Субота, 04.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.97	117.68	117.33
	107.36	108	107.68
	117.42	118.13	117.77

Таг: српски језик

Култура

02.12.2021 у 13:19

Осамнаестовековна уметност или уметност 18. века

СЛОВО О ЈЕЗИКУ Наша читатељка Грозда Пејчић пише да је у свом вишедеценијском лекторском раду одговор на поједине језичке недоумице налазила у постојећој литератури, али да се недавно суочила са проблемом за чијим решењем још трага. „Радила сам лектуру књиге о Хиландару и приликама на Балкану у Османском царству у осамнаестом веку. Аутор на више места говори овако: ‘Када је у питању осамнаестовековна историја Хиландара…’, ‘Осамнаестовековна ћириличка грађа није била предмет систематске обраде и објављивања…’, ‘Потребно је препознати и проверити понекад митологизујуће ставове деветнаестовековне и двадесетовековне историографије…’ Курзивом обележене речи очито не говоре о трајању дугом осамнаест векова (равнајући се према значењу речи вековни ‘који траје више векова’ у

Култура

01.12.2021 у 20:00

Медијална зарада за слајсове шунке

СРПСКИ ЈЕЗИК И НОВОГОВОР Кад сам пре неколико деценија учио да возим, аутомобил је имао куплунг, бремзу, шофершајбну и анласер. Већ одавно су их заменили квачило, кочница, ветробран и механизам за паљење. Још којих двадесетак година раније, мој отац, кицош по природи, облачио се и понашао ком-ил-фо (како треба), познавао бонтон, био помало гамен (мангуп) и подједнако зазирао од клошара (бескућника) и нуво риш разметљиваца (скоројевића). Језик се стално мења; док енглески није постао глобални есперанто – превасходно захваљујући интернету и економској снази англосаксонског света – сви технички појмови стизали су нам из немачког, а модни и изрази за друштвено понашање и дипломатски језик ослањали су се, готово искључиво, на француски. Временом, пронашли смо (или створили) наше речи којима

Култура

28.09.2021 у 20:00

Како Французи уче српски

Изузетно допадљив уџбеник, и текстуално и визуелно, „Apprendre le serbe ЗДРАВО” („Научити српски ЗДРАВО”), чији је аутор проф. др Татјана Шотра Катунарић, објављен је у издању француске издавачке куће АСИМИЛ. Према уговору из 2019, са овим француским издавачем, књига је требало да буде завршена у року од годину дана, али је пандемија то успорила, те се у рафовима француских књижара појавила тек крајем маја ове године. Такође је, опет из епидемијских разлога, одложена и њена промоција која је требало да буде у септембру у нашем културном центру у Паризу. – Издавачка кућа АСИМИЛ, с дугом традицијом (основана 1929), прилагођава своју методу савременим потребама усвајања страних језика. Од пре неколико година овај издавач почиње с објављивањем нове серије уџбеника, страних језика, од

Политика

14.09.2021 у 12:31

Заштита српског језика и ћирилице

Боља заштита ћирилице у јавном животу првенствени је циљ доношења закона, имајући у виду њен значај и чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета сваког народа, рекла је јуче министарка културе и информисања Маја Гојковић у Скупштини Србије, представљајући Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Позвала је посланике да сутра, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, усвоје закон, а они су, најављујући подршку, истицали да је усвајање оваквог прописа од изузетног значаја. Маја Гојковић (Фото: Анђелко Васиљевић) Образлажући предлог, Гојковићева је рекла да су закон иницирали председник Србије Александар Вучић и члан Председништва БиХ Милорад Додик и

Друштво

07.09.2021 у 15:14

У Норвешкој почела настава на српском језику

ОСЛО - У норвешком граду Фредерикстаду недавно је са радом почела настава за децу на српском језику, коју ће похађати око 40 ученика, а председник Удружења Срба и пријатеља у Норвешкој Добринко Сочански каже да су деца која тамо уче српски језик различитог узраста - од првог до осмог разреда. Сочански је за РТС рекао да су деца тренутно подељена у две групе, од првог до четвртог и од петог до осмог разреда, али је најавио да ће бити подељена у три групе. Како је додао, прате се програми који важе у Србији што ће им касније омогућити студирање у Србији. Он је оценио да је идеја о учењу српског језика у Норвешкој насушна потреба за све који живе тамо, а нарочито за најмлађе. „У том лепом делу Норвешке, који се налази 30 километара од Осла и око 80 километара од шведске границе

