Четвртак, 26.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.19	117.9	117.55
	109.69	110.35	110.02
	113.94	114.62	114.28

Таг: југославија

Култура

07.12.2021 у 22:15

Где је данас храбри нови свет

Чињеница да сe недавно Дијана Хркаловић појавила на насловним странама свих дневних и недељних новина у Хрватској говори о томе да Југославија као држава јесте мртва, и то је заувек тако, али да је југословенска култура у свом најширем опсегу, од свих најперверзнијих и најлуђих варијанти до онога што је висока култура, живља него што је то било, на пример, 1989. године. Овим речима је писац Миљенко Јерговић на онлајн трибини „Шта нама данас дође Југославија”, одржаној 29. новембра (што је у СФРЈ био Дан републике) у Музеју савремене уметности Војводине, илустровао своје виђење југословенског културног простора. Осим њега, на трибини су учествовали и Радина Вучетић, историчарка, Дино Мустафић, редитељ, Душко Радосављевић, политиколог, и Теофил Панчић, новинар, док је модератор био Небојша Миленковић, музејски саветник.

Култура

01.12.2021 у 14:40

Mузеј Југославије слави рођендан

Данас, 1. децембра, Музеј Југославије обележиће 25 година рада изложбом „О фабрикама и радницима”, која се бави индустријализацијом на територији данашње Србије. Музеј Југославије је велики комплекс у чијем саставу су објекти: Музеј „25. мај”, Кућа цвећа, Стари музеј, а 2016. је, из дотадашњег назива Музеј историје Југославије, ова институција преименована је у Музеј Југославије. Директорка музеја Неда Кнежевић поводом ове годишњице говори за наш лист. Који ће артефакти бити представљени публици како би им се приближио период индустријализације од 19. века до данас? Пројекат „О фабрикама и радницима” реализовали смо у сарадњи с Музејом науке и технике, а повезала нас је иницијатива да истражујемо, штитимо и презентујемо стручној и широј јавности индустријско наслеђе као специфично

Политика

01.12.2021 у 11:03

Уједињење определило судбину народа, српско искуство поразно

Прводецембарско уједињење Срба, Хрвата и Словенаца определило је судбину тих народа, који су пре 103 године створили прву заједничку југословенску државу, каже историчар Момчило Павловић и истиче да биланс „југословенског пројекта” није направљен, али да је са данашњег становишта српско искуство Југославије, ипак, поразно. Павловић каже да је Србија у стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена првог децембра 1918.године у Београду, а 1929. године променила име у Краљевина Југославија, уложила своју државност коју, уз Црну Гору, до тада нису имали остали јужнословенски народи. Србија је, истиче, такође, уложила и победнички морал и капитал из Првог светског рата и да је у темеље заједничке државе уградила на стотине хиљада страдалих у том рату. „И у доброј

Друштво

01.12.2021 у 08:31

На данашњи дан 1918. створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Данас се навршавају 103 године од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом, подсећа Танјуг. Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање, донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. У Руми је дан раније, 24. новембра, донета одлука да се Срем директно присаједини матици. У Подгорици је 26. новембра 1918. одржана велика Народна скупштина српског народа

Друштво

29.11.2021 у 08:41

Шта смо некада славили на данашњи дан – 29. новембар био је празник над празницима

Онима који се сећају, а посебно онима који се и данас осећају као комунисти, или славе – срећан 29. новембар, Дан републике. У Tитовој Југославији празник се везивао за 29. новембар 1943, дан када је партизанско вођство донело познате одлуке на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) у Јајцу, које су проглашене за тековине народноослободилачке борбе. Тога, и наредних неколико дана, сваке године, по добром обичају спајања празника с викендом, није се радило. Реке људи отицале су из великих градова, а враћале су се после успешних свињокоља. На телевизији су приказивани филмови који величају партизaнску борбу и јединог маршала, коме је управо на том заседању на предлог Словенаца додељен и тај чин, прављене су приредбе под називима „Републико наша

Култура

22.09.2021 у 08:16

Отворена изложба „Прометеји новог века” у Музеју Југославија

Изложба „Прометеји новог века” ауторки и кустоскиња Музеја Југославије Ане Панић и Јоване Недељковић свечано је отворена синоћ у овој институцији и трајаће до 14. новембра. Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић је истакла да је ова поставка инспирисана 60-годишњицом од одржавања Прве конференције Покрета несврстаних у Београду. „Оно што симболично повезује уметност и Покрет несврстаних сабрано је у чувеној Лубардиној слици „Прометеји новог века”... Његова самостална изложба у Културном центру Београда била је један од најважнијих културних догађаја шездесетих година у Југославији”, истакла је Гојковић, наводи Танјуг. Сам Лубарда, по њеним речима, придавао је велики значај томе што ће његов рад бити изложен на централном месту одигравања ове важне

