Субота, 28.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.18	117.89	117.54
	108.94	109.59	109.26
	113.75	114.43	114.09

Таг: потрошачи

Економија

19.09.2017 у 21:33

И даље највише трошимо на храну

Српском домаћинству ништа не значе оцене Међународног монетарног фонда и Светске банке да су цене стабилне и да је инфлација у планираним оквирима. Јер много више од њихових саопштења грађани верују новчанику који им непогрешиво говори да цене расту. Да просечно домаћинство троши више него што зарађује показују и последњи подаци званичне статистике. У другом кварталу 2017. домаћинства су у просеку располагала месечним приходом у новцу и у натури у износу од 60.195 динара, док су просечни расходи за личну потрошњу износили 61.477 динара.

Економија

15.09.2017 у 12:56

Приходи српских домаћинстава 60.195 а трошкови 61.477 динара

Српско домаћинство је у другом кварталу 2017. године у просеку располагало месечним приходом у новцу и у натури у износу од 60.195 динара, док су просечни расходи за личну потрошњу износили 61.477 динара, саопштио је данас Републички завод за статистику. Просечни месечни приход по домаћинству је у посматраном периоду био за 2,6 одсто виши него у другом кварталу прошле године, када је износио 58.656 динара. У поређењу са прва три месеца 2017, просечни приходи домаћинстава су у другом кварталу били већи за 0,2 процента. Раст на годишњем нивоу је резултат повећања прихода из редовног радног односа и пензија, који имају највећи удео у укупним приходима домаћинстава од 82,1 одсто у другом тромесечју 2017, док је нижи од раста забележеног у првом кварталу ове године због смањења

Економија

05.09.2017 у 22:00

Немачки „аријел” и јефтинији и боље пере од хрватског

Код више од половине испитаних производа са тржишта Хрватске и Немачке утврђена је знатна разлика у квалитету, показала је најновија анализа коју је Хрватска, попут других нових чланица ЕУ, спровела како би указала да мултинационалне компаније дискриминишу потрошаче у сиромашнијим државама Уније. Парадоксално је и да су 60 одсто испитиваних производа Хрвати плаћали скупље него потрошачи у Немачкој, а истраживање је показало да само код четири од 26 испитаних артикала (15 одсто) није нађена разлика ни у квалитету ни у цени. Код чак 54 одсто утврђена је разлика у квалитету, и то у прилог потрошачима са западнијег тржишта, преносе хрватски медији.

Регион

01.09.2017 у 15:01

Бомбоне и прашак у Хрватској лошији од истих у Немачкој

ЗАГРЕБ – Анализа квалитета (наизглед) истих производа у Хрватској и Немачкој показала је да код више од половине испитаних постоји разлика у квалитету, да су разлике највеће код хране и да је већина анализираних производа скупља у Хрватској него у Немачкој. Резултати истраживања потврдили су оправданост уверења већине грађана из тзв. нових чланица ЕУ да их мултинационалне компаније третирају као грађане другог реда. Резултате анализе квалитета истих производа у Хрватској и Немачкој данас су у Кући Европе у Загребу представиле хрватска европосланица Биљана Борзан и директорка Хрватске агенције за храну (ХАХ) Андреа Грос-Бошковић. Анализу су радиле хрватске акредитоване лабораторије а закључке је донела радна група стручњака коју је формирала ХАХ. Истраживање је показало да само

Економија

29.08.2017 у 22:00

Декодирање телефона није обавеза оператера

Као дугогодишњи корисник услуга једног оператера мобилне телефоније, наш читалац који је пренео своје искуство, имао је два броја и два телефона која је, каже мењао сваке две године. Рачуне је редовно плаћао, а када је стигла понуда конкуренције која је била повољнија – одлучио је да промени оператера. – Захтев за пресељење два броја поднео сам новом оператеру 15. августа. Већ сутрадан позвали су ме из канцеларије оператера ког напуштам и понудили боље услове како бих ипак остао њихов корисник. Иако сам затражио да ми ту понуду пошаљу писмено, нису то учинили јер, тврде, није пракса, због чега смо завршили сарадњу. Сугерисали су ми да сачекам СМС пре искључења са мреже и да следим упутства која ћу добити, објашњава наш читалац који је писао редакцији „Потрошача”.

