Понедељак, 06.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.97	117.68	117.33
	107.36	108	107.68
	117.42	118.13	117.77

Таг: српски језик

Култура

15.02.2017 у 08:30

У језику се огледају и расколи

Међународни дан матерњег језика обележава се 21. фебруара. Тим поводом, само дан касније, у Лозници ће бити представљен зборник „Му о Вуку” (Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница, 2016), настао у периоду од 2010. до 2015. године током разговора наших стручњака о језику и књижевности, окупљених на Вуковим саборима у Тршићу. Текстови баштине теме од вуковског наслеђа модерне српске поезије, преко преводилачких изазова дела вуковске традиције, па до анализе српске културе од Вука до данас – све се могу објединити једним питањем: Шта ми, људи модерног доба, имамо да кажемо о Вуку? Дајана Ђедовић, дугогодишња директорка лозничког Центра за културу „Вук Караџић” (на челу ове куће била је пуну деценију, од 2006. до 2016. године), која је уједно и уредник зборника, заједно са Војиславом

Друштво

13.02.2017 у 08:05

Вукови Срби, сви и свуда

Текстом „Срби сви у свуда”, објављеном у Ковчежићу 1849. године Вук заправо није рекао ништа ново ни ништа другачије у односу на све што је мислио и писао од Писменице српског језика из 1814. надаље. Само је – вођен сјајним осећајем за језик, а данас бисмо рекли и за маркетинг – више него атрактивним насловом привукао посебну пажњу тадашњих језикословаца, као што је ова звучна конструкција о Србима, налик савременоме политичком слогану, привлачном и данас. Многи су овај наслов тумачили, неки су га у суседству чак и карикирали, а да сâм текст никада нису ни прочитали. Шта је Вук хтео рећи трима речима које почињу струјним гласом [с]? Сада већ као филолог од европског формата, хтео је рећи како сматра да су сви Срби штокавци, и да су сви штокавци Срби. У српски језички корпус Вук, дакле,

Култура

28.01.2017 у 15:00

Јегда, пчела и отаџбина

До два сата после поноћи, подстакнут разговором с пријатељем, на прескок, ужурбано, прочитавао је Аврам своју тек објављену књигу. Није му се допало када је видео да се неке речи често понављају, а нема неких које би за укупно штиво биле права светлост. Потом је о свом брзоплетом поступку пажљивије размислио и стигао у закључак: није лоше, кадикад, писати у круговима ако су спојени; и могло би се, у исти мах, из само једне речи, с једног местa, развити друго казивање, на другом месту. Било би то успешно ако би се свуда препознавала рука која ствари доводи у природан поредак, за доказ да се писац који уме с речима не може од себе одаљити. Међутим, скрајнуо је објашњења која су проврела. Као да су без сврхе. Оно мало читајућег света нерадо прима поетичка тумачења. Запазивши да тако, у

Култура

21.01.2017 у 15:00

Помози или помогни

У српском језику постоји велики број глаголских дублета. С временом, број дублета се смањио у појединим облицима (нпр. у презенту), али дублети се добро чувају у аористу (нпр. стадох/ стах, хтедох/ хтех), радном гл. приде- ву (тргао/ тргнуо, макнуо/ макао), трпном гл. придеву (предат/ предан) и сл. Дублети су често истраживани и коментарисани с нормативног аспекта, јер је најидеалнија слика у језику када имамо само једне облике као норма- тивне. Ипак, идеална језичка ситуација немогућа је због развоја језика и по-стојање дублета је, најчешће, сасвим оправдано. Поред нормативних речни- ка и приручника који бележе стандардне дублете у српском језику, конста- тују их и нормативне граматике, па су у морфологији јасно издвојени обли- ци у којима се јавља дублетизам, и многе двоструке

Култура

20.01.2017 у 15:00

Да ли је није немогуће исто што и могуће је?

Немогуће је данас отворити странице било којих дневних новина а да не прочитате како је неки политичар изјавио да није нереално очекивати побољшање ситуације, како је неки спортски коментатор рекао да победа није незаслужена, да не прочитате да није неважно мишљење бирачког тела. Значи ли то да је реално очекивати побољшање ситуације, да је победа заслужена, да је мишљење бирачког тела важно? Као што је познато, у математици је производ два негативна броја позитиван број, слично као што у логици важи закон двоструке негације

Култура

18.01.2017 у 12:05

Каква имена данас дајемо нашој деци?

