Уторак, 24.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.17	117.88	117.52
	109.82	110.48	110.15
	113.63	114.31	113.97

Таг: књижевност

Култура

03.08.2021 у 14:09

Када је пишчева муза у боци

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у друштву, јер

Култура

28.07.2021 у 22:00

Пишчева муза на дну боце

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у

Култура

28.07.2021 у 19:54

Без комплекса, напред

О положају књижевних преводилаца код нас говори се више него о самом књижевном превођењу и самим књижевним преводиоцима. То можда указује на црту која је тако изражена у нашем менталитету: да кукамо, да се жалимо, да свакидашњу јадиковку претпостављамо чак и жељи за опстанком, да нам за све буду криви други. Положај књижевних преводилаца је такав какав јесте и какав може бити. Са становишта самих преводилаца, само је једно важно: да они сами, што индивидуално, што удружујући напоре, тај положај – уколико га сматрају лошим или недостојним њихове уметности, њиховог позива – поправе у мери у којој је то изводљиво. То би и била сума сумарум приче о положају књижевних преводилаца у Србији данас: учинимо, пре свега, оно што сами можемо како би нам се позиција побољшала. Делајмо

Култура

27.07.2021 у 20:15

Издавачи увек могу да нађу „дампинг” преводиоца

Док год је преводилачки посао отворен сваком – а друкчије не може, не постоји, а тешко би се и могла увести лиценца за књижевне преводиоце каква постоји за нека друга занимања – биће и лоших и врло лоших превода, биће обарања цене рада. Све то утиче на материјални, а отуда и друштвени статус свих, а највише су погођени наравно добри преводиоци, професионалци који се редовно стављају у исти кош са свима осталима кад се, у иначе ретким приликама, поведе реч о квалитету књижевних превода, каже Јелена Стакић, преводилац са енглеског и француског, која иза себе има око 140 преведених наслова за више од 40 година рада. Но, и за тај свој учинак који се некад сматрао богатим, она каже да у новим околностима делује скромно у поређењу са десетинама и десетинама наслова које данас за неколико

Култура

24.07.2021 у 09:12

Преминуо књижевник Мирослав Тохољ

Српски књижевник Мирослав Тохољ преминуо је јуче у Београду након краће болести у 64. години, потврдено је Срни у породици Тохољ. Датум и место сахране биће накнадно саопштени, преноси РТРС. Мирослав Тохољ рођен је 1957. године у Љубињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави од 1980. до 1983. апсолвирао је лекторске студије словачког језика и културе, преноси Танјуг. Краће време радио је као сарадник у ИП „Свјетлост”. Од 1992. до 1997. живео је на Палама. Током граданског рата, од јануара 1993. до децембра 1995. године, био је министар информисања Републике Српске, а по оконцању рата генерални директор РТРС. На првим послератним парламентарним изборима изабран је за посланика у Народној скупштини

Култура

09.07.2021 у 14:32

Гаталица не жели у такмичење за Нинову награду

Писац Александар Гаталица саопштио је да са својим новим романом „Двадесет пети сат“ неће учествовати у трци за овогодишњу НИН-ову награду, преноси Танјуг. „Овај састав НИН-овог жирија у више наврата оценио сам као некомпетентан, те не видим могућност да свој нови роман ’Двадесет пети сат’ понудим на читање у овим условима“, навео је Гаталица. „Двадесет пети сат“ је недавно објављени девети роман Гаталице, који је подсетио на то да је са сваким од претходних осам био у конкуренцији за НИН-ову награду још од 1995. као и да је два пута био у најужем избору, 1995. и 2008, док је његов роман „Велики рат“ добио је то признање 2013. године. „Надам се бољим временима за српску књижевност и за НИН-ову награду. Надам се да ће роман ’Двадесет пети сат’ наћи своје читаоце и без препоруке

