Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Списак како треба

Дуго ми је требало да схватим да не морам да живим како треба. Како други хоће.
Како "усрећитељи" прописују вечити рецепт јединог могућег пута кроз живот, у виду негдашњег социјалистичког слогана тако треба.
Списак тако треба дужи је од Коштуничиног устава и толико је разрађен, уходан, прегледан, добро осветљен и логичан да га често и врло паметни и учени људи усвоје без примедби и придржавају га се до судњег дана. Многи су спискали живот држећи се круто свих параграфа о дужностима, навикама и моралу, а да уопште нису укапирали шта им је.

Због чега су гојазни и фрустрирани, уштогљени, зашто постају пакосни, завидни, неповерљиви, зашто живе у убуђалим браковима и раде у пропалим фирмама, зашто гунђају и критикују – и кад се гради и кад се не гради, и кад се асфалтира и кад се не асфалтира, зашто стално говоре како је у старој Југи све било боље, чак и путеви од макадама.

Ку-ку, кукавица, црногорска птица доселила се без пасоша у Србију. Хладно јој је, кукати се мора. У кукању, к’о некад у лудилу, је спас. Лакше је кукати него мењати. Познато зло је боље од непознатог.

На пример, муж јединац ме (далеко било) туче. Али њега познајем. Где ћу? Нећу ваљда у сигурну кућу из моје куће... Туче ме, али и то ће проћи... остариће, ваљда. Да ћу и ја остарити, тога се не досећам.

Или, радим у пропалој фирми, не примам плату. Чекам, ни сама више не знам шта чекам. Али где ћу?

Зар у овим годинама да почињем испочетка? Овде бар не примам плату.

Спасавање сопственог живота за многе је мисаона именица. То је нешто као Нова Каледонија или Мозамбик. До тамо не само што никада нећемо стићи него и не знамо где је на мапи света.

Другачија је наша мапа. То је мапа – тако треба. Једног дана зваћемо је тако нам и треба.

Дешава се често да лакомислени испадну мудрији. Плавуше које нису укапирале, које никад нису знале где треба да иду – иду некако инстинктивно тамо где им је боље... Увек ће од горег отићи бољем фрајеру, увек ће сиромашнијег оставити због богатијег... А у фирми у којој не прима плату, не би се та, која није укапирала, задржала ни три дана... Скупила би перје и отишла...

За стаж је боли уво. Неће ваљда да ради због стажа? То је исто као да чека морнара да се врати са дуге пловидбе и да јој се још врати веран.

Свака паметна плавуша добро зна да су најглупљи они који умиру од глади штедећи за живот.

Живот је нама који живимо сада. Ко хоће да живи касније – нека се обезбеђује.

Тамо ће додуше мало моћи да понесе. Као да улази у авион: шта може да стане у пластичну провидну кесу. То вам је! Чак ни флашу ракије не можете да понесете!

Али, где ћете за дочек преступне 2008? Ја нећу нигде. После мнооого... јелки схватила сам да не морам да је чекам. Сакрила сам се од хране, украса, Деда Мраза, петарди и календара. Кад бисте само знали како је то лепо! Не морате да идете на море, не морате да чекате нову годину!

Да вас подсетим на ту идиличну слику: седите поред мужа јединца, или поред венчане жене, са којом се обичним данима мрзите, са пријатељима који су у сличним браковима, на радној обавези чекања. Проводите се као на комеморацији, јер сви добро знате да се ама баш ништа неће променити, да ћете тако суморно и следећег 31. децембра чекати још новију нову годину.

Али није све тако црно.

Неки ће се возити са ирвасима по снегу Норвешке, тражећи кућу Деда Мраза. Неки ће се љубити испред камина. Неки ће у планинској колиби читати романтичну књигу Драгана Лакићевића ,,Снег пада, душо".

Али то нема везе са вама. Ви сте на списку тако треба. Стабилна комбинација: прасе и шприцер. Телевизор, као афродизијак. Брак уместо љубави...

Тако треба! Што би рекао Ивица Дачић.

Осигурајте љубав у ЗОИЛ Дунав. Или још боље у Delta Generalli. La vie est belle!

Коментари93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.