Петак, 21.01.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.23	117.94	117.58
	103.49	104.11	103.8
	113.06	113.74	113.4

Таг: нато-агресија

Друштво

24.03.2021 у 11:44

Жртве НАТО бомбардовања, оболеле од канцера, траже одштету

Многобројне жртве ваздушних напада НАТО-а на Савезну републике Југославију (СРЈ) успеле су да скупе доказе и затраже од суда одштету због обољевања од канцера, као последице бомбардовања наше земље осиромашеним уранијумом 1999. године. Број оболелих од канцера повећавао се из године у годину, а према подацима адвокатске канцеларије „Алексић” из Ниша, која их заступа пред судом, сада износи више хиљада. Прву тужбу за одштету у име оболелих од канцера поднела је канцеларија „Алексић” парничном одељењу Вишег суду у Београду 19. јануара, по узору на тужбе које су подносили италијански војници који су били ангажовани у мировној мисији на Косову и Метохији, који су највише бомбардовани. Италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља је заступајући италијанске војнике у Италији успео да

Друштво

24.03.2021 у 10:34

Злочини се не смеју заборавити

На данашњи дан 24. марта 1999. у вечерњим сатима авиони НАТО-а почели су бомбардовање СР Југославије. Под изговором спречавања хуманитарне катастрофе у јужној српској покрајини, на Косову и Метохији, у акцији названој парадоксалним именом „Милосрдни анђео”, авијација севернoатлантске алијансе напала је без икакве објаве рата нашу земљу, у којој је одмах одлуком савезне владе, коју је саопштио Момир Булатовић, проглашено ратно стање. „Противно свим принципима и нормама међународног права, извршен је напад на једну суверену земљу и због тога је из стања непосредне ратне опасности савезна влада донела одлуку о проглашењу ратног стања”, изјавио је тадашњи премијер СРЈ Момир Булатовић. Те среде увече пре тачно 22 године први авиони су око 20 часова просули товаре смрти на више локација

Друштво

24.03.2021 у 08:27

Да се не заборави, 22 године од НАТО агресије на Србију

Данас су 22 године од НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, у којој је током непрекидних 78 дана ваздушних напада, према подацима који званично нису усаглашени, погинуло између 1.500 и 3.500 људи, а повређено више од 12.000 људи. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од којих 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало. За 11 недеља свакодневних ваздушних напада НАТО је извршио 2.300 удара на тадашњу СР Југославију и бацио 22.000 тона пројектила, међу њима и 37.000 забрањених касетних бомби и бомби пуњених обогаћеним уранијумом. Током интервенције тешко су

Друштво

23.03.2021 у 17:37

Сутра 22 године од НАТО агресије на Србију

У среду, 24. марта, навршава се 22 године од НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, када је током непрекидних 78-дневних ваздушних напада, према подацима који званично нису усаглашени, погинуло од 1500 до 3500, а повређено више од 12 хиљада људи, преноси Танјуг. Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије Алијансе убијено је 2. 500 цивила, међу њима 89 деце и 1. 031 припадник Војске и полиције. Према истом извору теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало.

Београд

03.03.2021 у 23:33

Уметнички осврт на НАТО бомбардовање

Мултимедијално предавање „Архитектура као визуелни ресурс: естетска рефлексија о последицама рата” Катарине Анђелковић и њена изложба дигиталних графика „War /Un/ Story” организовани су у Малој галерији УЛУПУДС-а. Ауторка објашњава да је реч о осврту на апокалиптични сценарио НАТО бомбардовања бивше СРЈ 1999. године. Приказани радови, како напомиње Катарина, прате начин на који се ментална слика објекта Генералштаба Војске Југославије мењала, мислећи на период од бомбардовања до данас. Истиче да јој је циљ био да на уметнички начин, естетским елементима, прикаже тај период. Уметница се у свом истраживању пита да ли је ратна елегија засенила ентузијазам за сећање и оживљавање прошлости или уступа место визуелним наративима, који можда могу да објасне прошлост или да је барем сачувају

