Понедељак, 16.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.91	117.56
	112.65	113.32	112.98
	112.28	112.95	112.62

Таг: филателија

Мозаик

30.07.2018 у 20:00

У част 150 година од рођења Стевана Бошковића и Михаила Петровића Аласа

Стеван Бошковић (Зајечар, 10. мај 1868 – Београд, 9. мај 1957) био је утемељивач Војногеографског института и његов начелник од 1901. године, као и суоснивач Географског друштва, са Јованом Цвијићем, 1910. Школовао се у Зајечару, Крагујевцу и Београду (1886–1889), а затим у Петрограду, на Војно-топографској школи, Николајевској генералштабној академији и Главној астрономској опсерваторији Руске академије наука, у Пулкову, (1892–1899)

Мозаик

23.07.2018 у 20:00

У част Антона Коха и Владимира Димитријевича Ласкарева

Сто седамдесет пет година од рођења Антона Коха Антон Кох (Сомбор, 7. 1. 1843 – Будимпешта, 8. 2. 1927), након завршетка студија у Пешти, од 1869. постаје сарадник геолошког института у Пешти и одлази на усавршавања у Беч и Бон (1869–1970). У Клужу је 1872. изабран за професора геологије и минералогије, а 1895. изабран је за академика и прелази у Будимпешту, где као професор геологије и палеонтологије наставља свој рад. Од 1864. почиње да анализира трахите и води геолошка истраживања Фрушке горе. Тема његове приступне беседе Мађарској академији наука била је геологија Фрушке горе (представља прву монографију и геолошку карту Фрушке горе). Његов научни опус се огледа на више поља: саставио је преглед минерала Трансилваније (1885), обрадио терцијар Трансилванијског басена (1894, 1900),

Мозаик

16.07.2018 у 20:00

Беби зоо-врт (2)

Београдски зоо-врт примио је прве становнике давне 1936. године, а данас се простире на седам хектара Београдске тврђаве и има више од 200 врста и 1.200 животиња. По броју природних размножавања Београдски зоолошки врт данас је на самом врху у Европи. Беби зоо-врт, у оквиру Зоолошког врта града Београда, изграђен је 1995. године и у њему су током година смештане разне врсте младунаца. Одмах је постао омиљено место посетилаца, нарочито најмлађих. Ту се деца друже с патуљастим козама и разним другим врстама којима је Беби зоо-врт привремени дом. Арктички вук (Canis lupus arctos) Поларни, арктички или бели вук, настањује северну Канаду, Аљаску и делове Гренланда, најнегостољубивије поларне области света, које не настањују чак ни Ескими. Бело крзно им је веома меко и густо, дуге

Мозаик

09.07.2018 у 22:00

Беби зоо-врт

Београдски зоо-врт примио је прве становнике давне 1936. године, а данас се простире на седам хектара Београдске тврђаве и има више од 200 врста и 1.200 животиња. По броју природних размножавања Београдски зоолошки врт данас је на самом врху у Европи. Беби зоо-врт, у оквиру Зоолошког врта града Београда, изграђен је 1995. године и у њему су током година смештане разне врсте младунаца. Одмах је постао омиљено место посетилаца, нарочито најмлађих. Ту се деца друже с патуљастим козама и разним другим врстама којима је Беби зоо-врт привремени дом. Патагонијска мара (Dolichotis patagonum) Патагонијска мара је крупни јужноамерички глодар који насељава Аргентину, а природно станиште су му шуме. Помало налик на зеца, има препознатљиве дугачке уши и дугачке удове. Одрасла мара достиже

Мозаик

02.07.2018 у 19:21

ФИФА Светско првенство у фудбалу – Русија 2018

После осам година поста Србија је изборила одлазак на једно велико такмичење, а успех је већи ако се зна да се наша репрезентација пласманом на Светско првенство у Русију поново налази међу 32 најбоље селекција света. Ивановић и другови обрадовали су нацију одличним партијама на путу до Русије, окончали су квалификације испред Републике Ирске, Велса и Аустрије, а цела нација се надала да ће и на самиту најбољих селекција на планети показати да се Србија налази у друштву које заслужује. На Светском првенству у Русији селекција коју води Младен Крстајић налазила се у Групи Е заједно са Бразилом, Швајцарском и Костариком. Прву утакмицу наша репрезентација играла је 17. јуна у Самари, а ривал јој је био Костарика. Пет дана касније у Калињинграду Орлове су имали дуел са Швајцарском, а

