Таг: аустралија мз

„Мааааамаааа! Направи ми још једно парче.„ Маст на хлеба, мало соли и алева паприка – најбоља ужина на свету. „Ајде, са’ ћу ја, а ти се обуци, немој да ми се прехладиш.„ Деца на улици су имала своје ужине и чекала на мене да наставимо игру.  „Додај ми, бре, лопту! Што си себичан.„ Моја улица води са 2:0,. Утрччасмо у бару осталу после летње кише. Скачемо и прскамо једни друге. Свако...

Шетам се са Лазом, пријатељем, који јe већ трећа генерација Срба у Аустралији. Ја стигао тек средином 90-тих. Његов деда је дошао почетком прошлог века. Његов отац, као и он, рођени су овде, у Аустралији. Дичили су се Његошем и учили децу српском језику, онако како су знали и умели. Одувек су славили српске славе и женили нашим овдашњим девојкама. Ишли смо скупа на демонстрације када је НАТО...

Када се отворила цвећара, у „ходнику” (аркади) поред наше књижаре, дао сам им годину дана. Онај други бизнис са молерајем им добро иде,  изгубиће коју „хиљадарку” па ће схватити да наши људи цвеће купују само за осми март. Међутим, вредна газдарица је сваког дана доносила ново цвеће. Тако су уз црвене каранфиле почеле да „ничу”  хризантеме па онда многобројне тропске биљке. Све у свему...

Никад не рекох оцу Н. шта ме је подстакло да редовно посећујем манастир. Све је почело са скупом на ком сам био међу представницима црквено-школске општине (једне од постојеће две које су Срби основали у овом граду на крају света), када је требало да се реши питање пикника. Они су се раније, до доласка монаха, 2001. године, редовно одржавали на тадашњем црквеном имању које је, на залагање...

У колима мукла тишина коју се нико ни не усуђује прекинути, овако је лепше, лакше ваљда. Осмех ми измами тек понеки окрет моје бебе у стомаку. Окуражим се и замолим брата да упали радио, ЦД, нешто, само да више не слушам тишину која постаје све болнија сваким километром ближе аеродрому. "Нећу!" одбруси брат. "А зашто?" "Зато што ће ми улетети нека ствар која ће ме цео живот подсећати на ваш...

Када сам пре четири године упознала Аустралијанца по имену Џон (а како би се и другачије звао) ни слутила нисам да сам упознала будућег мужа и да ћу за непуних годину дана напустити лепу нам земљу Србију. Нисам ни имала разлога сем неизмерне љубави према свом супругу. Са непуних 24 године већ сам радила као професор енглеског језика, плата и више него довољна, чак преостане да помогнем мало...

Џеси је, пре свега, пријатељица моје жене, но могло би се рећи и да је наш породични пријатељ. Неку годину је старија од нас, али то не пада у очи; пријатног је лика, складне појаве. Жена јој у шали говори да би у Србији, само да је мало млађа, била права звезда. Воли то да чује. Рођена је Аустралијанка. У младости је пуно путовала по свету. Боравила је у разним местима и државама, но, најдуже...

Интересантна је размена искустава ‘нас’ који смо напустили ‘брдовити Балкан’ и срећу потражили негде другде. Ја живим у у Велингтону, на Новом Зеланду већ скоро десетак година. Сада ми није лоше, навикла сам се помало, посао није лош, дете иде у школу…….ма класика - што у преводу значи посао кућа и обрнуто. Али није било тако у почетку. Да не пишем колико је требало рада да би се доказало да ми...