Среда, 17.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.99	117.7	117.35
	114.9	115.59	115.25
	121.02	121.75	121.39

Таг: књиге

Култура

14.02.2022 у 15:15

И даље ћу се играти

Да нисам преводилац, морала бих да напишем роман „Школице” Хулија Кортасара, који у том превратничком а камерном роману говори о томе како се девети поделак или кућица у једној дечјој игри на неком мусавом плочнику зове и Небо, с тим што кад научиш како до њега да стигнеш, већ те је прошла жеља за играњем. Пошто сам ипак, а и читавим бићем, превасходно преводилац, то бих ја и даље да се играм. На све или ништа, управо као тај Хулисимо Хулио. У овом новинском серијалу драгоцених разговора са осталим саиграчима сродних сазвежђа, што ће једном Андрићу омогућити да проговори на језику који ће и Нобеловом комитету бити доступан или Гарсију Лорку примаћи овдашњим бојама зимзелених раздора – verde que te quiero verde – сваком од нас је понуђено да одговори на

Култура

14.02.2022 у 14:30

Снови и жеље Рома

Песме 27 ромских аутора на два језика, ромском и српском, налазе се у управо објављеној збирци поезије (антологији) двојезичног назива „Роменго суно” – „Цигански сан”. Издавач је Удружење ромских писаца Србије, објављивање књиге омогућило је Министарство за културу. Преплићу се у овом двојезичном издању блискости и разлике две поетике, лирике, граматике, као особен допринос двема књижевностима. Животне изазове и снове Рома, осећања, размишљања овде на 320 страна приказују песме Рајка Ђурића (некадашњег уредника у „Политици”), Трифуна Димића, Предрага Јовичића, Баје Саитовића, Десанке Ранђеловић, Бајрама Халитија, Иштвана Фаркаша, Гордане Ђурић, Маје Јовановић, Јована Николића и других аутора. Уредник те збирке ромски песник из Ужица Предраг Пеђа Јовичић, аутор шест самосталних

Култура

12.02.2022 у 15:15

„Добри момак” Мира Фурлан

Зар нисам ја била она која је наивно мислила да нас уметност може спасити од рата? Зар нисам ја била један од оних „добрих момака”? А ако јесам, како сам завршила као народни непријатељ? Ово се пита Мира Фурлан у својој обимној аутобиографији „Воли ме више од свега на свијету” која је на 736 страна објављена код нас у издању „Буке”, а у којој покушава да нађе неке одговоре и остави их у наслеђе свом сину. Глумица чија је каријера имала узлазну путању све до распада Југославије почетком деведесетих кад је са Гораном Гајићем, српским редитељем, отишла у САД, преминула је прошле године, а ову аутобиографију постхумно је објавио њен супруг. На почетку књиге читамо писмо Мире Фурлан сину, рођеном у Америци, у коме се присећа како му је, када је био у шестом разреду, показала слику њеног

Култура

11.02.2022 у 16:25

Најновија књига о Ани Франк узбуркала духове прошлости

Најновија књига о Ани Франк, јеврејској девојчици, ауторки најпознатијег дневника на свету, узбуркала је духове из прошлости уместо да разреши једну од највећих мистерија из Другог светског рата. Жучна дебата избила је због „Издаје Ане Франк” канадске списатељице Розмари Саливан јер је у тој књизи јеврејски нотар представљен као главни осумњичени за одавање тајног скровишта Ане и њене породице. Холандски историчари и јеврејске организације су критиковали „сензационалистичку” књигу, резултат шестогодишњег истраживања, а локални издавач је прекинуо штампање. Бивши агент Еф-Би-Аја, који је водио истрагу, Винс Пенкок је међутим оштро одговорио ове недеље, оценивши да је „отрован напад” можда мотивисан контроверзним закључком да је Јеврејин одговоран. Књига о тврдњама о издаји Ане

Култура

08.02.2022 у 20:00

Писма која су променила свет

Човек није господар речи које је већ изрекао, како каже стара пословица, и истина је да свака изговорена или написана мисао више не припада власнику већ се умоножава у умовима других, производећи добро или зло. Особито данас се речи врло лако пишу и изговарају, без свести о њиховој тежини и исправности, без познавања прилика о којима се говори, међутим, колико се свет споро мења показује и збирка „Писма која су променила свет” Сајмона Сибага Монтефјореа, (у издању „Лагуне”), популарног британског историчара, професора Бакингемског универзитета, члана Краљевског књижевног друштва и романописца, аутора бројних историјских телевизијских серијала и филмова. Војни диктатор Пајанх, старог египатског града Тебе, кратко је написао својој жени како да поступи са издајницима: „Нареди да ту

Култура

07.02.2022 у 18:15

Још нас није заменио „Гугл”

