једну те исту вест наредних 80 година, можда ће и убeдити 80 одсто деце да хоће то што неће. Већина младих, због визног ражима ЕУ, никада нису крочили ван Србије. Тако да је ЕУ за њих једна велика апстракција. О тим земљама знају само оно што им се информативно сервира, а то су бајковите и обојене приче.

„Обични грађани”, како их квалификују познате личности, тамо трпе притисак на радним местима. Млади су много више угрожени дрогом, девијацијама, алкохолом и раним трудноћама. Такође, страх од губитка радних места је велики. У тој Европи младима је неупоредиво теже да започну каријеру због велике конкуренције и зато што им се увек тражи већ стечено искуство. Жене теже долазе до посла, јер се послодавац пита „кад ће да затрудни”... Огласи за послове су јавни, али 80 одсто људи посао добијају на препоруку. То, наравно, није исто што и код нас преко везе, али и даље није баш тако отворено и јавно како многи замишљају. Млади имају библиотеке и Интернет, али их користе, углавном, за онлајн игрице и читање шунда. Ко не верује нека се распита колико је, рецимо, младих Немаца чуло за Томаса Мана. Имају далеко боље здравствене установе и, заиста, сређеније и лепше зубе него код нас, али, пре свега, зато што им родитељи плаћају осигурање. Дакле, веровали или не, здравствено осигурање тамо много кошта! У студентским мензама се једе хигијенски исправна храна, али даље од тога не бих...

После оваквог двадесетогодишњег искуства у Србији млади би изабрали Запад, али не као нешто што је идеално, већ само од два несавршена модела одабрали би онај мање лош. Било какво идеалисање, како према Западу, тако и према Србији, није здраво и потпуно замагљује чињенице да мора да се ради и ствара. Код нас свакако има простора за унапређење којечега, али слепо глорификовање свега са Запада је подједнако погубно као и игнорисање наших очитих вредности и потенцијала.

Вредност Србије је њен народ и дубоко усађена и комплексна историја, креативност и упорност.

 Србија би требало да развије привлачну и одрживу националну идеологију, политички и економски концепт који би једнако био привлачан и Србима и страним партнерима. Бар ја тако сматрам – требало би, пре свега, да се стратешки повежемо са Русијом, Јапаном, Индијом и Кином, јер ми се чини да би на Западу наши млади људи били јефтина радна снага, „шљакајући” илегално за два евра на сат тешке физичке послове, са факултетском дипломом. Два евра на сат је могуће зарадити и у Београду, а чак и по периферијама. Уосталом, тај исти Запад нас је не тако давно бомбардовао и кад год је у прилици одваја Србију од Косова и Метохије. Где нам је понос и достојанство? Желимо ли ми да сачувамо интегритет и идентитет или да се бесконачно расељавамо и препустимо другима ово што имамо?

Српска стратешка политика требало би да буде регионално, национално и међународно синхронизована, користећи личне интересе а не интересе Запада. С обзиром на свој географски положај, Србија би требало да развија пољопривреду и сточарство као што је то радио неписмени али очигледно мудар кнез Милош Обреновић у деветнаестом веку. На тај начин бисмо Европу довели у Србију, а не Србију у Европу. Сви бисмо се изненадили кад бисмо знали колико има белосветских тајкуна који су спремни да помогну Војводину и да на њеном земљишту производе храну. Коштаће килограм наше пшенице пет евра као једно пиће у Црној Гори!

Позитивни резултати ће се брзо показати само ако се одговорне структуре различитог мишљења договоре око заједничке политике.

студент књижевности и песник

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.