Таг: садмз

Улазим пре неки дан у метро „Ф“ који са Рузвелтовог Острва хита ка Менхетну. Седам испред два путника и чујем:- Ау, брале, ови сви Амери су тоталне будале. Ходају улицом и само нешто причају, себи у браду! - Да знаш да си у праву, брате! Ево, већ сам дуго овде а стално виђам те будале како причају саме са собом. - Добро, а колико си ти овде? - Ма пусти, стиг'о сам прошле суботе. А...

Ово је прича о Георгу Вукашиновићу или чика Ђури. Он живи свој мирни пензионерски живот, свакодневно дочекујући унуке, којима и у својој 78-ој години редовно викендом кад се сви код њега окупе, са задовољством спрема њихова омиљена јела. У тренуцима самоће, размишља и о годинама из давне младости, не скривајући радост и наду ни над оним које долазе.... Георг Вукашиновић је стигао у Америку...

Кажу иде криза. Биће депресија, рецесија, кажу биће хаос. Кад год укључим тв само се о томе прича и разноразна предвиђања се нижу. Толика је криза кад ево и за вријеме јеврејског празника берзе неће бити отворене. Да се мало одмори од обарања акција и разноразних марифетлука. И овдје постоје Језде и Дафине само на много већем нивоу. Да нису чиста посла ево податка везаног за једну банку звану...

Девети септембар 1988. Да, заиста је то било давно, гледајући одавде са њујоршке периферије, заиста је било давно, слике Београда полако бледе, тамо су сада неки нови клинци који пуне странице дневних листова на Интернету, моја генерација се тотално повукла или пак изумире. Да ли су за то крива сва ратна превирања, несрећни стицаји околности.. али заиста је тако, моји пријатељи и рођаци покушавају речима сакрити бол...

Дуго се спремам да напишем текст о своме животу у Њујорку и да са вама поделим своја размишљања. Међутим колико год да то желим у исто време и не желим. Осећај је посве амбивалентан. Најпре због тога што сам прочитао велики број прича из различитих делова света и обично се читање завршавало тако што би ми се појачао осећај носталгије, сентименталности и збуњености. Давно сам решио да избегавам...

Неки дан сједим испред ТВ и гледам емисију о кућама, како кућу продати, како зарадити на њој. Све би то било ОК да у тој истој емисији не видјех како се ради “стејџинг” у преводу „замажи, па продај“. Дакле постоји професија у чијем је опису уљепшавање куће пред продају и замазивање разних недостатака. И тако срећна америчка породица уз помоћ једне тете и једног чике у ТВ...

Читам ове текстове и питам се шта би било добро да напишем о животу у САД. Ако желите да видите праву Америку дођите у градове као што су Синсинати, Лексингтон, Лоуивил… То је права свакодневница. Амерички средњи запад и живот у предграђима. Устанеш ујутру, одведеш децу у школу, одеш на посао, можда останеш мало дуже, док дођеш кући, већ је шест или седам увече, туширање, клопа и то је...

У Америци сам већ годину дана. Прије тога сам провео 18 година у Швајцарској. У ресторану „Bertucci’s”, ланцу од 90 ресторана у New England са мном раде највећим дијелом студенти, који се радећи на пословима сервера/конобара, хостинг/дочек и смјештај гостију, те чишћењу и припреми столова, бартендер /бармен и осталим, самофинансирајући школују. Један дио запослених је и...

Изашао сам из куће десет минута прије да избјегнем јутарњу гужву. Улазим у ауто и размишљам о дану који је испред мене. Супруга ће да одвезе нашега сина до школе и да оде на посао. Ја ћу га покупити послије посла. Син остаје у школи послије часова и игра се са другом дјецом. У почетку ми је било тешко остављати га по осам сати у школи, али сам примијетио да му то у ствари прија. Када га...

Неки желе да знају зашто “браним” отаџбину, а живим тамо далеко, у Мајамију?....прво навире једно врло лично питање, зашто сам у Мајамију, кад тако волим Србију? И онда једно врло опште, да ли је лако бити патриота у (сређенијој и берићетнијој) држави која није земља мојих прадедова, а тешко у отаџбини пуној вирова и странпутица? Е, па овако то изгледа са пешчане плаже, уз мохито у...