Писма читалаца

14.08.2021 у 16:57

Заједништво међу балканским народима и државама

У рубрици Међу нама објављен је 10. августа прилог проф. др Бранислава Николића под насловом „Балканска федерација”. Аутор пише да је неколико месеци после Титове смрти Владимир Бакарић детаљније причао уреднику загребачког часописа „Глобус” о својевременом предлогу да Београд буде седиште Балканске федерације, а Бугарска једна од република Југославије, под условом да Георги Димитров буде председник, а Иван Коларов министар спољних послова федерације. Преговори су пропали јер је Тито тражио да буде председник Балканске федерације. Бугари су полазили од чињенице да је Димитров, руководилац Коминтерне све до њеног распуштања 1943. године, далеко познатији у револуционарном радничком покрету. Индикативно је што је Бакарић то причао тек после Титове смрти. Док је Тито био жив о том

Друштво

14.08.2021 у 15:21

Из немачког логора у југословенски затвор

У једном од претходних наставака серијала о заробљеницима Априлског рата, „Политика” је објавила текст о Милошу Вучковићу, оцу београдског адвоката Слободана Вучковића. Тим поводом, нашој редакцији се јавио Миливоје Живановић, син Љубомира Живановића, такође заточеника и пријатеља Милоша Вучковића. Он је поделио причу о свом оцу Љубомиру с нашим читаоцима, мотивисан тиме што је, како каже, тема којом се бави наш серијал „врло мало обрађена тако да овај фељтон можда по први пут открива широј јавности како је то било”. Љубомир Живановић (Удовице 1897 – Београд 1988) био је Вучковићев колега и друговао је са њим и пре Априлског рата. Заједно су радили у Народној банци Краљевине Југославије а нашли су се скупа и у заробљеништву. „Пре рата, мој отац радио је као виши чиновник Народне

Свет

12.08.2021 у 13:20

Шојгу: Распашћемо се као Југославија, ако не будемо јаки

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу сматра да је распад друштва главна унутрашња претња за сваку државу. „Постоји страшнији део, који у последње време, последњих деценија постао главна опасност за сваку земљу. То су унутрашње претње. Све то је повезано са чињеницом да се друштво постепено распада“, рекао је Шојгу на панелу форума младих „Територија смисла“. Шојгу је, као пример, навео Југославију, Либију, Ирак, Сирију и Египат. „Чини се да тај распад пролази неприметно. Нажалост, био сам сведок многих таквих ствари, почевши од Србије или бивше Југославије. Са многим лидерима који су касније завршили у Хашком трибуналу, нећу да кријем, имао сам срећу да заједно радим, да комуницирам. То су и Милошевић, Караџић и генерал Младић. Некога више и нема, али они су

Култура

19.07.2021 у 17:15

Живе културне везе Ужица и Сарајева

Ужице – Да су вековне везе Ужица и Сарајева, некад два града-шехера, одолеле и искушењима ововремених збивања, потврђује изложба „Ужице у Дринској бановини (1929‒941)”. Отворена у изложбеном простору ужичке Јокановића куће у оквиру обележавања 75 година Народног музеја у Ужицу. С том установом на овом подухвату (подржаном од Министарства културе Србије) сарађивале су и историјски материјал уступиле сарајевске институције: Архив БиХ, Хисторијски архив Сарајева, Музеј Сарајева и Музеј књижевности и позоришне уметности БиХ. На изложбеним паноима једни уз друге постављени су подаци из прошлости два града, у доба краљевине спојена у Дринску бановину. Са оним што их је зближавало, везама, сличностима и разликама. Овде, рецимо, читамо да је Сарајево (име добило од речи сарај-оваси: поље око

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

26.05.2022 у 19:43

Фијат одбио захтеве синдиката – радницима или две године у иностранству или отказ уз социјални програм

26.05.2022 у 19:33

Преминуо познати глумац Реј Лиота

26.05.2022 у 19:24

Дојава о бомби на фестивалу „Мирдита добар дан”

26.05.2022 у 18:59

Јефтиније гориво у Мађарској само за возила са домаћим таблицама

26.05.2022 у 18:48

Млади фудбалери Србије у полуфиналу првенства Европе

26.05.2022 у 18:40

Путин спреман да реши кризу с храном уколико Запад укине санкције Русији