Око својe шeснаeстe годинe, вeровао сам да јe прeводилачки посао најлакши посао на свeту. Глeдао сам филмовe на eнглeском бeз титла, читао понeку књигу у оригиналу. Мислио сам да знам eнглeски јeзик. Мислио сам да јe то „знањe” довољно за сваки прeводилачки изазов, прeмда тада нисам ни помишљао да јe такав задатак изазов. Али... Том вeровању брзо јe дошао крај. Кад сам замолио тeтку, која јe у то врeмe прeводила са eнглeског нeкe тeкстовe из области развојнe психологијe, да ми уступи дeо тeкста како бих сe ја рeшио мукe даљeг школовања и почeо с лакоћом да зарађујeм радeћи посао који мe нe би стајао ни по мукe, она ми јe услишила молбу и послала ми нeколико страница тeкста. Кад сам отворио прву страницу, од самог покушаја да прочитам прву (или трeћу, сeдму) рeчeницу, заболeла мe јe

Култура

03.02.2022 у 19:11

Да ли је човек данас стваралац или уништитељ?

У Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул) у Београду данас је предстаљена књига „Оправдање стваралаштва” значајног српског филозофа Николе Кајтеза, који је рекао да је тим делом покушао да стваралаштво утемељи као филозофску категорију, при чему се креативност може изучавати кроз културу, уметност, науку... „Поставља се велико питање да ли је човек стваралац или уништитељ. Уме да буде једно и друго. Али, шта је више од та два”, изнео је Кајтез своју тезу и тему која се делом провлачи кроз књигу. По њему, увек се води велика трка између стварања и уништавања, јака је потреба у људском бићу за обе појаве, конструкцијом и деструкцијом, што залази и у поље психологије, не само филозофије. „Данас је присутна свуда тријада - материја, енергија и информација. Када се

Култура

03.02.2022 у 14:32

Први добитници регионалне награде „Штефица Цвек”

„Побуњене читатељке” су у уторак увече у Крокодиловом центру прогласиле прве добитнице и добитнике новоустановљене регионалне књижевне награде „Штефица Цвек”, пренели су медији. Награда „Штефица Цвек” замишљена је као признање вредним текстовима које неће подстицати компетитивност у књижевном пољу, неће правити строго рангиране хијерархије, нити укалупљивати продукцију сваке године у један заувек задат уски калуп, најчешће једног најбољег дела. На побуњеном књижевном дружењу, које је у центру „Крокодил” водила Ида Престер, саопштено је да је ове године девет остварења понело ова признања. Водећи се поменутим начелима, са жељом да наставе рад на афирмацији женског и осталих маргинализованих стваралаштава, „Побуњене читатељке” награду „Штефица Цвек” ове године доделиле су за следећа

Култура

02.02.2022 у 18:00

О табуима, тескоби, бесу и неприлагођености

Сви смо недавно искусили колективни локдаун, а у књизи „Моја година одмора и опуштања” ауторке Отезе Мошфег, реч је о личном локдауну који 2000. године спороводи у Њујорку лепа млада жена с лагодним послом у галерији, станом на Менхетну и с наслеђеним новцем. Због извесних разочарања, она одлучује да годину дана проведе у изолацији у нади да ће из ње изаћи као сасвим нова особа. Осим што говори о усамљености, зависности од лекова и менталном здрављу, ова књига, код нас објављена у издању „Буке” (Booka”) у преводу Александра Милајића, представља и критику савременог друштва. Ауторка овог дела Отеза Мошфег (1981), америчка је списатељица хрватско-иранског порекла. Њен први роман „Eileen” из 2015. ушао је у ужи избор за награду Националног удружења критичара и награду „Мен Букер”, а

Култура

01.02.2022 у 22:00

Како ми је Милена Марковић спасила живот

ПОП-ЋОШЕ Знао сам боља лета. Ништа ми није ишло од руке прошлог јула. Чак ни писање, ни спавање, једине две активности у којима никад нисам имао већих проблема. Нису помагали ни Beach Boys, ни Жобим, ни они сетни, смирујући, летњи филмови Ериха Ромера, а ни они сензуални са Роми Шнајдер. Пријатељи су били заузети викендицама и децом, неки су имали корону, симпатије су биле с мужевима на мору, а ја сам имао толико новца да је најдаље путовање које сам могао себи приуштити било оно од Вождовца до Болеча. А који мој ћу у Болечу? И онда сам тако упао у ону најгору патетичну фазу самосажаљевања. Проклињао сам судбину, свој карактер, неправедни свет, ретроградни Меркур, умоболне политичаре са чела државе и спори интернет. Такво посипање перјем и катраном никад није ником помогло, па ни

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.08.2022 у 10:07

Украјина тврди да је Русија изгубила више од 44.000 војника од почетка сукоба

17.08.2022 у 09:53

Ефектива: ЕПС нема право да искључи струју онима који не плаћају РТС таксу

17.08.2022 у 09:24

Сеул не планира сопствено нуклеарно оружје и позива Пјонгјанг на дијалог

17.08.2022 у 09:10

Тиодоровић: Могуће померање почетка школске године за седам дана

17.08.2022 у 09:00

После 60 година Куба се отвара за стране инвестиције

17.08.2022 у 08:44

Први брод са украјинским житарицама стигао у Сирију