Уторак, 17.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.12	117.83	117.48
	112.13	112.81	112.47
	111.93	112.6	112.27

Таг: књижевност

Култура

07.12.2020 у 20:15

Бајковита чудовишта

Алберто Мангел, један од најпосвећенијих читалаца међу писцима, Аргентинац и грађанин света, који је живео у Израелу, Шпанији, Француској, Енглеској, Италији и Канади, и патио због тога што са собом не може да носи своју огромну библиотеку, у својој новој књизи за нас говори о ликовима који су трајно, из литературе, настањени у његовој свести. Његово дело „Бајковита чудовишта, Дракула, Алиса, Супермен и други књижевни пријатељи”, у издању „Геопоетике” и у преводу с енглеског Владимира Копицла, садржи и Мангелове илустрације вечитих јунака. Ексклузивно за српско издање „Чудовишта” Мангел је описао и лик Краљевића Марка, а ту су и његови омиљени Црвенкапа, Капетан Немо, Џим из „Хаклбери Фина”, Дон Жуан, мала сестра Фиби из Селинџеровог „Ловца у житу”, Успавана лепотица, Робинзон Крусо,

Култура

02.12.2020 у 12:29

Мој јунак чује чудесни Шостаковичев валцер

Нови роман Драгана Стојановића „Тамна пучина”, дугогодишњег професора Опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, (у издању Дома културе „Студенстки град”), појавио се недавно, а већ је овенчан признањем „Бескрајни плави круг” Матице српске. Реч је о својеврсном наставку претходне Стојановићеве књиге „Ћерка шпанског борца”, која је добила Андрићеву награду. У фокусу „Тамне пучине” је јунак који се враћа из Великог рата, који се нада, сања, пати и воли, али увиђа да се вредности у које је веровао осипају, да се људи кваре, да његова породица нестаје. Овај роман укршта историјске и фиктивне ликове са „духом времена”, постављајући етичка питања, о колебљивости прилика и карактера људи, о томе да ли у најгорим околностима ипак постоји могућност

Култура

30.11.2020 у 22:42

Преминуо Бранимир Шћепановић

Познати југословенски и српски писац Бранимир Шћепановић преминуо је у 84. години у Дому за старе на Бежанијској коси, објавио је на друштвеним мрежама писац и издавач Зоран Живковић. Брана Шћепановић био је један од најпревођенијих српских и југословенских писаца. Његов роман „Уста пуна земље” у Србији је одавно превазишао тираж од 100.000 примерака, док је на француском доживео чак 23 издања. Новела „Смрт господина Голуже” ушла је у више светских антологија, а 2008. године у издању Нолита објављена су и његова Изабрана дела. Шћепановићеве приповетке објављен су француском, грчком, мађарском, словеначком и бугарском, а појединачно у листовима и часописима и на многим другим језицима, преноси Танјуг. Награђиван је, поред осталог, Првом наградом за приповетку на Београдском

Култура

27.11.2020 у 22:00

Жестока „сагановска” дрскост

Задовољство је поново уронити у књижевни стил Франсоаз Саган (1935 – 2004) који је тако непоколебљиво утиснула већ својим првим романом „Добар дан, туго”. Њена отменост у изражавању, суптилност, сарказам, страст и изнад свега слобода, надиру и из њеног последњег, досад необјављеног, романа „Четири стране срца” упркос томе што је незавршен и упркос томе што је Денис Вестхоф, њен син, пронашавши га у заоставштини, и сам морао да понегде интервенише. Роман се појавио у Француској у септембру 2019, дакле 15 година после њене смрти, а код нас је објављен почетком овог месеца у издању „Лагуне” у преводу Наде Бојић. Денис Вестхоф написао је у предговору да има само нејасно сећање о начину на који је овај рукопис дошао до њега и да се то вероватно догодило две или три године

Култура

17.11.2020 у 08:32

Мени је поезија радостан предах од стварности

Када постане претешко наметнуто бреме времена, може да буде довољно и окретање узорима, онима који су прошли исто, и још сто пута горе. Тада човек стекне мир, или пре помиреност која происходи не из фатализма, већ из логичког размишљања. Таквој мисли окреће нас проф. Др Славко Гордић, писац, професор емеритус Универзитета у Новом Саду, књижевни критичар и есејиста, наводећи идеје и анализирајући дела наших и светских класика и савремених аутора. „Кашанин је негде забележио да смо ми мали народ сa психологијом великог народа“, пише Славко Гордић у књизи „Међу својима“, у издању новосадске „Академске књиге“. Текстови у овом делу посвећени су и Андрићу, Милану Радуловићу, Радовану Белом Марковићу, Слободану Ракитићу, али и различитим феноменима - од језика до политике. СПКД „Просвјета“ и ИП