Мозаик

25.06.2018 у 16:21

Европска заштита природе

Споменик природе Слапови Сопотнице Слапови Сопотнице налазе се у југозападној Србији, у атару истоименог села надомак Пријепоља, на западним падинама планине Јадовник. У изворишном делу речице Сопотнице, на дужини од око 500 м, наталожене су моћне наслаге бигра у виду заравњених лепезастих тераса. Оне су распоређене у шест нивоа, а међусобно су одвојене одсецима различитог нагиба и висине. Између прве, најниже, и друге терасе, налази се и највећи, 20 метара висок, водопад. Слапови Сопотнице сматрају се водом најбогатијим у Србији. Влада Републике Србије је на основу Студије заштите коју је израдио Завод за заштиту природе Србије 2005. године, донела Уредбу и прогласила Споменик природе Слапови Сопотнице заштићеним природним добром прве категорије, од изузетног значаја. Др Сава

Мозаик

18.06.2018 у 20:22

У част Максима Горког и Алексе Шантића

150 година од рођења Максима Горког – Алексеј Максимович Пешков, познатији као Максим Горки, рођен је 28. марта 1868. у Нижњем Новгороду. Врло рано остао је без родитеља, па је живео са дедом и бабом. Деда га је често тукао и убрзо избацио на улицу. Иако самоук као писац, Горки је створио дела због којих је постао један од најпревођенијих руских писаца у светској књижевности. Пет пута је номинован за Нобелову награду, али је никада није освојио. Прву приповетку „Макар Чудра” објавио је 1892, када је и настао псеудоним Максим Горки. Најпознатија дела су му приповетке „Две скитнице”, „Старица Изергиљ” и „Челкаш”, новела „Коновалов”, лирска песма „Песма о соколу” и лирска песма у прози „Весник буре”; драме „Малограђани”, „На дну”, „Летњиковац”, „Деца сунца”, „Јегор Буличов”; романи

Мозаик

11.06.2018 у 21:08

У част Милоша Црњанског и Александра Исајевича Солжењицина

125 година од рођења Милоша Црњанског – Књижевник, есејиста и новинар Милош Црњански рођен је у Чонграду, 26. октобра 1893. Основну школу учио је у Панчеву, а гимназију у Темишвару. Године 1913. одлази на студије у Беч, али наредне године бива мобилисан и као аустроугарски војник ратује у Галицији. Након рата, у Београду 1919. године уписује студије књижевности. Дипломирао је 1922. године, на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Исте године постаје и један од уредника новосадског часописа „Дан”. У „Српском књижевном гласнику” 1920. објављује, уз две своје песме, „Суматра” и „Стење”, и лирски манифест нове поезије, „Објашњење Суматре”. Поему „Стражилово” објавио је 1921. године. Црњански припада генерацији првих послератних модерниста у српској књижевности, а његови романи

Мозаик

04.06.2018 у 20:00

Шест јубилеја на маркама

200 година од рођења Ивана Сергејевича Тургењева – Најзначајнији представник руског реализма, Иван Сергејевич Тургењев, приповедач и романописац, рођен је 9. новембра 1818. године у Орелу, недалеко од града Мценска. Опробао се у свим књижевним жанровима и постигао завидне успехе, посебно у романима, али је изнад свега био приповедач, ненадмашан у лирском приповедању. Прво дело, поему „Параша” је објавио 1843. Реалистично је приказивао животне прилике руских кметова и њихових господара, због чега је имао и неприлика с влашћу. Поводом смрти Николаја Гогоља написао је некролог који је, упркос забрани, штампан, због чега је осуђен на месец дана затвора, мада је прави повод у ствари била његова збирка приповедака „Ловчеви записи”. Позната његова дела су збирка новела „Ловчеви записи” (1852),

Мозаик

28.05.2018 у 20:00

Музејски експонати

Поштанско-телеграфско-телефонски музеј у Београду ради у саставу Јавног предузећа „Пошта Србије”. Музеј спада у техничке музеје и бави се заштитом, прикупљањем, проучавањем и излагањем предмета и докумената у вези са радом и развојем поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја. ПТТ музеј је основан 31. јула 1923. године, када је Министарство пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донело Правилник о музеју. Фонд ПТТ музеја се у прво време налазио у згради Министарства пошта и телеграфа, у Делиградској улици 49, а од 1930. године био је смештен на петом спрату новоизграђене зграде Министарства у Палмотићевој улици 2, али није био отворен за јавност. Значајно раздобље за ПТТ музеј представља период од 1950. године па до отварања музеја за посетиоце 1958. године, када се

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.05.2022 у 09:55

Имамо простора за нову политичку организацију

16.05.2022 у 09:42

Гнев због оштрих мера пробија цензуру у Кини

16.05.2022 у 09:35

Руси потиснути из Харкова, Украјинци на руској граници

16.05.2022 у 09:15

Ђоковић започео 370. недељу на врху АТП листе – још седам до апсолутног рекорда

16.05.2022 у 09:09

РХМЗ упозорава на грмљавинске непогоде

16.05.2022 у 09:00

Рено продаје своје акције у руском Автовазу