Култура

05.07.2021 у 23:57

Завршен Фестивал фантастичне књижевности

У Клубу галерији „Полет” у Цетињској 15 завршен је дводневни седми Фестивал фантастичне књижевности „Арт-Анима”. Учешће на манифестацији имало је 20 говорника, међу којима су угледни и награђивани писци, уредници, издавачи, књижевни критичари, као и познати културни и научни радници. Фестивал је синоћ отворила премијерна промоција романа „Проклетије” Дејана Огњановића, о ком су, поред аутора, говорили и списатељица Ана Марија Грбић и редитељ Игор Станојевић. Одржана је и промоција трећег романа Младена Јаковљевића „Кад се вратим”. Он тематизује терет прошлости, преображење стварности, разградњу идентитета и гранична подручја између живота и смрти, а говорили су Јаковљевић и теоретичарка и књижевна критичарка Владислава Гордић Петковић. За крај прве вечери припремљена је промоција новог

Економија

05.07.2021 у 14:38

Компанија „Аптив” укинула одлуку o дванаесточасовном радном времену

Лесковац – Од данас ће радници британске компаније Аптив” у Лесковцу, уместо дванаесточасовног, поново имати осмочасовно радно време. Ова одлука донета је после интервенције инспекције рада и протеста дела запослених. Радници који се буду одлучили да раде суботом и недељом добијаће додатну зараду од 3.000 динара по дану викенда. Компанија „Аптив”, која запошљава око 4.000 радника, због великих обавеза према иностраним партнерима продужила је радно време запосленима. Како кажу у синдикату, то није незаконито, али није у складу са прописима да се ради свакога дана по дванаест часова. До невоља у „Аптиву” дошло је и због масовног коришћења боловања – догађало се да готово 900 радника по том основу истовремено буде одсутно, па је менаџмент одлучио да продужи радни дан и тако посао пребаци

Култура

02.07.2021 у 20:00

Драме иза затворених врата

Нови вирус који је однедавно заразио планету, личи у ствари на зрак сунца: осветлио је густу прашину која у ваздуху лебди, а иначе се не види, констатује Ивана Хаџи-Поповић у свом новом роману „Кошмар око Ничеа”, недавно објављеном у издању куће „Албатрос Плус”. Роман говори о психологији злостављања, о драмама које се дешавају иза затворених врата многих породица и у четири зида, али и о односу полова и женским табу темама којима се бавила Вирџинија Вулф, иако ју је њена епоха за то сурово казнила. Такође, роман се бави и тиме шта се од тада, за сто година, променило (а није се променило ништа, тврди ауторка) и шта се данас дешава аустријској нобеловки Елфриде Јелинек, зашто је се плаше и називају скандалозном. – Педофилија и инцест описивани у митовима, као и све врсте других

Култура

16.06.2021 у 19:39

Сајам књига – једначина са најмање две непознате

Пролећно издање фестивала на отвореном „Књига на тргу” потврдило је оно што је учесницима и посетиоцима ове манифестације било јасно већ после њеног издања из октобра прошле године. Београду и књижевној публици потребан је такав програм, и то не само у околностима пандемије у којима су догађаји на отвореном безбеднији од догађаја у затвореним просторима, каже Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага”, сумирајући управо завршено пролећно издање ове манифестације, одржано протеклог викенда. Наводећи да је овај фестивал важан и читаоцима, и издавачима, и писцима (посебно читаоцима јер повећава јавну видљивост и доступност књига, чиме се за њих проширује могућност избора који више није сведен на уско поље трендова), он истиче да је неопходно да „Књига на тргу” постане стални део градске

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.05.2022 у 14:11

Зиђин упумпава свежу воду у Борско језеро

24.05.2022 у 14:03

Руски и кинески авиони у зони одбране Јужне Кореје

24.05.2022 у 13:52

Српски научници са НАТО у борби против тероризма

24.05.2022 у 13:48

Црногорска влада повукла закон о попису

24.05.2022 у 13:32

Град укида листу чекања за место у вртићу

24.05.2022 у 13:30

Ђере у другом колу Ролан Гароса