Субота, 02.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	111.89	112.57	112.23
	116.98	117.68	117.33

Таг: књижевност

Култура

17.05.2021 у 15:48

Саши Радојчићу додељена награда „Десанка Максимовић”

Песник Саша Радојчић добитник је награде „Десанка Максимовић” за 2021. годину истоимене Задужбине, која му је данас свечано додељена у Атријуму Народне библиотеке Србије (НБС) у Београду. Стручни жири који је радио у саставу - Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић, председник, донео је једногласну одлуку на онлајн седници 15. априла да ова престижна награда за укупан допринос српској поезији, додели овом лауреату, иначе песнику, критичару, редовном професору и преводиоцу, преноси Танјуг. Награда „Десанка Максимовић” требало је бити додељена традиционално у Бранковини, где је сахрањена чувена песникиња, али због ситуације са корона вирусом одлучено је да се пресели на сцену Атријума НБС. Поводом тога в. д. директор НБС књижевник

Култура

14.05.2021 у 20:00

Поспремање сопственог ума је вештина

Сви желе да се врате животу какав је био пре пандемије, међутим питање је да ли желе да буду исти они људи као што су некада били или да науче нешто од ове пошасти и да не понављају исте грешке. Уколико постоји одлучност у томе да се не иде истим старим путевима који су довде и довели, постоје практична решења оних који се баве људским бољитком и срећом. То могу да буду књиге за самопомоћ, али и оне које пародирају управо овакву литературу, али имају сличан учинак: враћање осмеха на лице и вере у будућност, оптимистичнији поглед на свет, релативизовање проблема непремостивих наизглед. Сара Најт је бестселер ауторка и антигуру, која на основу сопственог искуства говори о томе шта не треба радити да би се постигла хармонија у животу, а то чини уз сјајан хумор и сленг. Њену књигу „И за то

Магазин

14.05.2021 у 14:11

Спасао милионе књига и – успомена

Породици Лазић књиге су светиња. Напросто су им у генима. Још почетком 18. века свештеник Михаило Лазић их је сакупљао, а 1882. Александар Лазић отвара библиотеку „за коришћење јавности”. Његов син Лука отишао је корак даље у љубави и поштовању према писаној речи: ушио је књиге у гуњ и тако их пренео преко гудура Албаније. За време Другог светског рата по цену глади одбијао је да прода национално благо, а кад су ратни бубњеви утихнули, књиге и друга вредна документа закопао је у винограду како их нова власт не би отела. На тим темељима, њихов потомак Виктор Лазић 2009. отвара библиотеку, а три године доцније оснива „Адлигат”, Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу. Виктор са признањем ,,Доброчинитељ” „Адлигат” више од музеја Наш саговорник је адвокат,

Култура

13.05.2021 у 14:39

Књига о Диани Будисављевић

У време актуелизовања теме историјске улоге Аустријанке Диане Будисављевић, рођене Обексер (1891–1978), супруге угледног загребачког лекара Јулија Будисављевића, која је од сигурне смрти из усташких логора током Другог светског рата избавила најмање 7.000 српске деце, објављено је много књига и снимљен је филм о њој. Наташа Матаушић (Фото: Lucie Steirzova) Књига „Диана Будисављевић” историчарке Наташе Матаушић, у издању „Лагуне”, представља резултат двадесетогодишњег исцрпног истраживања. Садржи фотографије Диане, њене породице, сарадника, али и недавно пронађене фотографије деце из логора и фотографије преживелих данас. У књизи су и одломци из Дианиног дневника, као и приче оних које је Диана спасила. Ауторкин истраживачки рад је инспирисао снимање филма „Дневник

Култура

12.05.2021 у 15:17

Десет векова српске књижевности

Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности” покренута је у Издавачком центру Матице српске 2010. године с намером да прикаже, по савременим мерилима, миленијумски развој српске књижевности, од усмене и житијске до савремених литерарних жанрова. Покретач и главни уредник академик Миро Вуксановић истиче да значај овог подухвата није само књижевни већ и културолошки, лексички и образовни, јер показује како су и на којим облицима српског језика настајале књиге од дванаестог века до данас и како се природно, кроз историју, сагледава цивилизацијски успон културе једног народа. Антологија излази у годишњим колима и досад су штампане 123 књиге, свака у хиљаду примерака. Управо је пред читаоцима дванаесто коло у десет књига. Најобимнији посао обавила је Зорица Несторовић, која је

