Субота, 21.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.14	117.84	117.49
	110.75	111.41	111.08
	114.01	114.7	114.36

Таг: филателија

Мозаик

20.02.2018 у 20:00

23. Зимске олимпијске игре – Пјонгчанг 2018.

Прве Зимске игре одржане су у Шамонију 1924. године као „Међународна зимска спортска недеља”, а назив Зимске олимпијске игре (ЗОИ) добиле су 1925. на Конгресу Међународног олимпијског комитета (МОК) у Прагу. У Шамонију је учествовало 256 спортиста из 16 држава у 16 дисциплина, док се на последњим Зимским олимпијским играма у Сочију такмичило 2.780 спортиста у 98 дисциплина. Двадесет треће Зимске олимпијске игре одржавају се у Пјонгчангу у Републици Кореји од 9. до 25. фебруара 2018. године. Ово је први пут да је један град на јужној половини Корејског полуострва изабран за организатора Зимских олимпијских игара, док је Сеул био домаћин Летњих олимпијских игара 1988. године. Град домаћин је изабран 6. јула 2011. године од стране МОК-а на седници која је одржана у Дурбану. Други градови

Мозаик

05.02.2018 у 20:00

Сто педесет година од оснивања српске техничарске дружине

Корени српске техничке цивилизације почињу још у средњем веку у доба владавине династије Немањића. Зачеци инжењерства су у рударско-металуршким подухватима као што је рудник Ново Брдо и грађењу величанствених сакралних и других објеката. Обнављањем српске државе после вишевековне отоманске власти и стварањем модерне државе у 19. веку оживело је и инжењерство у Србији. Инжењери се тада претежно школују у Аустроугарском царству и у Француској. Већ 1868. године, 3. фебруара, била је основана „Инжењерска дружина”, која је претеча данашњег Савеза инжењера и техничара Србије. Инжењерски савез је 150 година пролазио кроз разне мене, али је стално био активан и друштвено препознатљив. Многи значајни инжењери и научници свих струка били су и сада су активни чланови. Први председник био је

Мозаик

17.12.2017 у 22:00

Сервал и нилски коњ

Сервал припада породици мачака, насељава саване, суве травњаке, рубове тропских кишних шума, па чак и планинска подручја подсахарске Африке. Тело му је средње величине, дужине у просеку 60цм. Храни се глодарима, птицама, јајима, воћем и инсектима. Живи усамљенички, осим у време парења. Женка рађа два-три младунца просечне тежине око 250г, коју удвоструче у првих 11 дана. Младунци остају уз мајку и до годину дана пре него што их избаци да траже своју територију. Сервал је познат по изразито дугачким ногама које му омогућавају да скаче чак и до три метра увис, па тако често улови и птицу у лету. Нилски коњ воли воду, због чега су га Грци назвали речни коњ. Живи у афричким рекама, језерима и мочварама јужно од Сахаре. Проводи и до 16 сати у води, штитећи се од јаког афричког сунца, а ноћу

Мозаик

11.12.2017 у 15:00

Нанду и доркас газела

Нанду, најближи нојев сродник, највећа је птица јужноамеричког континента, висине 1,5м. Настањује травнате степе, али воли места са бар мало високе вегетације. Током сезоне парења нандуи живе у јатима која чине мужјак и 5-6 женки. Мужјак припрема гнездо у које женке полажу јаја, а дешавало се да у гнезду буде и 60 јаја. На јајима лежи искључиво мужјак, који се по излегању и брине о младима. Нанду не може да лети, али има необично дугачка крила за птицу нелетачицу. Користи их као кормило авиона при избегавању непријатеља од ког се спасава бежањем или налажењем погодног заклона, а довољно велики нанду може и да се срчано сукоби са нападачем. Када одрасте, може да трчи и брже од 60 км/ч. Доркас газела насељава углавном север Африке и Израел. Мала, грациозна животиња,

Мозаик

03.12.2017 у 22:00

Беби зоо-врт

Београдски зоолошки врт примио је прве становнике давне 1936. године, а данас се простире на седам хектара Београдске тврђаве и има више од 200 врста и 1.200 животиња. По броју природних размножавања београдски зоолошки врт данас је на самом врху у Европи. „Беби зоо-врт”, у оквиру Зоолошког врта града Београда, изграђен је 1995. године и у њему су током година смештане разне врсте младунаца. Одмах је постао омиљено место посетилаца, нарочито најмлађих. Они ту могу да виде бебе најразличитијих врста, па и да са некима од њих понекад имају директан контакт. Ту се деца друже са патуљастим козама, бебама ракуна, сервала и разним другим врстама којима је „Беби зоо-врт” привремени дом.

