Понедељак, 15.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	113.4	114.08	113.74
	120.35	121.07	120.71

Таг: књижевност

Култура

27.12.2021 у 10:33

Совјетски Савез био је застрашујући рај

Пишући о Достојевском, Лаву Толстоју, Чехову, Булгакову, Мајаковском, Набокову и Данилу Хармсу, у делу „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле” (у издању „Лагуне” и преводу са немачког Душице Милојковић), руско-немачки писац Владимир Каминер (1967), предочио је не само животе ових славних Руса већ и важан део руске историје, повест њене идејности и друштвених промена. Каминер је био позоришни и радио-тонац, да би затим студирао драматургију на Позоришном институту у Москви, а 1990. године са породицом се преселио у Берлин. У књизи „Руски диско”, која га је учинила познатим, он је кроз кратке прозе проговорио о берлинској свакодневици на начин словенског блуза. Дошавши у Берлин, почео је да пише на немачком за различите новине и часописе, организовао је представе и постао је један од

Култура

21.12.2021 у 12:13

Награда „Милан Богдановић” Видаку М. Масловарићу

Награда Културно-просветне заједнице Србије за књижевну критику „Милан Богдановић” за 2021. годину додељена је Видаку М. Масловарићу за текст „Суза или мина” о стваралаштву Матије Бећковића, који је објављен „Ћирилици”, додатку за културу дневног листа „Дан” из Подгорице. Жири је радио у саставу: Срба Игњатовић, Зоран Хр. Радисављевић и Душан Стојковић, председник У образложењу награде је наведено: Видак М. Масловарић истрајавао је у свом критичарском послу, посвећујући се до сржи тражењу књижевног квалитета. Награђеној критици о песничком делу Матије Бећковића дао је индикативан наслов „Суза или мина”. Но, он би се, потпуно прикладно делу проучаваног песника, дао прочитати и као суза и мина, пошто у песмама Бећковићевим суза има разорну моћ мине, а мина задобија

Култура

17.12.2021 у 20:00

Рушење мита о мајчинству

Док је прошла, 2020. година за цео свет била је једна од црних година овог века, америчка списатељица индијског порекла Авни Доши памтиће је, према сопственом признању, као једну од најбољих у свом животу. Те године је добила друго дете, а њен дебитантски роман првенац „Загорели шећер” нашао се у ужем избору за награду „Букер”. Годину дана пре тога, 2019, исти тај првенац је објављен у Индији под насловом „Девојка у белом памуку”. После издања на енглеском и номинације за ову награду, преведен је на 26 језика, а ове године је стигао и пред наше читаоце у издању куће „Booka ” (Бука), у преводу Ели Гилић. Такође ове године проглашен је и књигом године британских листова „Гардијан”, „Економист” и „Спектејтор”. Мада је централна тема романа комплексан однос између мајкe Таре и кћерке

Култура

16.12.2021 у 20:00

Памук: Обистинило се све о чему сам писао

Прво издање у свету, на страном језику, новог романа турског нобеловца Орхана Памука „Ноћи куге”, управо је изашло из штампе у београдској „Геопоетици”, а ауторка превода је Мирјана Маринковић. Тим поводом јуче је путем зум апликације омогућена конференција за новинаре, у оквиру које је Памук открио детаље о овој књизи, коју неки критичари сматрају његовим најбољим делом написаним после Нобелове награде, али и о његовом схватању садашњег тренутка у Турској, као и у свету. – Размишљао сам о овом роману четрдесет година, 35 година сам истраживао, а последњих пет година сам писао књигу. Читао сам и о трећој светској епидемији куге, упознао сам детаље дела из 19. века о куги у Хонгконгу. Сада ми људи кажу да имам среће што је моја тема тако актуелна, а пре него што се све ово десило

Култура

15.12.2021 у 14:46

„Књига на сајму, Сајам у срцу” од 17. до 26. децембра

Манифестација „Књига на сајму, Сајам у срцу”, продајна изложба посвећена читалачкој публици биће одржана од 17. децембра до 26. децембра у хали 2 Београдског сајма. Љубитељи писане речи ће на крају године, а уочи великих празника Нове године и Божића, наставити традицију и добити могућност да остваре незаменљив доживљај - директан контакт са књигом и ауторима. Посетиоци ће моћи на једном месту да сагледају овогодишњу домаћу издавачку понуду издања за све узрасте и доба читалаца, и да, по најповољнијим ценама, обнове приватне колекције књига. Да би, као организатор догађаја, Београдски сајам омогућио да се на сајму представи што већи број издавача и трговаца књигом и да би се пружила могућност за што шири круг посетилаца, понуђени су изузетно повољни услови за учешће излагачима и

Култура

15.12.2021 у 14:44

Век едиције „Албатрос”