Економија

20.08.2017 у 22:00

Перонска карта у Београду 180, а у Нишу 300 динара

Перонска карта на Београдској аутобуској станици кошта 180 динара и морају да је плате сви, без обзира да ли путују, прате неког до аутобуса или улазе на минут да предају пошиљку возачу. Од претпрошле године ова услуга поскупела је за 20 динара, а пролазак до перона, како кажу путници, папрено кошта, будући да ова „карта” не подразумева рецимо бесплатан тоалет или пртљаг. Занимљиво је да најпрометнија аутобуска станица у Србији није рекордер по цени перонске карте – ова услуга на станици у Нишу кошта чак 300 динара, што је четвртина аутобуске карте до Београда.

Економија

12.08.2017 у 22:00

Трошимо 60 одсто више струје од Европљана

Потрошња струје у Србији јесте већа од европског просeка, али не пет пута како се то последњих дана бомбастично наводи у јавности. Просечна месечна потрошња по домаћинству у нашој земљи је око 400 киловата. Да је тачно да је пет пута већа од европског просека то би значило да Европљани месечно троше мање од 100 киловата, што није реално, каже за „Политику”, проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике.

Економија

06.08.2017 у 22:00

Зашто банке наплаћују неосноване рекламације

Банке у Србији наплаћују грађанима накнаду за неосновану рекламацију и на овај начин крше закон. Увидом у тарифнике које банке објављују на својим сајтовима, редакција „Потрошача” пронашла је да то чини најмање десет банака које послују на овом тржишту. И поред упозорења НБС да би накнаде требало да прилагоде стварним трошковима, оне уводе ову таксу која је супротна и закону и логици. Притом, наплаћују је од најмање 500 до 1.000 динара, а неке иду још и даље па на већ постојећу таксу додају и износ такозваних стварних трошкова. Једна банка ову услугу тарифира као 20 одсто рекламираног износа.

Економија

11.07.2017 у 22:00

Нема преговора са Македонијом о укидању „зеленог картона”

Нема изгледа да ће „зелени картон”, без кога грађани Србије не могу да путују кроз Македонију, ускоро бити укинут. И док су нас ранијих година, пред почетак летње сезоне, надлежни уверавали да се са овом државом преговара на ту тему, како „Политика” сазнаје, то питање „у овом тренутку није предмет разговора са Македонцима”. – Са колегама из Македонског бироа осигурања комуницирамо редовно о разним питањима. Али укидање „зеленог картона” у овом тренутку није предмет разговора – кажу у одговору за наш лист у Удружењу осигуравача Србије (УОС). На њиховом сајту се наводи да је за власнике возила из Србије неопходно да у Македонији поседују „зелени картон” јер та држава (из Система зелене карте) није чланица тзв. Мултилатералног споразума.

Економија

04.07.2017 у 22:00

Србија депонија за застареле клима-уређаје

Прошле недељне ЕПС је упозорио да су током неколико најврелијих дана клима-уређаји подигли потрошњу струје у Србији за чак 10 одсто. Стручњаци тврде да један од разлога за то и лош квалитет уређаја који се продају на тржишту. И у ЕУ клима-уређаји су једни од највећих потрошача електричне енергије па је, пре три године, изгласана регулатива која ограничава пласман неефикасних уређаја на тржиште уније. Од 2013. уведена је и нова класификација коју прати увођење енергетских класа (А+++, А++ и А+) док је увоз и продаја уређаја класе ниже од Ц (код хлађења) и А (код грејања) забрањен.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

27.05.2022 у 23:19

„Воз живота” у Педагошком музеју

27.05.2022 у 22:09

Звезда повела против Партизана у првој утакмици финала АБА лиге

27.05.2022 у 21:50

Припадник граничне полиције осумњичен да је службеним аутом превозио дрогу

27.05.2022 у 21:48

Лекари у Србији опрезни због могуће појаве мајмунских богиња

27.05.2022 у 21:30

Амерички течни гас у Србији – реалност или обећање

27.05.2022 у 21:28

Зеленашка омча може да води у смрт