Култура

05.05.2021 у 21:15

Војник истине и правде

Мерило љубави је оно чега се човек одриче због ње, а када се одрекне сјајног живота и лепе каријере, као што је то учинио Родолф Арчибалд Рајс, због искрене наклоности према српском народу у време његове највеће голготе у Првом светском рату, онда се по мерилима модерног доба одрекао свега. У данашње време лажних хероја, који су производ доброг маркетинга и лоших критеријума гомиле, овакви јунаци делују нестварно, некако литерарно. Нарочито због великог идеализма, који их на крају наводи на то да се повуку, као што је то и Рајс учинио, затварајући се у свој дом у Топчидеру и настављајући да воли и да критички посматра своју изабрану домовину Србију. Као строга мајка, није му дала да спроведе оно за шта је рођен, да промени свет. Рајс је на неки наднаравни начин, као да је био позван

Београд

29.04.2021 у 21:18

Савићев јесењи кит

У издању „Народне просвете”, Петар Савић, млади редитељ и сценариста из Београда недавно објавио свој први роман „The Wahale Autumn” (Јесењи кит). Радња романа дешава се крајем 19. века у фиктивном градићу на западу енглеске обале. Пред крај туристичке сезоне у јесен, у једном пансиону десио се морбидан злочин, где пас бива искасапљен. Локални инспектор који је недавно премештен из Лондона у мали град је позван да реши случај. Убрзо након тога, догодило се убиство у истом хотелу које узбуркава мир у малом успаваном граду. Дело је написано на енглеском језику због тога што је Савић средњу школу и факултет завршио на енглеском језику. Како је објаснио аутор учио је да пише литерарна дела и сценарио на овом језику па је ради аутентичности и овај роман написао на енглеском. Како

Култура

26.04.2021 у 20:00

Генерацијска одисеја у једно - ништа

Дебитантски роман „Ништа” младе Норвежанке Хане Столтенберг (објављен и код нас у издању куће „Албатрос плус”) привукао је значајну пажњу тамошње јавности и добио две значајне награде 2019. године („Тарјеј Весос“ за дебитантско књижевно дело и „Ослоприсен“ за књижевно дело године). Не само што се тематски и поетички уклопила у водеће књижевне струје, Столтенбергова је загазила и у воде аутофикције стопама свог земљака Кнаусгора. Иако су њена искуства маскирана велом обичног романа, она не пориче да инспирацију црпи из личних доживљаја и како је изјавила, настоји да кроз писање испита границе људског егоизма – а највише сопственог. Роман „Ништа” у бити је врло једноставан – након што је средовечна и независна Карин сазнала да муж вара њену отуђену јединицу Хелене, њих две одлазе на

Култура

23.04.2021 у 10:51

Издавачи славе Светски дан књиге

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, који се обележава 23. априла, на дан смрти Мигела де Сервантеса и дана рођења и смрти Вилијама Шекспира, српски издавачи предлажу нова издања. Жанровско и тематско богатство онога што се може наћи у књижарама показује да су наши издавачи неуморни и у време криза, а да их ни пандемија ни економска криза не дају зауставити у важним пројектима. Међу њима је и „Службени гласник”, који препоручује дело „Кнез Павле Карађорђевић – Једна закаснела биографија” Нила Балфура и Сали Макеј, у преводу Ђурице Крстића. Кнез регент Павле Карађорђевић (1893–1976), једна је од оних личности новије историје недовољно позната широј домаћој, али и европској јавности. Деценијама стигматизован као издајник који је с Хитлером преговарао о срамном Тројном пакту,

Култура

22.04.2021 у 20:00

Српска књижевност и алтернативни идентитет

Институт за књижевност и уметност у Београду објавио је књигу „Српски (о)квир: прилози за читање српске књижевности у светлу квир теорије” вишег научног сарадника Игора Перишића. Некада погрдан назив за хомосексуалце, квир данас означава целокупну хомосексуалну и трансродну заједницу, као и теоријски правац који одбија наметнуте патријахалне норме. Рецензент књиге, проф. др Дубравка Ђурић истакла је да се Перишић убраја међу најагилније тумаче српске књижевне критике. Она наводи да је анализом понуђених аутора и њихових дела могуће пратити проблематику ненормативних идентитета у српској књижевности у распону од краја 19. века, преко почетка 20. века и књижевне продукције у грађанском модерном друштву, преко књижевних дела у периоду позног социјализма до оних насталих у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2022 у 10:53

Вулин:Не видим ништа историјско у посети Абазовића

02.07.2022 у 10:08

На Западу опада подршка за наставак рата у Украјини

02.07.2022 у 09:37

Од следеће године улаз у Венецију 10 евра

02.07.2022 у 09:29

Рекордна инфлација у Аустрији, складишта гаса споро се пуне

02.07.2022 у 08:57

Нова пуцњава у САД, у Кентакију убијена три полицајца

02.07.2022 у 08:48

Данас пљускови у Мачви, Срему и Бачкој