Таг: француска мз

Труцкам се у луфтханзином аутобусу на путу до Франкфурта ... Дремнула бих, али не иде сан на очи ...Чујем нечији мобилни, звони ...неко говори на мени познатом и драгом језику...Да ли је могуће? Шофер, онај риђи рмпалија с којим сам на улазу у аутобус причала на француском... Баш је мали свет... Опет звони мобилни... Опет се јавља шофер... Сад прича Немачки... Добро то и није неко чудо, овде у...

“Мораш да одеш на Ходлерову изложбу”, рекла ми је мама. “Он је уско повезан са нашом породицом.” “Фердинанд Ходлер? Стварно? Како то?” “Па ето, супруга некадашњег директора паришке Опере, која се каснија удала за једног нашег рођака, оставила је мужа због Ходлера и постала његов спонзор како би био финансијски збринут и посветио се сликању. Звала се...

Када човек живи у иностранству, оно најбитније није говорити језик без акцента. Штавише, ако је изражавање на страном језику граматички правилно, што се најбоље постиже читањем, акценат ће вам увек опростити. Мени су неколико пута разноразни послодавци и пријатељи говорили да се осећа нека шармантна страна интонација у мом говору, али да се не може утврдити одакле потиче. Чак су ми рекли...

Становање је заиста постало велики проблем у Паризу, што због мањка простора за изградњу, што због ужасно компликованих процедура за добијање грађевинске дозволе, што због западњачког индивидуализма који је заузео место породице као главне ћелије друштва. Сваки трећи француски брак се завршава разводом, а у самом Паризу и сваки други. Станова, једноставно, нема довољно, тако да људи купују...

Увек те у животу нешто опали кад-тад...као неко неписано правило - ако не платиш на мосту, испрсиш се на ћуприји...Тако и ја ономад као школарац и студент у Београду нисам мучила муку многих београдских подстанара из унутрашњости...Њихове "хорор" приче увек сам узимала са задршком, јер батина по туђим леђима никада не боли...Наслушах се прича о београдским газдарицама са неверицом и...

Добих пре неколико дана писмо из Конзулата Републике Србије у Лиону у Француској. Већ сама коверта са званичним меморандумом ме просто уплашила. Као и сви из моје генерације и код мене је остала нека врста урођеног страха од «власти », оне раније, али и ове садашње . Да нисам нешто скривио? Да се нисам о нешто огрешио? Да се није нешто „крупно“ десило, а опет има...

Сигурна сам да и међу вама, читаоцима Политике Online има мноштво оних који су рођени у некој од бивших YU република, а данас живе у некој другој земљи, која им није домовина. Тако је и самном. Рођена и одрасла у Београду, живела и радила на Кипру, у Великој Британији, ево ме данас у Француској, а срце ме, што сам старија, све више вуче на неку сасвим десету страну, у Хрватску…Ух, где...

После Јапанаца, Французи су народ који најдуже живи, а просек им је 82 године за жене и 75 година за мушкарце. Међутим, док се Јапанци хране искључиво рибом и биљем, Французи једу од свега по мало и имају најразноврснију кухињу на свету. Познати су и по томе што од свих Европљана имају најмањи број гојазних људи. Ту је право мноштво регионалних јела, као на пример кисели купус са неколико...

Овде у Алзасу, на североистоку Француске, на самој граници са Немачком налазим се већ ево пету годину. У главни град Алзаса Страсбур заљубила сам се још 2004. када су ме позвали да дођем на интервју за посао. Био је прелеп топао и сунчан дан на самом крају пролећа и почетку лета. После врелог Кипра И кишовите Британије учинило ми се одмах на први поглед да је ово град направљен по мери...

Ја сам вам од оне феле која најбоље воли недељу као дан у седмици, али кад дође недеља, онда се некако снуждим и спапуњим и није ми ни до чега, већ само да се излежавам у ‘’пилџами’’, што би рекла моја сестричина, да испијам кафе и нешто читам…да бистрим политику, од које вајде нема, како је увек ономад мени говорила моја нана…Уместо да се прихватим неког...