Четвртак, 11.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.99	117.69	117.34
	114.51	115.2	114.86
	120.03	120.76	120.4

Таг: књижевност

Култура

21.03.2022 у 17:35

Дамоклов мач

Професија књижевног преводиоца доживела је једну од најчуднијих и најпроблематичнијих еволуција у историји. Некад је у старом Египту преводилац сврставан у ранг племића, док данас све чешће водимо битку да се његово име напише на корици преведене књиге. Мигел Саенз је говорио да уколико преводилац ради свој посао како треба, он је добротвор човечанства; у супротном, прави је јавни непријатељ. Дужност преводиоца је сложенија него што се може замислити. Он држи у рукама или у свом перу судбину једног страног аутора у одређеној земљи. Дакле, преводилац ради за писца, те можемо рећи да је он пишчев поданик. Mеђутим, онај до којег ће тај превод у финалној инстанци доћи јесте читалац. У свету у којем сви размишљају о тајни здраве косе Меган Маркл, ја ћу накратко скренути пажњу на Дамоклов

Култура

21.03.2022 у 11:37

Оно што изабереш, то живиш

Има Ниновом наградом овенчаних књига о којима више никада није било речи ни у јавном простору, нити у књижевним часописима, ни у разговорима пријатеља који седе у ресторану или носе рођенданске поклоне. Уз напомену да то не значи да је одлука неког од жирија у прошлости била погрешна, то ипак није случај с награђеном књигом „Деца” Милене Марковић, у издању „Лома”, ево ни после два месеца од проглашења. Препоручују је писци међу собом, други издавачи је читају и коментаришу, „Деца” иду из руке у руку. Уметност, као и истина, има необјашњиву привлачну моћ, а поетско искуство у овој прози, онако како је то описао Октавио Паз, јесте „отварање извора бића”, где је „један трен и више никад, један трен и заувек”, рођење и смрт у исти мах. Ова деца и људи од почетка носе терет

Култура

12.03.2022 у 09:34

„Момо Капор” Весни Голдсворти

Овогодишња награда „Момо Капор” за књижевност припала је књижевници Весни Голдсворти за роман „Гвоздена завеса”, а одлуку о томе једногласно је донео жири у саставу: Мухарем Баздуљ (председник), Радмила Станковић и Вуле Журић. Чланови жирија су у образложењу истакли да је у свет књижевности Весна Голдсворти ушла на велика врата књигом „Измишљање Руританије”, да су о различитим „руританијама” углавном писали енглески писци, али да и опусу Моме Капора постоји Република Козилија, једна варијација на парадигматичну Руританију. „Ова фиктивна земља помиње се у Капоровом роману ’Зое’. Управо то је роман који се лепо симболички римује са ’Гвозденом завесом’, јер су оба романи о љубави, о истоку и западу, о епохи те оде великом граду (Њујорку односно Лондону). Политички тешка времена су

Култура

10.03.2022 у 14:32

Награда „Милош Црњански” Дејану Алексићу за роман „Петља”

Угледна књижевна награда која носи име великог српског писца Милоша Црњанског а коју додељује истоимена Задужбина, ове године припала је Дејану Алексићу за дебитантски роман „Петља”, саопштили су из Задужбине Милоша Црњанског. Жири у саставу проф. Мило Ломпар (председник), проф. Бојана Стојановић Пантовић и проф. Слађана Јаћимовић једногласно је награду „Милош Црњански” која има бијенални карактер доделио Алексићу који је превасходно присутан у савременој књижевности као песник и стваралац књижевних дела за децу. За Дејана Алексића награда „Милош Црњански” је посебна по много чему: „Почев од чињенице да носи име једног од највећих књижевника нашег језика, па до правила да се додељује ауторима за прву књигу из одређене књижевне области у којима се остваривао и сам Црњански" Ова

Култура

04.03.2022 у 21:15

Месец франкофоније у Србији

Март, месец франкофоније, и ове године биће обележен бројним догађањима ‒ изложбама, предавањима, такмичењима, књижевним разговорима и дебатама, филмовима и плесним наступима, које организују културне и образовне установе и удружења, у сарадњи са франкофоним амбасадама и представништвима у Србији, најавио је Француски институ у Србији. У години обележавања 400 година од рођења песника, драматурга и глумца Молијера (1622‒1673), Галерија Матице српске и Филозофски факултет у Новом Саду организују изложбе посвећене овом грандиозном представнику француског класицизма, чија драмска остварења и данас пуне сале светских позоришта. Жан Батист Поклен, познатији под псеудонимом Молијер, написао је тридесетак комедија у прози и стиху које су доживеле огроман успех на двору француског краља Луја

Култура

01.03.2022 у 22:15

Мултимедијални павиљон књижевности „Сеобе душа”