Ове године издавачка кућа „Албатрос Плус” обележава сто година од покретања едиције „Албатрос”, по којој је такорећи добила име. Сто година и двеста седам до сада објављених наслова – да ли је то довољно или ће неко можда рећи мало? Јагош Ђуретић, уредник ове издавачке куће, каже да то и није тако мали број ако се узме у обзир да најмање две трећине тог времена отпада на потпуни прекид излажења те едиције, те да су након њене обнове 1985. године уследиле ратне деведесете године, када ништа није било нормално. Јагош Ђуретић (Фото: лична архива) – Уосталом, ја никада нисам тежио да будем „макроиздавач”, нити је број наслова икада био оно у чему себе видим издавачки, без обзира на то што тиме не желим да кажем како је овај број безначајан. Међутим, што се тиче

Култура

07.12.2021 у 22:22

Године с Лауром Дијас

Нови роман мексичког писца и есејисте Карлоса Фуентеса „Године с Лауром Дијас”, у издању „Академске књиге” из Новог Сада, представљен је у Атријуму Народне библиотеке Србије. Програм је организован поводом 75 година од успостављања дипломатских односа Србије и Мексика. Уводну реч дали су др Владимир Пиштало, управник библиотеке, Карлос Исаурo Феликс Корона, амбасадор Мексика у Београду, и Бора Бабић, директорка „Академске књиге”, док су о књизи говорили проф. др Далибор Солдатић и доц. др Бојана Ковачевић Петровић, преводилац. Модератор је била др Милена Ђорђијевић. Карлос Исауро Феликс Корона подсетио је овом приликом да односи између Мексика и Југославије, потом Србије, нису за ових 75 година имали ниједан прекид. Истакао је да је био присутан када се Југославија распала, што је

Култура

06.12.2021 у 15:00

Почињу доделе Нобелових награда за 2021. годину

ЛОНДОН – Добитници Нобелових награда за 2021. годину почеће данас да примају награде, а оне ће им због пандемије коронавируса бити уручене на локалним церемонијама. Коронавирус је другу годину за редом спречио да се одржи традиционални свечани банкет у Стокхолму коме присуствују добитници награда из хемије, физике, медицине, књижевности и економије, преноси Танјуг. Нобелова награда за мир додељује се одвојено у главном граду Норвешке, Ослу. Лауреат за књижевност Абдулразак Гурна први ће добити награду на свечаности у резиденцији шведског амбасадора у Лондону. Танзанијски писац добио је у октобру Нобелову награду за романе који се баве утицајем миграције на појединце и друштва. Гурна је одрастао на острву Занзибар и стигао је у Енглеску као 18-годишњи избеглица 1960-их, а

Култура

26.11.2021 у 21:15

Српско-руски научни скуп о Достојевском

Научна конференција „Патња, љубав, избављење”, поводом 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, у организацији Центра за руске студије Факултета политичких наука БУ и Руског центра за науку и културу „Руски дом” у Београду, биће одржана у уторак 30. новембра, од 9.30 часова, па до касног поподнева. Скуп ће поздравном речју отворити Јевгениј Баранов, директор РЦНК „Руски дом”, као и проф. др Синиша Атлагић, руководилац Центра за руске студије ФПН-а. Уследиће излагање проф. др Јована Попова „Валаамова магарица: шта представља Смердјаков?”, проф. др Петра Јевремовића „Гласови покајаних и непокајаних у романима Достојевског”, др Едина Побрић, „Етика и тимотика у романима Достојевског”, доц. др Ане Јаковљевић „Мармеладов – човек у греху”, проф. др Наталије Видмаровић, „Еонотоп

Култура

22.11.2021 у 13:17

Космополитски дух српске културе

Полако одлазе велике личности српске културе које су својим делом и деловањем стварале и усмеравале и нашу књижевност и наш књижевни живот. Александар Петров (1938‒2021) био је последњи велики критичар друге половине прошлога века који је око себе (дословно до последњег дана) окупљао и сабирао неколико генерација књижевних тумача, сведочећи им личним примером нужну прожетост писања, етичности и добронамерности. Ретко да је у нас било књижевног ствараоца с којим су се његове млађе и најмлађе колеге дружиле и сарађивале с више привржености и радости. Петров је син руских емиграната, мајке Ирине из племићке породице Каратејев, полазнице чувеног петербуршког института „Смољни” (високе образовне установе за девојке племићког порекла), и оца Николаја Петрова, младог белогардејског официра и

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Тагови

14.08.2022 у 21:45

Аутобус са децом из Србије преврнуо се у Бугарској

14.08.2022 у 21:37

Грци мењају фрижидере преко немачког џепа

14.08.2022 у 21:26

У затвор на одмор, екскурзију, па и на дечје рођендане

14.08.2022 у 21:05

Зашто Кина мање улаже у „Појас и пут”

14.08.2022 у 20:12

Особе са менталним сметњама тешко остварују право на рад

14.08.2022 у 19:34

Харадинај оптужио Куртија да је издајник