Среда, 10.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.99	117.69	117.34
	114.51	115.2	114.86
	120.03	120.76	120.4

Таг: банат

Србија

08.01.2017 у 21:05

У храмовима певају сви, а у хоровима најбољи

Посебан печат укупној српској култури дали су црквени хорови. Њиховом појавом дошло је до прожимања духовне и световне музике која код нас средином 19. века добија величанствен узлет. Томе су допринели и познати композитори који су, како се касније испоставило, поставили темеље наше музичке културе. На тим несумњивим вредностима негованим дуже од једног века, понајвише у хоровима, заснива се наше велико музичко богатство. Хорови се постепено гасе као што нестају и рурална насеља чији су они били важно обележје. – Оно што нам значе гусле, гајде, фрула, па и тамбуре као инструменти, то нам хорови значе у песми – каже Владимир Првуловић, академски музички педагог, хоровођа, диригент и одличан познавалац прилика у духовној уметности на банатском простору. Он је учио код чувеног

Србија

11.11.2016 у 00:01

Мурал посвећен војводи Степи Степановићу

Војвода Степа – У селу које је по њему добило име осликан је мурал посвећен чувеном војсковођи из Великог рата Степи Степановићу. Поред мурала написани су стихови Алексе Шантића: „Шта Србија може показо си свету, и њезине душе да су Бога део”, из песме написане 1919. године. Мурал је величине 25 квадратних метара и налази се на згради Дома културе, поред споменика војсковођи и његовим добровољцима из Првог светског рата, који су основали ово насеље. Мурал је израдио Андреј Јосифовски, асистент на Архитектонском факултету у Београду, познатији јавности као Пијаниста. Село смештено у општини Нова Црња, уз границу с Румунијом, основали су Срби добровољци са Солунског фронта, који су стигли са разних страна света: из Америке, са руских фронтова, где су опет доспели из Далмације, Лике,

Србија

02.11.2016 у 22:00

Затражен стечај за успешну сеоску фирму

Банатско Вишњићево – Радници Пољопривредног предузећа „Бранко Глеђа” у Банатском Вишњићеву од данас су на бироу за незапослене, иако су добро пословали и редовно примали плате. Земља коју је користило ово сеоско друштвено предузеће редовно се обрађује скоро цео век, а од сада ће бити у парлогу. Друштвено предузеће „Бранко Глеђа” је у предстечајном поступку, јер се није приватизовало до законског рока 31. децембра 2015. године. Као што је „Политика” писала, купац се тражио дуже од деценије, али нико није био заинтересован, јер је вредност друштвеног капитала у предузећу била нула динара. Земља коју је оно обрађивало водила се као државна, пошто је предузеће настало из земљорадничке задруге, а као таква не би припала евентуалном купцу. Како тврди директор Војин Тркуља, правни статус

Србија

28.09.2016 у 20:27

Инфаркт коси у јужном Банату

Панчево – У јужном Банату свакога дана две до три особе оболе од болести срца и крвних судова, а сваког другог једна од њих умре од инфаркта миокарда. Таква статистика, ову групу болести сврстава у водеће узроке оболевања и умирања на овом подручју, по подацима Завода за јавно здравље Панчево, објављеним поводом Светског дана срца, који се обележава данас под слоганом „Оснажите свој живот”, а усмерен је на ширење порука шта можемо да урадимо како бисмо побољшали здравље свог срца. У последњих пет година, на овом подручју, регистровано је близу 1.000 нових случајева нестабилне ангине пекторис и инфаркта миокарда од којег у 95 одсто случајева оболевају мушкарци старији од 55 и жене између 60 и 65 година. Нажалост, истичу у Заводу, све је више младих који доживе срчани удар,

Србија

30.08.2016 у 10:22

Битка за задружну земљу у Банатском Вишњићеву

Банатско Вишњићево – Не успевају покушаји друштвеног предузећа „Бранко Глеђа“ да се трансформише у земљорадничку задругу. У међувремену су се појавили и нови претенденти на 270 хектара државне земље коју обрађује ово пољопривредно предузеће. Оранице око Вишњићева обрађивали су солунски добровољци који су основали село и као ратници добили на поклон одређене парцеле. Педесетих година прошлог века и њих и њихове потомке је захватио талас удруживања у задруге и они су 1960. основали задругу „Бранко Глеђа“. У следећем таласу трансформације српског друштва задруга постаје друштвено предузеће и 1976. приступа зрењанинском комбинату „Серво Михаљ“, у оквиру кога је годинама успешно пословала. После распада комбината, почетком деведесетих, „Бранко Глеђа“ је наставило да ради као ДП, а у

