Уторак, 05.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	112.2	112.88	112.54
	116.92	117.62	117.27

Таг: књижевност

Култура

10.08.2021 у 12:00

Преминула књижевница Мирјана Стефановић

Српска књижевница Мирјана Стефановић преминула је у 82. години, саопштено је из Српског књижевног друштва. Стефановић је живела у Нишу, Косанчићу и Новом Саду, а од 1951. и у Београду. Школовала се у Новом Саду, Београду и Делхију (Индија) и била је магистар енглеске књижевности. Године 1966. и 1967. радила је као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до 1991. била је уредница у издавачкој кући „Нолит”. Основала је и 16 година водила библиотеку Распуст, у којој је објавила преко 50 књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности. Учествовала је у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке Занимљива наука. Била је главна уредница едиције „Прва књига Матице

Култура

09.08.2021 у 12:34

Адаму Пуслојићу уручена награда у Румунији

Песник и преводилац Адам Пуслојић, човек који је деценијама „космичка спона” између Србије и Румуније, добитник је овогодишње престижне награде „Михај Еминеску” за поезију и превод поезије. Пуслојићу је награду доделио Музеј Михаја Еминескуа (за њега кажу да је румунски Његош), из песниковог родног места Ипотештија, са акцентом на превод књиге „Домовина живота”. Награда је додељена у Националном музеју румунске литературе у Букурешту, а поред крема румунских песника и књижевника, овој свечаности је присуствовао и српски амбасадор у Румунији – Дејан Томашевић. Признање је уручила професор Ала Саиненко, директор Еминескуовог музеја у Ипотештију и донатор награде. Ово невероватно књижевно вече трајало је дуже од два сата. Од многобројних говорника, међу којима је било и академика али и

Култура

08.08.2021 у 21:18

Писац је човек, као и сви други

Знало се да Иво Андрић није благонаклон према екранизовању своје прозе, да је био противан било каквом дописивању. Међутим, из прве руке, у новој књизи Михајла Пантића „Приче о писцима”, у издању „Архипелага”, сазнајемо да се Андрићу свидео филм Владимира Погачића „Аникина времена”, и да је он отворено овог филмског аутора и похвалио управо због тога што није дословно испратио његову приповетку. Михајло Пантић нам у овом делу дочарава свој разговор са Погачићем, као што ће, затим, читаоца, пажљиво и с мером, увући у детаље сусрета и сопствене односе са некима од најважнијих аутора српске књижевности. Међу њима су Бранко Ћопић, Данило Николић, Александар Тишма, Борислав Пекић, Милорад Павић, Светлана Велмар Јанковић, Давид Албахари, Душан Ковачевић, и многи други. Поред познанстава са

Култура

03.08.2021 у 14:09

Када је пишчева муза у боци

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у друштву, јер

Култура

28.07.2021 у 22:00

Пишчева муза на дну боце

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у

Култура

28.07.2021 у 19:54

Без комплекса, напред

О положају књижевних преводилаца код нас говори се више него о самом књижевном превођењу и самим књижевним преводиоцима. То можда указује на црту која је тако изражена у нашем менталитету: да кукамо, да се жалимо, да свакидашњу јадиковку претпостављамо чак и жељи за опстанком, да нам за све буду криви други. Положај књижевних преводилаца је такав какав јесте и какав може бити. Са становишта самих преводилаца, само је једно важно: да они сами, што индивидуално, што удружујући напоре, тај положај – уколико га сматрају лошим или недостојним њихове уметности, њиховог позива – поправе у мери у којој је то изводљиво. То би и била сума сумарум приче о положају књижевних преводилаца у Србији данас: учинимо, пре свега, оно што сами можемо како би нам се позиција побољшала. Делајмо