Култура

17.08.2021 у 14:15

Знањем против псеудонауке чувамо идентитет

Златибор – Културно наслеђе и идентитет имају нераскидиву везу. Да бисмо на почетку 21. века очували сопствено културно наслеђе треба прво добро да га познајемо и онда да га штитимо. А да бисмо то могли да урадимо на одговоран начин, морамо да будемо наоружани знањем, а не оружјем. Зато што се против идеје и псеудонауке не бори мецима и топовским зрнима него идејом. Морамо да знамо шта је наше српско, наравно да поштујемо и туђе, али пре свега да знамо шта је наше и на који начин да га бранимо и негујемо. Овако је минулог викенда на Златибору говорио историчар Дејан Ристић, в. д. директора Музеја жртава геноцида. Одржао је овде, на платоу изузетно уређеног храма Преображења Господњег, предавање о теми „Културно наслеђе и идентитет”. Са упитаношћу за себе и публику шта чини српски

Култура

06.07.2021 у 20:00

Има ли спаса за студије србистике

Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није било мање. Према подацима објављеним на сајтовима високошколских установа – Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу – за ове основне студије на 393 слободна места, на сва три поменута факултета, пријавило се укупно 128 кандидата. Дакле, ни трећина од планираног броја! Додуше, на неким факултетима кандидати наводе још другу и трећу жељу, што коначан исход уписа тек незнатно може да поправи. Пад интересовања за студије српског језика и књижевности прати се већ неколико година уназад, али оно што недостаје нису статистички подаци већ критичка анализа ових

Писма читалаца

30.06.2021 у 10:14

Ћирилица влада на српским гробљима

Нисам забринут за српску ћирилицу. Све ће временом доћи на своје. Прво, млади треба да схвате да писати српским језиком на латиници није „светски”. Странци не разумеју српски ни на латиници ни на ћирилици. Али зато су Бугари издејствовали да на кованици евра произведеној у Бугарској реч „евро” буде написана ћирилицом. Срби треба да се призову памети и врате се у породицу народа којима је ћирилица искључиво писмо: Русима, Бугарима и Северним Македонцима. И онако и овако, сви се кад-тад врате ћирилици: на својој надгробној плочи. Ако се мало пажљивије погледају надгробне плоче Срба у Србији, Црној Гори, Хрватској, Словенији, БиХ, и Северној Македонији, видеће се да ту латинице нема ни од корова. Зато нисам забринут за српску ћирилицу. Проф. др Горан Белојевић, редовни професор,

Писма читалаца

22.06.2021 у 20:15

Убијање српског језика

Завршна реч оптужене: „Госпођо судинице, у животу сам радила тешке и грубе послове. Живот ме није мазио. У радионици сам била ковачица, радила сам на пољу као косачица. Била сам и шоферкиња камиона. Госпођо судијинице, кад бих уграбила слободно време, одлазила бих рано ујутру на реку. Била сам одлична пецачица, а једном сам упецала сомкињу дугу скоро два метра! Госпођо суткиња, образовала сам се. Ја сам писачица. Била сам једно време дописница једног београдског листа. Била бих ја још боља пискиња да ми је педагошкиња у школи посветила више пажње. Једном сам била у лову као гледатељка. Било ми је мучно кад сам видела како моја пријатељица, страствена ловацкиња, убија рискињу. Велика сам боркиња за људска права. Али ја да будем убичица свога мужа?! Па ја ни мравицу не бих

Писма читалаца

16.06.2021 у 14:15

Картагина мора пасти

Прочитах са задовољством и с гневом „Политикину” тему недеље „Удар на већ рањени српски језик” (13. јун). Са задовољством, јер су чињеницама десетковани смисао и сврха Закона о родној равноправности, а с гневом због потпуног игнорисања науке при његовој изради. Петоро неупитних стручњака коментарисало је одредбе тог закона, указујући на погубан покушај идеологије да пресуђује у ствари чије су настајање и развој без икакве везе с политиком. И то кроз „идеолошко учитавање у лингвистичку материју” и „буквализам и механицистичко прекрајање система језика” (Виктор Савић). Ако овај закон обавезује све грађане Србије, а морало би, да ли се односи на све службене језике и „одакле неком право да интервенише у језичку структуру мађарског, румунског, албанског...” (Исидора Бјелаковић)? „Где је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

04.02.2023 у 00:06

Француски политичар критиковао двоструке стандарде по питању учешћа Русије на Олимпијским играма

03.02.2023 у 23:58

Обрадовић: Поносан сам на чињеницу да где год играмо имамо навијаче

03.02.2023 у 23:57

Велика Британија планира да Вагнер групу прогласи терористичком организацијом

03.02.2023 у 23:50

Блинкен: Бранићемо Јужну Кореју свим средствима, и нуклеарним оружјем

03.02.2023 у 23:48

Де Коло постао најбољи стрелац европских купова свих времена

03.02.2023 у 23:36

Митровић провео на терену свих 90 минута у ремију Челсија и Фулама