Култура

16.11.2020 у 20:15

Драматично лош положај младих песника у Србији

Крагујевац – На московској телевизији „Канал култура РФ” крајем октобра је представљено стваралаштво песника и преводиоца Раденка Бјелановића, члана Удружења књижевника Србије и председника Удружења писаца Крагујевца. Са овим професором руског језика и књижевности, у недавно основаном „Руском кутку” крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” разговор је водила Наталија Завирохина, председница Удружења сународника и пријатеља Русије „Свет”, а Бјелановићеву поезију и преводе на руски, говорила је Дајана Лазаревић, преводилац са руског и енглеског језика. У једносатној онлајн емисији, портрет песника обухватио је осам Бјелановићевих збирки, међу којима су и оне за које је добио награде „Војислав Брковић” и „Ђура Јакшић” – „Велика” и „Црном водом”. Изабране песме Бјелановића налазе се у

Култура

13.11.2020 у 17:14

Вече посвећено Достојевском

Дом културе „Студентски град” одложио је обележавање две стотине година од рођења Ф.М. Достојевског, због тога што је 11. новембар код нас државни празник, па и због тога што су, како кажу организатори, учесници ове манифестације, из дана у дан, различитим разлозима, бивали десетковани. Ипак, ова институција културе не одустаје од почетка прославе 200 година од рођења једног од најважнијих писаца свих времена, па ће тако вечерас, у клубу Магистрала „Драган Ве Игњатовић”, од 19 часова, бити речи о књизи Оливере Жижовић „Живи лик истине Ф. М. Достојевског”. У овом делу се аргументовано показује да од „Сна смешног човека” до „Браће Карамазових”, као најзначајнијег остварења руског писца, води доследна интерпретативна линија, будући да је Достојевски већ у „Сну смешног човека” формулисао

Култура

09.11.2020 у 09:21

Права књижевност носи налепницу „опасно”

Три су повода за разговор са Милисавом Савићем. Најпре, његов нови роман „Пепео, пена, шапат“, у издању „Лагуне“. Затим, књига „Пепео, пена, шапат, Студеница и Ибарска долина ‒ Стари путописи“, у издању Друштва „Рашка школа“, као и дело „Бандит и професор: интервјуи Милисава Савића“, уреднице и књижевне критичарке др Ане Стишовић Миловановић, у издању Центра за културу, образовање и информисање „Градац”, у Рашки. Својим новим романом, Савић поново комуницира са сени Црњанског, која је, по речима Ане Стишовић Миловановић, свеприсутна у његовом књижевном рукопису. Пред читаоцем васкрсава Србија с краја шездесетих, младост која је жарко желела промене, а онда и судбина великог писца као нешто много веће од биографије, као историја. Шта је то што вас враћа Црњанском, његов живот у којем су

Култура

01.11.2020 у 20:00

О себи говоримо кроз објекте које поседујемо

Шпанска књижевница Сара Меса (Мадрид, 1976), поред осталих, ауторка је и романа „Ожиљак”, који је код нас у преводу Ане Марковић објавио „Клио”. То је прича о необичном љубавном односу двоје јунака, који се упознају на књижевном форуму и почињу да дискутују о животу и уметности. Убрзо главни јунак Кнут, који себе тако назива по Кнуту Хамсуну, девојци са којом се дописује, почиње да шаље гомиле украдених књига, као доказ привржености. После неког времена, његови поклони постају типични симболи потрошачког друштва: фирмирана гардероба и модни додаци. Његова изабраница осећа да треба да побегне, али је нека потреба задржава да остане у том односу... Сара Меса је поводом ове књиге награђена „Критичким оком” за приповедну прозу Шпанског националног радија, а увршћена је на листу за књигу

Магазин

02.11.2020 у 16:29

Интелектуалци ниских страсти

Најпаметнији, најобразованији, најталентованији и најутицајнији људи једног времена, они који су својим идејама мењали поглед на свет, померали границе у филозофији, етици, науци и уметности нису били истовремено и морални узори, чији би приватни живот потврдио оно што проповедају. Напротив! Углавном су саможиви, уображени, себични, самољубиви до граница нарцисоидности, манипулативни, надмени, сујетни, егоцентрични, неосетљиви на туђе патње и глуви на мишљења других, склони саморекламирању и извртању истине у сопственом интересу. Неретко су пијанци, женскароши и морални слабићи. Хемингвеј и седам живота Слабости шармантног, талентованог и храброг америчког писца и новинара кога су обожавали и у Шпанији, Француској, на Куби, већ су, додуше, познате широј јавности.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.05.2022 у 18:55

Нова битка Ранка Кривокапића за аутокефалност „црногорске цркве”

17.05.2022 у 18:42

Зашто је српски интегритет мање битан од украјинског

17.05.2022 у 18:36

Кијев зна колико је војника остало у „Азовстаљу”

17.05.2022 у 18:25

ЕУ неће допустити да Украјина остане без војне опреме

17.05.2022 у 18:00

Вантелесном оплодњом рођено више од осам милиона беба у свету

17.05.2022 у 17:45

АП: Предаја војника из Азовстаља крај симбола одбране Украјине