Србија

21.06.2016 у 17:13

Град опустошио усеве у Банату

Панчево – Незапамћено, готово катаклизмично невреме, са градом величине кокошијег јајета, које је у понедељак захватило Панчево и околину, нанело је огромну штету усевима у јужном Банату. Ништа боље, нажалост, није било ни на северу Баната, где је град потпуно уништио летину на око три хиљаде хектара у атару села Мокрин код Кикинде, и причинио озбиљну штету на још око две хиљаде хектара. Стручњаци Института „Тамиш” у Панчеву, који су одмах изашли на огледна поља, оцењују да је пшеница у панчевачком атару претрпела изузетно велику штету. Према речима директора Института Николе Шкрбића, оштећења на хлебном житу се крећу између 30 и 40 одсто и то десетак дана пред жетву. „На пољима је стање забрињавајуће. Реч је о знатним оштећењима пшенице која је полегла, класови су распорени, а зрно

Друштво

08.05.2016 у 21:05

Снагатор Стив Ривс и тројански коњ на Бегеју

Зрењанин – Шездесетих година прошлог века поред Бегеја је снимљено много филмова. То се догађало на Тигањици, простору од десетак километара уз питому реку. Углавном лети, после жетве па до брања кукуруза, ту се окупљало на хиљаде статиста. Банаћани су тада имали посебан однос према седмој уметности, а то што се тих дана и година догађало у јединственом филмском граду још и данас се препричава по околним селима. Милинко Ђорђевић, локални хроничар из Стајићева, каже да је највише статиста у разним филмовима играло баш из овог села. – Продукцијске куће овде су се појављивале лети, и то кад има најмање радова на њивама. Поред захвалног терена, пространих равница на којима су се снимале масовне ратничке сцене, овде су филмаџијама наруку ишле и друге погодности. Пре свих јефтини статисти

Србија

18.04.2016 у 21:00

Срби из Баната ратовали по целој Европи

Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у данашњој Летонији, а као сиромашни племић и странац ступио је у војну службу Аустрије и за рачун Беча војевао у Рату за аустријско наслеђе и Седмогодишњем рату. Ту је изградио завидну репутацију и стекао надимак „војнички отац”. Његова пола века

Србија

08.04.2016 у 21:00

Траже „зелено светло” за семафор на коридору Е-70

Панчево – Мештани Банатског Новог Села засад неће изаћи на улицу. Од те идеје одговорили су их изостанак сагласности за протестно окупљање из Полицијске управе Панчево, али и савети да са уличне борбе за семафор пређу на терен „дипломатије”. Њихов проблем је најобичнији семафор, који би требало поставити на главној сеоској раскрсници, и тако спречити да неко настрада на међународном коридору Е-70, који креће од далеке Португалије, иде преко комшијске Румуније и завршава у Грузији, а сече ово мало село на 15 километара од Панчева. Ни најстарији становници више не памте када су главном сеоском улицом почели да крстаре шлепери, тешки камиони и огроман број других возила, а само на педесетак метара од основне школе, две цркве, месне заједнице, Дома културе... Али се зна да дописивање са

Култура

19.01.2016 у 17:48

Косовски уметници на „Карађорђевачким прелима”

Банатско Карађорђево – Целовит програм на овогодишњим, 18. „Карађорђевачким прелима” извели су српски уметници са Косова. У програму под називом „Косовски завет” Јасмина Стојановић, првакиња Народног позоришта из Приштине, сада измештеног у Грачаницу, надахнуто је извела рецитал прозних и поетских текстова о кнезу Лазару, док су своје родољубиве стихове говорили Бојан Стоиљковић, Милоје Дончић и Радослав Златановић. У тематском музичком делу „Пећка кандила” наступили су чланови бенда „Србски народни појци”– Марко Качаревић, Данило Топаловић и Немања Перкучин, док је прелепим гласом млада кантауторка Мира Богосављевић из Косовске Митровице певала старосрпске мелодије са Косова, уз пратњу Николе Митића,познатог косовског фрулаша и гајдаша из Шилова код Гњилана. У поздравнoj речи

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

10.08.2022 у 21:44

Боцан-Харченко отворио изложбу „Најлепша земља”

10.08.2022 у 21:30

Блинкенова мисија обуздавања утицаја Москве и Пекинга у Африци

10.08.2022 у 21:20

Кањижа добила нови еко парк

10.08.2022 у 21:05

У Батајници 240 ковид пацијената

10.08.2022 у 20:55

Заустављено цурење гаса у Чачку

10.08.2022 у 20:55

Куртијев рат за одбрану функције