Нови Сад – На мултимедијални павиљон књижевности „Сеобе душа”, у Нови Сад, европску престоницу културе, стижу домаћи и регионални писци и позната имена „world music” сцене. Јединствени догађај на тему миграција, који ће поред књижевности и музике обухватити и две представе, дешаваће се на Новосадском сајму од 3. до 13. марта, саопштено је из фондације „Нови Сад – ЕПК”. Међу писцима су: Румена Бужаровска, Миљенко Јерговић, Кристиан Новак, Милица Вучковић, Дарко Цвијетић. Укључени су музичари и састави: Original Enigma Voices, Barcelona Gipsy balKan Orchestra, Antropoceno (пројекат чланова Gotan Projectа) јапански гитариста, кантаутор и продуцент Miyavi, Биља Крстић и Бистрик оркестар, Богдан Ранковић и новосадски састав „Етнофорија”, уз пратњу јапанске плесачице и кореографкиње,

Култура

28.02.2022 у 19:05

Интересују ме дрхтаји уметника над свим појавама стварности

После „Књиге о фотографији”, коју је Жарко Радаковић написао у тандему са Давидом Албахаријем, управо је из штампе у „Лагуни” изашла и „Књига о пријатељству” Жарка Радаковића, нашег уметника који живи у Келну, и Американца Скота Абота, као природни наставак пријатељства ова два аутора, које још повезује и интересовање за Петера Хандкеа, чија дела преводе. Хандке је и јунак њихових заједничких књига… Веза ових двеју књига јесте пријатељство, али и сећање на прошлост, на заједничке разговоре, на места и слике које имају важну улогу у животима писаца. „Фотографија јесте уметнику увек уплив у ’оностраност’. Никада она није само документ. Није то ни уметничка повест, књижевни текст: увек је он далеко више од написаног. Мисија уметника је – указати на свеобухватност живота, на његово

Култура

25.02.2022 у 12:20

Весна Капор добитница награде „Меша Селимовић”

Весна Капор добитница је 34. награде „Меша Селимовић”, Компаније „Новости”, за роман „Небо, тако дубоко”, у издању „Српске књижевне задруге”, а овога пута у оквиру Великог жирија гласао је 61 књижевни критичар и било је издвојено укупно 98 наслова. Скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ биће лауреаткињи уручени у току априла. За дело награђене књижевнице свој глас дало је 26 критичара, међу којима су: Јован Пејчић, Даница Андрејевић, Саша Радојчић, Душко Бабић, Владимир Перић, Јасмина Тонић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Душица Потић, Небојша Лазић, Слађана Јаћимовић и други. Новинар „Вечерњих новости” Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем, оснивач награде „Меша Селимовић”, саопштио је јуче да су у најужем избору била и дела „О садашњости и седативима”

Култура

21.02.2022 у 18:00

Реченице да теку као планинска река

Кад се говори о књижевном превођењу, мора се рећи како је неопходно добро владање језиком с ког се преводи и, наравно, још боље познавање језика на који се преводи. Наравно, не смеју се заобићи ни образовање, свестраност и спремност да се призна како је све то ипак недовољно – знања никад довољно и оно се стално мора стицати и повезивати с већ наученим. То ће сваки преводилац ставити на прво, друго и треће место. Међутим, додала бих како је за добро књижевно превођење потребно умеће. Узмимо два хирурга. Један ће солидно обавити захват и пацијент ће се потпуно опоравити, али велики вијугави ожиљак ће месецима упадати у очи. Други ће пак хирург оставити раван ожиљак који ће после неколико месеци готово сасвим избледети. То је оно чему добар преводилац мора да стреми: превод би требало да

Култура

13.02.2022 у 14:12

Одлазак Стевана Тонтића

Преминуо је књижевник Стеван Тонтић (1946–2022), члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва. Основну школу завршио је у Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Био је активан у студентским протестима 1968. године, а почетком 1969. постао је главни уредник студентског листа „Наши дани”, да би већ трећи број био судски забрањен, а редакција распуштена. Прву збирку поезије објављује 1970. године, награђену затим савезном наградом листа „Младост” за најбољу прву књигу. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ. Половином седамдесетих година почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући „Свјетлост”, у којој касније уређује и часопис

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

10.08.2022 у 23:16

Кирјос „скинуо круну” Медведеву у Монтреалу, испао и Алкараз

10.08.2022 у 22:58

Тражи се најбољe решење за Меморијални центар жртава Рације

10.08.2022 у 22:51

Антивладини протести у Софији

10.08.2022 у 22:35

Повериоци Украјине пристали на двогодишње замрзавање дуга

10.08.2022 у 22:02

Неће бити гашења школа због спајања одељења

10.08.2022 у 21:44

Боцан-Харченко отворио изложбу „Најлепша земља”