Давање личног имена новорођенчету представља чин у коме се огледају и укрштају различити социолошки, психолошки и културолошки фактори карактеристични како за појединца тако и за целокупну заједницу. За илустрацију ове тврдње добро могу нам послужита само два примера из Вуковог Српског рјечника. Уз одредницу вук Караџић наводи следеће речи: Кад се каквој жени не даду дјеца, онда надјене детету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити (зато су и мени овако име надјели). Заштитни (профилактички) карактер имала су у прошлости и имена са придевом жив у основи: Дабижив (да буде жив), Живан, Живана, Живко и сл. Тако се у Вуковом рјечнику име Живко тумачи на следећи начин: Многи ово име дјеци зато надјевају да би дјеца живљела. Гдекоје жене кад питају

Култура

12.01.2017 у 15:00

Језик и политика

Босански научни часопис „Педијатрија данас” штампа се на енглеском језику, а уредништво планира да му, променом назива, да наглашени регионални карактер („Балкански журнал за педијатрију”). За такав подухват важно је да аутори буду са ширег подручја, па је потписник овог текста замољен да пошаље свој прилог. Текст је примљен са дужном захвалношћу, али се поставило питање наслова. Наиме, тражено је да се синтагма „земље које деле исти језик” замени и гласи „земље у којима се говори међусобно разумљивим језиком”.

Култура

06.01.2017 у 12:05

Језичка и мисаона (не)писменост

Мисаона и језичка писменост су по правилу међусобно условљене. Али на комуникативном плану куд и камо је битнија мисаона писменост. Јер, ако је исказ смислен, ако није значењски противуречан, њим се ипак, и кад је језичким правилима несагласан, дакле и кад је нормативно некоректан, преноси одређена информација. Међу нужне услове мисаоне писмености и логичког мишљења уопште спада принцип непротивуречности, који подразумева да исти појам истовремено не може бити окарактерисан искључујућим (супротним) карактеристикама.

Култура

29.12.2016 у 13:30

Све речи српскога језика

Савремена дескриптивна лексикографија која подразумева израду једнојезичних речника општег типа развија се у актуелном тренутку у два своја основна методолошка правца: прво, у правцу израде једнојезичних дескриптивних речника намењених изворним говорницима датог језика, у којима се тежи што обухватнијем представљању лексикона с циљем тумачења и разумевања мање познатих речи и проширивања лексичког фонда корисника и, друго, у правцу израде једнојезичних дескриптивних речника намењених првенствено учењу језика

Култура

24.12.2016 у 15:00

Може ли нешто бити „ничим изазвано”

У „Вечерњим новостима“ и у новинама „Данас“ забeлежили смо две варијанте исте конструкције, у првим „ничим неизазван“, у другим „ничим изазван“: „Ничим неизазван, високи представник у БиХ Валентин Инцко запретио је међународном војном интервенцијом“ („Вечерње новости“, 16. 12. 2016, 2: Мирослав Филиповић); „Сећате ли се колико сам пута Пановићу набијао на нос мекоћу срца која га је наводила да из севапа објављује ничим изазване текстуалне склепотине Маринка М. Вучинића“ („Данас“, 1. 12. 2016: Светислав Басара, „Фамозно”). Прву је, као што се види, употребио новинар, другу, у својој колумни „Фамозно“, савремени српски писац Светислав Басара. Употребну припадност

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

05.02.2023 у 23:53

Нетанијаху: Израел ће да размотри да ли да пошаље „Гвоздену куполу” Украјини

05.02.2023 у 23:37

Орлић: Сукоб у парламенту унапред планирали Заветници, Двери и Нови ДСС

05.02.2023 у 22:59

Вазжно откриће новог облика воде – у праху

05.02.2023 у 22:27

Навијачи Звезде у Риму напали навијаче Роме

05.02.2023 у 22:22

Све мање хуманитарног ентузијазма Немаца према Украјинцима

05.02.2023 у 22:18

Ердоган: Западне мисије ће „платити” што су затвориле конзулате у Турској