Мозаик

27.11.2017 у 15:00

У част Милутина Бојића и Иве Андрића

Милутин Бојић (1892–1917) био је песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар. Рођен је у Београду 19. маја 1892, где је похађао гимназију, а потом и универзитет. Као врло млад почео је да објављује у „Венцу”, „Новој искри”, „Делу”, „Српском књижевном гласнику”, „Дневном листу” и „Пијемонту”. Био је учесник балканских ратова, као и Првог светског рата. Пред сам рат 1914. објавио је своју прву књигу „Песме”, о којој је Јован Скерлић написао свој последњи приказ. Написао је две драме: „Краљева јесен” и „Урошева женидба”, као и велики број књижевних и позоришних приказа. Аутор је незаборавних стихова о једном трагичном делу српске историје, патњи и страдању српског народа. У Солуну је објавио збирку песама „Песме бола и поноса”, у којој се налазе 34 песме које је написао на Крфу и у

Мозаик

13.11.2017 у 18:35

У част Доситеја Обрадовића и Хаџи Николе Живковића

Доситеј Обрадовић рођен је 1742. у Чакову (у румунском делу Банатa) као Димитрије. Када се 1758. године замонашио у манастиру Хопову, добио је име Доситеј. По напуштању манастира отишао је у Далмацију, где је три године радио као учитељ, да би затим кренуо у Европу и свет, упознао се са реформистичким идејама 18. века и стекао знања из филозофије и књижевности, заинтересовао се за средњеевропско просветитељство и културно-просветне реформе. Филозофску основу његовог програма чинио је просветитељски рационализам, који је прилагодио практичним потребама свог народа. У Лајпцигу је штампао програмске списе: Писмо Харалампију (1783), Совјети здраваго разума (1784) и Живот и прикљученија (1793), у Русији Басне, у Венецији Етику, а у Бечу Собраније разних наравоучителних вешчеј. На вест о Првом

Мозаик

06.11.2017 у 17:17

Шест јубилеја на шест марака

Eмисија пригодних поштанских марака „Уметност” пуштена је у оптицај 1. новембра 2017. године. Издање је штампано у тиражу од 15.000 комада. Карнетом од шест марака, од којих свака носи номиналну вредност 23 динара, обележава се 125 година од рођења нобеловца Иве Андрића, 125 година од рођења песника Милутина Бојића, 150 година од рођења српског сликара Васе Ешкићевића, 200 година од рођења Анастаса Јовановића, првог српског литографа и једног од првих српских фотографа, 225 година од рођења Хаџи Николе Живковића, првог архитекте у обновљеној Србији кнеза Милоша Обреновића, градитеља Конака кнегиње Љубице и Конака кнеза Милоша у Топчидеру, 275 година од рођења Доситеја Обрадовића, српског просветитеља и реформатора. Издање садржи и три коверта првог дана које ћемо представити у наредна

Мозаик

22.10.2017 у 22:00

Дан марке

Међународни купон за одговор (МКО) уведен је у поштански саобраћај 1907. године, на основу одлуке 6. конгреса Светског поштанског савеза одржаног у Риму 1906. године, као начин да људи из различитих земаља шаљу повратну пошту једни другима. Рани купони носили су штампано име државе порекла, са поруком с предње стране која се појављује на језику који се односи на државу издавања. Пошто су настали пре увођења авионске поште, најранији купони могли су бити откупљени за марке за франкирање обичног писма упућеног у страну земљу. На купонима новог дизајна, почев од 1. јануара 2002. године, штампа се порука на седам језика (немачком, енглеском, арапском, кинеском, шпанском и руском на полеђини и француском на предњој страни): „Овај купон се може заменити у било којој земљи Светског поштанског

Мозаик

19.10.2017 у 11:47

Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног за краља

Стефан Првовенчани (око 1165–1228), српски велики жупан 1196–1217, краљ 1217–1228, први је крунисани владар из династије Немањића. Он је средњи син великог жупана Стефана Немање и велике кнегиње Ане. По жељи свога оца, родоначелника династије Немањића и творца српске државе, Стефан је 1196. наследио престо. У тренутку ступања на трон био је ожењен Јевдокијом, кћерком византијског цара Алексија III Анђела. Као рашки велики жупан, уз велике спољне и унутрашње притиске, успешно је одржавао независност земље, те га је 1217. папски легат крунисао за краља, што је увећало његов углед. Након крунисања, Стефан се потписивао као „Стефан, по милости Божјој венчани краљ и самодржац све Српске Земље и Поморја”. Као први од Немањића који је добио краљевски венац, назван је „првовенчани краљ”, а

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.05.2022 у 22:34

Курти у Америци затражио да Бондстил постане стална војна база

21.05.2022 у 22:19

Албанија купила противтенковске пројектиле "џавелин"

21.05.2022 у 22:03

Све већа шпијунска помоћ Украјини са Запада

21.05.2022 у 21:34

У Бриселу о „мапи пута” за БиХ

21.05.2022 у 21:14

Ефес поново шампион Европе

21.05.2022 у 21:09

У школама нема обуке за кризне ситуације