Култура

27.07.2021 у 20:15

Издавачи увек могу да нађу „дампинг” преводиоца

Док год је преводилачки посао отворен сваком – а друкчије не може, не постоји, а тешко би се и могла увести лиценца за књижевне преводиоце каква постоји за нека друга занимања – биће и лоших и врло лоших превода, биће обарања цене рада. Све то утиче на материјални, а отуда и друштвени статус свих, а највише су погођени наравно добри преводиоци, професионалци који се редовно стављају у исти кош са свима осталима кад се, у иначе ретким приликама, поведе реч о квалитету књижевних превода, каже Јелена Стакић, преводилац са енглеског и француског, која иза себе има око 140 преведених наслова за више од 40 година рада. Но, и за тај свој учинак који се некад сматрао богатим, она каже да у новим околностима делује скромно у поређењу са десетинама и десетинама наслова које данас за неколико

Култура

24.07.2021 у 09:12

Преминуо књижевник Мирослав Тохољ

Српски књижевник Мирослав Тохољ преминуо је јуче у Београду након краће болести у 64. години, потврдено је Срни у породици Тохољ. Датум и место сахране биће накнадно саопштени, преноси РТРС. Мирослав Тохољ рођен је 1957. године у Љубињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави од 1980. до 1983. апсолвирао је лекторске студије словачког језика и културе, преноси Танјуг. Краће време радио је као сарадник у ИП „Свјетлост”. Од 1992. до 1997. живео је на Палама. Током граданског рата, од јануара 1993. до децембра 1995. године, био је министар информисања Републике Српске, а по оконцању рата генерални директор РТРС. На првим послератним парламентарним изборима изабран је за посланика у Народној скупштини

Култура

09.07.2021 у 14:32

Гаталица не жели у такмичење за Нинову награду

Писац Александар Гаталица саопштио је да са својим новим романом „Двадесет пети сат“ неће учествовати у трци за овогодишњу НИН-ову награду, преноси Танјуг. „Овај састав НИН-овог жирија у више наврата оценио сам као некомпетентан, те не видим могућност да свој нови роман ’Двадесет пети сат’ понудим на читање у овим условима“, навео је Гаталица. „Двадесет пети сат“ је недавно објављени девети роман Гаталице, који је подсетио на то да је са сваким од претходних осам био у конкуренцији за НИН-ову награду још од 1995. као и да је два пута био у најужем избору, 1995. и 2008, док је његов роман „Велики рат“ добио је то признање 2013. године. „Надам се бољим временима за српску књижевност и за НИН-ову награду. Надам се да ће роман ’Двадесет пети сат’ наћи своје читаоце и без препоруке

Култура

05.07.2021 у 23:57

Завршен Фестивал фантастичне књижевности

У Клубу галерији „Полет” у Цетињској 15 завршен је дводневни седми Фестивал фантастичне књижевности „Арт-Анима”. Учешће на манифестацији имало је 20 говорника, међу којима су угледни и награђивани писци, уредници, издавачи, књижевни критичари, као и познати културни и научни радници. Фестивал је синоћ отворила премијерна промоција романа „Проклетије” Дејана Огњановића, о ком су, поред аутора, говорили и списатељица Ана Марија Грбић и редитељ Игор Станојевић. Одржана је и промоција трећег романа Младена Јаковљевића „Кад се вратим”. Он тематизује терет прошлости, преображење стварности, разградњу идентитета и гранична подручја између живота и смрти, а говорили су Јаковљевић и теоретичарка и књижевна критичарка Владислава Гордић Петковић. За крај прве вечери припремљена је промоција новог

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.07.2022 у 23:54

Бајден: Шокирани смо бесмисленим оружаним насиљем

04.07.2022 у 23:49

Обука јединице за учешће у мировној операцији у Либану

04.07.2022 у 23:43

У несрећи на Панчевачком мосту повређен дечак

04.07.2022 у 23:06

МУП: Миленковић није послао захтев да се обрати јавности

04.07.2022 у 22:16

Шмит: Стопирано 120 милиона евра помоћи Републици Српској

04.07.2022 у 21:58

Кошаркаши Србије поражени од Белгије, СП све даље