Друштво

01.03.2021 у 21:00

Сећања на агресију НАТО-а – муке цивила и херојство војника

Такву разорну моћ пројектила нисам видео. Експлозија у погођеној приштинској пошти избацила је из зграде тело портира Радована Алексића неколико десетина метара на улицу. Бомба је пала у канцеларију Лантане Јовановић, исекла је просторију на пола, а жена је остала скоро неповређена, док је мушкарац који је радио с њом за другим столом претворен у прах и пепео. Услед детонације део бетонске зграде поште се одломио и погодио стан у поткровљу четвороспратнице у суседној Улици ЈНА, где је живела породица Кеча. Бомба која је промашила циљ збрисала је куће породица Гаши и Денда. Дениза (три), Реа (седам) и Деа (девет) Гаши раскомадане су заједно с оцем Месутом (40) и мајком Адрианом (33). Овако се бомбардовања Приштине 7. априла 1999. године, у јеку агресије НАТО-а на СРЈ, сећа пензионисани

Друштво

28.02.2021 у 09:03

Ветерани и даље чекају борачке легитимације

Педесетогодишњи Београђанин, који је као резервиста Војске Југославије учествовао у рату 1999. године, отишао је до општине Звездара са намером да оствари право на борачку легитимацију, у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица који је ступио на снагу 1. јануара ове године. – Можете узети формулар и предати захтев али борачке легитимације не издајемо јер чекамо инструкције надлежног министарства – одговорила му је службеница. Дуго најављивани поменути закон је, више од две деценије по окончању ратних дејстава, велики помак у регулисању положаја ветерана. Ова тематика је коначно обједињена у једном акту, наравно подразумева се брига о породицама погинулих војника и инвалидима, али оно што је ново то је што су први пут у

Хроника

21.01.2021 у 20:21

Официр оболео од рака тражи одштету од НАТО-а

Официр Војске Југославије из Београда, који је пре 20 година провео 201 дан у Копненој зони безбедности, први је подносилац тужбе за накнаду штете од НАТО-а, која је предата јуче на шалтеру Вишег суда у Београду. Тужбу је у име оштећеног поднео адвокат Срђан Алексић из Ниша. Сада очекује да је суд проследи туженој страни – НАТО-у, који као међународна организација има својство правног лица и свој буџет. – Тужилац је официр који је оболео од тешког облика карцинома. Током последње две године три пута је оперисан и у тешком је здравственом стању. Та врста рака коју он има у директној је вези са осиромашеним уранијумом – рекао је јуче за „Политику” адвокат Алексић. Уплатио је судску таксу за подношење тужбе, која износи 73.000 динара. Тек уколико би добио спор, тужена страна биће

Култура

05.11.2020 у 11:31

Наставља се снимање филма о херојима са Кошара

Филмски центар Србије (ФЦС) саопштио је данас да је успесно окончана медијација између продуцената „Хероја са Кошара” и редитеља Балше Ђога, тако да се снимање филма наставља. „Након несугласица и сукобљених виђења продуцената и редитеља о даљем снимању филма, Филмски центар се укљуцио у разрешавање спора и успео да нађе компромисно решење којим се омогућава наставак снимања”, саопштио је ФЦС. „Нисмо желели да догађања унутар филмске екипе надиђу величину и важност филма. Зато смо учинили све да се овај спор споразумно реши. Надам се скором наставку снимања и премијери следеће године и захваљујем се на кооперативности коју је показала Омега продукција и редитељ Ђого”, поручила је председница Управног одбора Филмског центра Србије Јелена Триван, преноси Танјуг.

Друштво

08.10.2020 у 17:15

Руско признање аутору књиге о обарању „невидљивог”

Победник Једанаестог међународног књижевног форума „Златни витез” у Москви је пуковник у пензији Славиша Голубовић, аутор књиге „Пад ноћног сокола”, објављене на руском језику у издању „Византије” из Београда. Он је добитник престижног међународног признања „Златни витез 2020 – Златна диплома” у категорији историја словенских народа. Како сазнајемо, руско издање књиге већ је нашло своје место у војним школама и академијама, важним институцијама просвете, науке и културе Руске Федерације, научним и интелектуалним круговима, као и међу широком читалачком публиком руског говорног подручја. Због великог интересовања књига је доживела и друго издање на српском језику. У припреми су издања на енглеском и кинеском језику. Славиша Голубовић (Фото лична архива) Славиша Голубовић, рођен

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

21.01.2022 у 21:06

НАТО одбацио захтев Москве да оде из Румуније и Бугарске

21.01.2022 у 20:41

Искуство из америчке болнице драгоцено за будућег кардиолога

21.01.2022 у 20:18

Колику заштиту вакцине пружају против омикрона

21.01.2022 у 20:00

Кратак живот, а дугачка лајковачка пруга

21.01.2022 у 19:28

Балтичке земље НАТО оружано помажу Украјини

21.01.2022 у 19:16

Вулин: Криминална група намерава атентат на Вучића