Таг: француска мз

Једва пронађосмо места у овој гужви. Редари не могу да стигну да домаћински разместе сав овај народ. Victoria Hall пуна као шибица, велика и накинђурена. Плафон у небесима, као у цркви. Нема анђела али има свега осталог нашараног и направљеног у злату. Лавови, дрвеће, плаво небо, симболи града Женеве…Са стране, балкони и ложе, накићено и позлаћено. Мој тренутни комшија, у реду испред мене,...

Највећи број странаца који дођу у Париз на студије ту и остане, можда баш због симпатичног шарма Града светлости од кога се је тешко одвикнути када се врати кући. Они који дођу као студенти након дипломирања нађу посао и добију дозволу за стални боравак, а остали се ожене и заснују породицу. Чак и они који дођу са туристичком визом и једноставно остану да раде на црно, некако ипак добију...

Недавно сам пронашла сјајан привремени посао у једној међународној организацији у Паризу и сва срећна позвала госпођицу из агенције за запошљавање која ме је тамо послала. Упитала сам је да ли више воли цвеће или чоколаде и тиме се баш залетела, молећи Бога да се одлучи за чоколаде јер цвеће има посебну симболику и лако могу да се преварим. Једна пријатељица из Кореје ми је објаснила да је у...

Земљу у којој сам рођена напустих пре тачно двадесет година – релативно дуг период, а ипак нешто краћи од оног првог дела мог живота, проживљеног у завичају. Наравно, ни моја домовина, она коју сам оставила давне 1990. није више иста. Смањила јој се територија, број становника, скратио јој се и назив. Хватам себе како увек устукнем, згрчим се, некад загрцнем или дубоко удахнем, кад ми...

То да у Паризу нема довољно слободних станова за све и није за чуђење. Међутим, оно што јесте за чуђење је понашање неких људи који су у једној ипак високо цивилизованој држави спремни на свакакве илегалне радње како би се негде сместили... или како би сместили некоме. Пре неког времена сам вриштећи од смеха сазнала да је анархистички синдикат „ЦНТ“ на интернету објавио приручник...

Данас смо имали састанак целе организације са новим главним дишом, да сазнамо из прве руке шта се иза брда ваља и какве ће нове промене да се десе у нашој организацији. Сала је била пуна, да ли из разлога што сви брину какве ће се промене догодити код нас, или из жеље да се збрише из канцеларије?!? Мислим да је разлог управо тај што сви у време кризе брину шта ће се догодити и какве се новине...

Када сам први пут у животу видела Џона Галијана, дизајнера модне куће Диор, носио је једноставне поцепане фармерке и имао ућебану косу под качкетом. Насмешио ми се и рекао «бонжур » са британским акцентом и придржао ми врата, да би ми као дами указао част. Наравно, била сам чула за њега, али нисам знала како изгледа јер нисам велики љубитељ модних часописа, тако да сам рекла...

Кад се приближи крај године и наступи одбројавање пред Божић и Нову годину, све око мене поприми свечарски тон и завлада расположење грозничаве куповине. А онда се сваког јануара, кад почну да стижу рачуни на наплату, углавном сви покају и себи чврсто обећају да више неће тако. И неће - до прве прилике, наредне године. Живећи у различитим деловима света, чак и тамо где Божић пада у летњој...

Смежурани старац покушава да кроз дебело стакло наочара види ко сам. На њему одело, демоде, са понеком флеком… Ипак се види да је некада давно то био скуп комад одеће, квалитетан твид, још бољи крој…Поново му се обраћам : - Чика Пјер, јел’знате ко Вам је досао у посету ? - Приђи ближе да те видим, много си далеко… Једино да му се унесем директно у...

Код нас су се увек причали вицеви о Шкотланђанима како су шкртице. Можда би требало да причамо такве вицеве и о Французима, који су веома слични нашим Пироћанцима. Звучи невероватно, али када Француз хоће да каже да ужива у летовању или у лепом времену, рећи ће да “користи прилику” или дословно да из тога извлачи одређени профит (j’en profite), са препознатљивом...