Уторак, 05.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	112.2	112.88	112.54
	116.92	117.62	117.27

Таг: књижевност

Култура

27.09.2021 у 13:07

Неизвесно одржавање Сајма књига

Да ли ће ове године уопште бити одржан Међународни београдски сајам књига, знаће се тек после 1. октобра када буду размотрене све околности, потврђено је на недавној седници Одбора сајма, коме су први пут, као новоизабрани чланови, присуствовали представници четири удружења издавача. Закључено је да се сви планови праве као да ће се манифестација одржати у уобичајеном термину, у последњој недељи октобра, али да се има у виду и погоршана епидемиолошка ситуација. За сајам се пријавило око 300 излагача, 50 мање него у 2019, што је утицало на распоред штандова у Хали 4, у којој је изнајмљено 700 квадратних метара простора мање. Књижевни програми су преполовљени, неће бити земље почасног госта (била је предвиђена Румунија), а знатно ће бити смањен и број издавача из

Култура

26.09.2021 у 14:15

Стојим на раменима џинова из Мокрина

Нова књига Срђана В. Тешина „Мокринске хронике”, у издању „Архипелага”, својим јединственим стилом и приповедањем у првом лицу враћа нас неколико деценија уназад. Уједно, успоставља везу и са његовим другим књигама, чији је топоним Мокрин. Приповедач, који искрено открива смешне и болне детаље свог одрастања, донекле подсећа на јунака серије „Грлом у јагоде”. Све до тренутка у којем и сам доживаљава призвуке насиља насталог у региону бивше Југославије. Он бележи сећања на бака Видине кулинарске специјалитете, праћене њеним страшним причама, на деду Георгија, кафанског човека, који је пропутовао светом, а са руским ослободиоцима пио данима у Мокрину. Ту су и мириси првих књига, ликови мајке и оца, старији брат, заштитник, са осталим мангупчићима из краја, прве свирке, први пољупци и

Култура

23.09.2021 у 20:00

Сви имамо трауме којих се можемо ослободити

Италијанска књижевница Надија Теранова била је гошћа друге новосадске „Ноћи књижевности”, одржане у оквиру „Калеидоскопа културе”. „Ноћ књижевности” иначе се годинама приређује у европским градовима под покровитељством Еуника. Затим је посетила и свог београдског издавача „Лагуну”, која је објавила њен роман „Збогом, авети”, у преводу Гордане Бреберине. Надија Теранова доктор је филозофије. Њен роман „Године обрнутим редоследом” (код нас објављен у издању „Аретеа”), проглашен је једном од десет најлепших италијанских књига декаде од 2009. до 2019. године. Њене приповетке уврштене су у више антологија, а романи преведени на више светских језика. Награђивани је и аутор за одрасле и децу. Сарадница је више новина, укључујући и „Републику”. „Збогом, авети” прича је о младој жени која 23

Култура

20.08.2021 у 20:00

Превођење без казне

Без гриже савести узмете црвену картонску кутију пуну помфрита и са два прста је испразните док читате „Игру престола”. Укус прегорелог уља у устима, лепљиви прсти само на тренутак затварају књигу из које се цеди крв споредних ликова, главних јунака, случајних пролазника и пролазница, звездочатаца и звездочаткиња, трговаца и трговкиња, ловаца и ловкиња. Све их чека иста судбина на крају поглавља, ликови и ликуше романа су потрошни као пешаци и пешакиње у рату. У општoм клању и погибији ужива публика. Као када би Ана Карењина скакала под воз у сваком поглављу по неколико пута са осмехом на лицу, као када би је бацали на шине, али знојаву од задовољстава, пијану од инцеста. Изобиље је тајна „Игре престола”. Много смрти, много задовољства. Који год том популарног штива по коме је снимљена

Култура

16.08.2021 у 18:21

Кад историјске личности постају романескне

Писац Александар Гаталица изјавио је да се његов нови роман „Двадесет пети сат”, у издању „Службеног гласника” не бави испитивањем историјских кривица или давањем судова о времену које је прошло, а нарочито не поновним читањем историје. Гаталица је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да роман „Двадесет пети сат” има само један задатак, а то је да оживи историјско време и његове учеснике, а то није мало. У роману бројне личности српске културне и политичке емиграције након Другог светског рата, попут Милоша Црњанског (1893‒1977), Станислава Кракова (1895‒1968) или Владимира Велмара Јанковића (1895‒1976), добијају своје двојнике, повратнике у безвремени Београд који постоји у упоредном свету такозваног двадесет петог сата. „Реч је о напола магијском послу где историјске личности

