Среда, 17.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.99	117.7	117.35
	114.9	115.59	115.25
	121.02	121.75	121.39

Таг: југославија

Колумнисти

19.01.2017 у 08:14

Ноћ, улица, фењер, апотека

Историчари нису сложни кад је реч о тачном датуму смрти Југославије. Једна од добро аргументованих теза наводи да је СФРЈ формално престала да постоји 15. јануара 1992. године кад су независност Хрватске и Словеније признале Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и све чланице тадашње Европске заједнице, као и Аустрија, Швајцарска, Канада, Бугарска и Мађарска. Све дотад се из перспективе међународног права могло тврдити, успркос свој проливеној крви, да у Југославији заправо бесни унутрашњи сукоб, односно грађански рат. У Хрватској је пре неколико дана помпезно обележено четврт века независности уз концерт Терезе Кесовије на Тргу бана Јелачића. Кад год чујем фразу „четврт века“ сетим се оне прелепе песме Александра Блока која (у преводу Стевана Раичковића) почиње стихом „Ноћ,

Колумнисти

01.01.2017 у 08:15

У потрази за собом

Негде почетком 2001. године тадашњи мађарски амбасадор у Београду рекао ми је да у Мађарској транзиција, заправо, значи пљачку, а реформе су синоним за анархију. Но, Мађарска је и поред тога ушла у ЕУ, јер живимо у свету политичара. Можда и није крај историје, али свакако јесте крај хероизма. Сви највећу пажњу поклањају анкетама јавног мњења, само најхрабрији иду против расположења јавности, уместо визије имамо циљне групе. Политика почиње и завршава се стварањем коалиција. Наравно, догађаји понекад диктирају да се скрене поглед са свог анкетног рејтинга на околни свет, али у суштини ради се о ватрогасцима, а не о мислиоцима. Не смемо бити наивни, величанствене визије су сјајна ствар, али политика се своди на уметност могућег. Крај године одувек је и време свођења рачуна,

Друштво

30.12.2016 у 21:00

И после Југославије – југо музика

„Београдски концерт Терезе Кесовије одржан 2011. године за мене је био један од најзанимљивијих социолошких експеримената коме сам присуствовала. Посетиоци тог концерта све време су причали, певали, плакали и евоцирали успомене на летовања у Далмацији, прве пољупце и прве сузе. Неки су се присећали неузвраћених, а неки пустили сузу за љубавима прохујалим са вихором рата. У живом сећању остале су ми и Терезине речи: „Тачно је, говорила сам да никада нећу певати у Србији. Моја кућа у Конавлима је била бомбардована, али од тада је прошло 25 година. Ми морамо живети даље.” По завршетку концерта у глави су ми се ројила питања – како је југословенска популарна музика надживела земљу у којој је настала? Да ли је могуће политичко помирења путем музике или музика потврђује да су

Друштво

16.12.2016 у 09:15

Са црвеним пасошем по марке и шилинге

Бели „мерцедес” звани „мечка”, није упаркирана на изложби, али моје разочарење је последица предрасуда о укусу југословенских гастарбајтера. Највише су куповали опел „манте” и форд „таунусе”, а потом поносно позирали, наслоњени на њихове хаубе. Сингл плоча Силване Арменулић „Југо, моја Југо” и црвени југословенски пасоши, кригле пива и старе фотографије мушкараца са зулуфима и њихових жена с пунђама, који кано клисурине стоје на својим имањима, као први представници радничке класе који су саградили своје дворце, враћају ме у кичасто време Титове Југославије. Изложба на привременом раду до краја маја На челу стручног тима изложбе су Александра Момчиловић Јовановић и Татомир Тороман, кустоси, етнолози-антрополози из Музеја историје Југославије, као и Љубомир Братић,

Регион

02.12.2016 у 14:24

Шта ђаци у ЕУ уче о ратовима у бившој Југославији, Милошевићу...?

ЗАГРЕБ– На питања ко је био агресор, а ко жртва у ратовима у бившој Југославији, ученици широм Европе неће добити једнозначне одговоре, показала је анализа уџбеника у Финској, Италији и Немачкој, којима је заједнички нагласак на последицама национализма, пише хрватски „Вечерњи лист”. Загребачки лист примећује да су се аутори уџбеника суздржавали да означе „агресорским” било који народ или систем у региону, а појам Домовински рат се и не спомиње. Примери уџбеника из Финске, Италије и Немачке, као и објашњења професора историје из тамошњих средњих школа показују како се ратови помињу тек у контексту ширих историјских догађања тог доба. „Југославија је под Титом представљена као успешна држава 'трећег пута', док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких

Друштво

29.11.2016 у 16:33

Дан републике уз кувану ракију и свадбарски купус

Мирис пребранца и свадбарског купуса из врелог казана ширио се кафаном „Корчагин”. Tу су се окупили поштоваоци бивше републике да би, традиционално, прославили рођендан некадашње СФР Југославије. Слику славља употпунило је ордење на прсима првобораца окружених млађим поштоваоцима некадашње земље братства и јединства и њеног маршала. Према учесницима НОР-а млађи су се односили са највећим поштовањем, уступајући им место за столом са широким осмехом. Од посетилаца могао би да се построји цео батаљон. Већина их је и ове године остала верна традицији. Окупили су се у амбијенту где се за карираним столњацима негује сећање на стару Југу и Јосипа Броза Тита. Одевени у маслинастозелене кошуље у стилу акцијаша, вешти и љубазни конобари разлетели су се између столова журећи да услуже госте

Култура

24.11.2016 у 18:04

Југословенски експеримент био је непоновљив

Када кажемо штафета прво помислимо на Тита. И на Дан младости. Ретко се ко сети да су штафетна трчања постојала код нас и за време краљевине док је штафете, у склопу соколских слетова, добијао и краљ Петар. У Музеју историје Југославије, који 1. децембра слави двадесет година од оснивања – настао је спајањем Музеја револуције народа и народности Југославије и Меморијалног центра Јосип Броз Тито – налази се збирка од 22.000 палица, која је светски феномен пошто нове штафете пристижу сваке године 25. маја. Осим тога, кроз ову јединствену кућу, у оквиру чијег комплекса се на Дедињу налазе „Музеј 25. мај”, Стари музеј и Кућа цвећа, годишње прође око 120.000 знатижељника. Што је најинтересантније – већина су странци, и то не само они са простора некадашње Југославије. Све њих доводи можда

Политика

11.11.2016 у 22:00

Кобно кашњење Београда док се рушио Берлински зид

Дан примирја у Првом светском рату нема готово никакве политичке и идеолошке везе са последњим вишепартијским изборима у Југославији под влашћу Тита, али један детаљ ипак је заједнички за ова два догађаја – оба су се збила 11. новембра. Тог датума 1945. године комунисти су славили убедљиву победу, пошто је њихов Народни фронт освојио више од 90 одсто гласова, иако је формално имао опозицију. Игром случаја, само дан после 44. годишњице овог гласања и 71. годишњице од завршетка Великог рата, десила се још једна прекретница на биралиштима. На последњим једнопартијским изборима у СР Србији, (и првим непосредним од 1974.) одржаним 12. новембра 1989. убедљиву победу у трци за председника Председништва Србије са 86 процената подршке однео је Слободан Милошевић, који је имао три

Теме недеље.

01.11.2016 у 09:39

Мртви анекси убијају људе

Оставинска расправа бивших република СФРЈ још није окончана. Почела је пре 15 година, 29. јуна 2001, кад су државе наследнице некадашње нам заједничке државе у Бечу потписале Споразум о питањима сукцесије СФРЈ. Обавезале су се да ће „у седам корака” праведно расподелити права и обавезе целокупне „заоставштине” друге Југославије. Споразум о сукцесији ступио је на снагу три године касније, тек кад га је Хрватска као последња ратификовала. Најдаље се одмакло у расподели дипломатских представништава бивше државе. Али, сукцесија није само подела амбасада, готовине у страној валути и златних полуга, него и анекс Г – одредбе о својини правних лица, приватној својини и стеченим правима и анекс Е – одредбе о пензијама, који су још само мртво слово на папиру и предмет спорења Србије и

Теме недеље.

31.10.2016 у 09:00

Пет дипломатских резиденција – 74 милиона евра

Оглас за ангажовање посредничке агенције за продају пет дипломатско-конзуларних представништава у Бону, Берну, Токију, Њујорку, уз шестособан стан на Менхетну, који су у заједничком власништву бивших република СФРЈ, биће објављен почетком новембра у листовима „Економист” и „Фајненшел тајмс”, а рок за достављање понуда биће 30 дана. Такав поступак и термине за „Политику” најављује Вељко Одаловић, који додаје да ће државе сукцесори после тога имати 50 дана да обавесте понуђаче о својој одлуци коме поверавају овај посао. – Након одабира посредничке агенције, она ће предузети припремне радње, огласити и прикупити понуде за поједине објекте и спровести саму продају ових пет непокретности бивше СФРЈ. Наравно, државе сукцесори, у складу са својим унутрашњим процедурама, мораће да дају

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.08.2022 у 15:37

Вучић стигао у Брисел, састао се са Столтенбергом

17.08.2022 у 15:26

За сада без поскупљења превоза у Београду

17.08.2022 у 15:22

Русија очекује да ће просечна цена гаса бити 730 долара

17.08.2022 у 14:56

Издвојили Зету из Подгорице уочи локалних избора

17.08.2022 у 14:31

Дошао у Никшић да спречи крвну освету?

17.08.2022 у 14:29

Ухапшен осумњичени за покушај убиства адвоката у Коцељеви