Случај Андреја Фајгеља отворио је стару расправу – где су границе слободе говора. Потрага за одговором заправо показује да смо као друштво острашћени и да бисмо право на слободу говора додељивали искључиво својим истомишљеницима, док бисмо онима с којима се разилазимо постављали границе. Многи самопрокламовани чувари те слободе ућуткују своје неистомишљенике и заборављају да, иако с њима не морају да деле ставове, ипак морају да деле јавни простор. Толико злоупотребљавана, слобода говора врло често прерастала је у говор мржње, а иза изречених „истина крију се клевете и увреде. Такав пример је случај писца Добрице Ћосића, који је тужио дневник „Данас” и тадашњег главног уредника Грујицу…