Култура

12.08.2021 у 21:52

Кнаусгорово лето

Од малих ногу сам кричање галебова повезивао са празнином лета, са осунчаним ништавилом од којег смо се бранили активношћу, пише популарни норвешки писац Карл Уве Кнаусгор у свом четвртом и последњем тому личне енциклопедије коју је посветио својој најмлађој кћерки. Књигу „У лето” (као и претходне три из овог серијала „У јесен”, „У зиму” и „У пролеће”), код нас је објавила је издавачка кућа „Бука” (Booka) у преводу Радоша Косовића. Критика ово дело оцењује као изврсно финале поменуте енциклопедије у коме Кнаусгор подједнако лепо и живо пише о својој породици као и раније, али док је у ранијим књигама било и мрачнијих делова прожетих депресијом и проболемима, књига „У лето” нам доноси лепе описе природе, свитања, летњих јутара, летњих вечери, а највише од свега пуно

Култура

11.08.2021 у 20:00

Рвемо се са језицима као Јаков са анђелом

Да одмах одговорим на дилему: књижевно превођење је професија, озбиљна и захтевна. Често је и вокација. Потребно је знање, али и надареност. Ако сте сликар из хобија, онда не излажете у Галерији САНУ – осим у случају залуталих генија. Одлично познавање неког страног језика постигнуто учењем или боравком на његовом говорном подручју нужан је, али недовољан услов да се буде добар преводилац. За преводиоце је важно да читају, да негују свој језик колико и да шире границе познавања страних језика и култура. Ако преводите књигу о Фројду, што је био мој случај прошле године (Лидија Флем, „Свакодневни живот Фројда и његових пацијената”, Карпос), онда се подразумева да поново, ако не први пут, читате самог Фројда у преводима Борислава Лоренца, Албина Вилхара, Хуга Клајна итд. Иако пише неку

Култура

11.08.2021 у 14:24

Насиљем против књижевности

Српско књижевно друштво (СКД) у свом јучерашњем саопштењу је позвало све надлежне установе да обезбеде неометано одвијање књижевног живота, а све његове учеснике да се суздрже од насиља и подстрекивања на насиље. Насиље и забране никада никоме ништа добро нису донели. Чак ни онима који у њима учествују, на њих подстичу или иза њих стоје, истиче се. СКД у свом саопштењу подсећа да је Аранђеловцу, 7. августа ове године, насилно онемогућено представљање књиге „Контраендорфин” Светислава Басаре и да је то учинила једна веома агресивна групација. „Насилницима се није допао начин на који се у роману помињу Десанка Максимовић и Иво Андрић, понашајући се притом као басаријански ликови који показују забрињавајуће несхватање разлике између фикције и збиље, што је једна од најважнијих

Култура

10.08.2021 у 13:47

Ко и зашто прекида културне програме

Аранђеловац – Промоција књиге 67. лауреата Нинове награде „Контраендорфин” Светислава Басаре, која је требало да буде представљена у петак 6. августа у 20 часова, у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци”, није одржана, јер су је спречили представници аранђеловачког Општинског одбора Српске странке Заветници. На Малој сцени популарне „Шкољке” у Парку Буковичке бање, петнаестак представника ове странке, на челу са председником Зораном Зечевићем, пред сам почетак књижевне вечери тражило је да се прочита одломак из књиге који је према њиховом мишљењу споран. Пошто организатори нису желели да поступе по захтеву, гост се повукао, а изгредници нису желели да одступе. Тако је, први пут у историји чувене Смотре уметности, прекинут културни догађај. Овај књижевни сусрет требало је да отвори

Култура

10.08.2021 у 20:00

Чија је кривица лош превод

Да се положај књижевних преводилаца у Србији не разликује много од положаја већине оних који у овој земљи живе од свог рада, не само у финансијском смислу, потврђује нам и Оља Петронић, преводилац са француског језика, добитница награда „Бранко Јелић” (2015) и „Милош Н. Ђурић” (2017), која одмах одлучно наглашава: – Мислим да је питање лоших превода једно од најважнијих питања у нашој професији. И да се одмах разумемо, лоше и неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа, како ви кажете, него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени. Да би се уопште почела прича о лошим преводима, каже наша саговорница, морамо разјаснити шта је уопште превођење, који је задатак преводиоца и колико слободе он има приликом превођења текста. – Наш посао је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.07.2022 у 23:54

Бајден: Шокирани смо бесмисленим оружаним насиљем

04.07.2022 у 23:49

Обука јединице за учешће у мировној операцији у Либану

04.07.2022 у 23:43

У несрећи на Панчевачком мосту повређен дечак

04.07.2022 у 23:06

МУП: Миленковић није послао захтев да се обрати јавности

04.07.2022 у 22:16

Шмит: Стопирано 120 милиона евра помоћи Републици Српској

04.07.2022 у 21:58

Кошаркаши Србије поражени од Белгије, СП све даље