Понедељак, 18.10.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.91	117.56
	101.22	101.83	101.52
	109.43	110.09	109.76

Таг: српски језик

Друштво

28.12.2020 у 08:08

Зашто нам деца не знају српски – јуре оцене, а не знање

Претрчавају градиво, јуре оцене, а на најважнијем националном тестирању за крај основног образовања сустигне их незнање – у најкраћем, то је слика ђачких домета у раму овдашњег школства, изнијансирана оскудицом елементарног знања српског језика и књижевности и сивилом статуса матерњег језика. А каква је школа, такво је и друштво. Ово наше може да се похвали изванредним успехом генерације која је из клупа осмолетки изашла у јуну ове године. Наиме, у њој је безмало половина одликаша, сваки пети ђак са свим петицама, сваки седми носилац дипломе „Вук Караџић”. Да се, ипак, ваља уздржати од хвалоспева опомињу барем две чињенице. Прва је да међу 1.000 осмака исте те генерације има око 140 вуковаца и једва петоро (ако не заокружимо на цео број, то је 4,6) кадрих да без грешке реше тест из

Друштво

19.12.2020 у 22:00

Осмаци на завршном испиту ове године из српског добили – јединицу

Насловна страна „Политике” за 17. децембар 2020. једноставно је поражавајућа. „Матуранти без основног знања српског језика”, водећи је чланак у којем је представљена анализа резултата завршног испита основаца школске 2019/20. године. Та анализа показала је да су задатке који проверавају основно знање из српског језика и књижевности исправно решили 60 одсто дечака и 72 одсто девојчица. Просечни успех генерације на тесту је 11,18 од 20 могућих бодова. Уколико се прихвати уобичајени критеријум да је за најнижу прелазну оцену потребно знати 60 одсто градива – осмаци генерације 2019/20. добили су оцену недовољан (1) из српског језика и књижевности. Како је то могуће, када су безмало половина те генерације одлични (45,1 одсто), трећина врло добри (35,3 одсто), а петина добри (18,9 одсто)

Друштво

06.12.2020 у 19:40

Странци не треба да продају Вукову азбуку српској деци

Нећу да Вукову азбуку српској деци продају странци и на томе зарађују, не желим да они додају и исправљају квачице на словима у буквару, јер уџбеник једне земље је јавно добро њених грађана. Ово је разлог због кога проф. др Александар Кавчић, светски познато име у научним круговима, сваког месеца оставља катедру на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, где предаје, прелеће океан и на неколико дана долази у родни Београд да провери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској деци. Сви комплети за све разреде основне школе биће у такозваној ПДФ форми бесплатно понуђени родитељима за штампање са интернет странице Фондације „Алек Кавчић”, коју је некадашњи ђак Математичке гимназије и студент Електротехничког факултета у главном граду основао како би започео свој

Регион

17.09.2020 у 09:02

Српска деца у Гламочу не могу да уче матерњи језик

Од нашег дописника Сарајево – У Гламочу, општини на југозападу БиХ са већинским српским становништвом (43,5 одсто), која, као и Дрвар и Грахово, територијално припада Федерацији БиХ (ФБиХ), деци српске националности ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик. При упису у школу српски школарци морају да се определе хоће ли учити хрватски или „босански” језик, јер у наставном плану ресорног министарства Кантона 10, у чијем саставу је и општина Гламоч, српског језика нема. Загарантовано право на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске, ускраћено је српској деци и у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу, због чега се већина њих опредељује за школовање у Републици Српској, у општини Дрнић, удаљеној десетак километара

Култура

13.07.2020 у 20:00

Речи и њихови близанци

Да ли је реч „рука” значењски супротстављена речи „нога”? Да ли се „брду” супротставља „равница” или „долина”? Која је реч супротна именици „човек” – „нечовек”, „животиња”, „Бог”, нека четврта или ниједна? Да ли „кућа” значи баш исто што и „дом” и да ли је „осећајан” исто што и „осетљив”? Када би наука имала прецизне и јединствене одговоре на ова питања, вероватно би било више речника синонима, антонима, паронима. Овакви речници су важни зато што утичу на изоштравање увида у односе међу речима, али и појмовима у односу контрарности или комплементарности, истозначности или сличнозначности, надређености или подређености. Такви речници представљају изврсне приручнике за оне који се српским језиком баве на било који начин, а доприносе и бољем разумевању логичких односа, лексичком богаћењу

Култура

21.06.2020 у 17:26

Више пажње поклањамо учењу страних језика него српског

Први корак који се може начинити у поправљању стања писмености и културе изражавања јесте повећање броја часова српског језика у школама, или бар раздвајање наставе језика од часова књижевности. Колеге из „Друштва за српски језик и књижевност” изнеле су ових дана податак да смо по броју часова матерњег језика на најнижој лествици у Европи, каже за наш лист Рада Стијовић, добитница значајног признања Матице српске – Повеље за неговање српске језичке културе. Проф. др Рада Стијовић, научни саветник, спада у ред најбољих српских лексикографа. Уредник је „Речника српскохрватског књижевног и народног језика” Српске академије наука и уметности, један је од аутора „Речника српскога језика” у издању Матице српске и аутор два дијалекатска речника. Осим лексикографијом, бави се

Писма читалаца

13.06.2020 у 09:48

Помодарско ружење српског језика

Ако се погледа на излог или завири унутрашњост наших књижара може се видети да је око 90 процената нових књига српских издавача штампано латиницом па се питамо коме су те књиге намењене ако не српском читаоцу. Коме се ми то додворавамо? Југословенски језици су имали два писма али за Србе једино писмо је ћирилица! Да ли издавачи мисле да ће тираж од 500 примерка повећати на невероватних 550 ако књигу штампају латиницом? Зар мисле да ће се тада Хрвати и Словенци грабити о њихова издања? Српски језик, као и остали, трпео је утицаје других језика – оних народа под чијом смо влашћу били, оних из окружења али и удаљенијих народа. Сада је највећи утицај енглеског језика. Необично, али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама. У доба док смо живели у братству и јединству то

Култура

06.04.2020 у 18:18

Речници на ломачи

Свака реч у речничким дефиницијама одмерава се пажљиво – не сме бити сувишна, мора бити прецизна, треба да је општепозната, што сврсисходнија и што неутралнија, брижљиво усклађена са наменом речника. Зато ова дела настају дуго, пишу се споро, дефиниције се стално премеравају и прекрајају, а њихова израда представља интелектуални изазов првога реда. Ово се нарочито односи на писање једнојезичких речника, у којима се значења речи неког језика описују речима тог истог језика. Због тога, ваљда, у српској лексикографији нема много речника српског језика и зато њихово објављивање треба да представља прворазредни културни догађај, повод за радост и понос, јер се међу корицама тих књига, кроз обрађене речи, за сва времена, за садашње и будуће читаоце, описује мањи или већи део наше језичке и

Београд

02.03.2020 у 08:26

Бекство од прошлости и транге-франге бизнис

Какве услуге муштеријама нуди дућан „Play states Elite”, шта се може купити у бутику „Leather stor”, а шта у сличном под фирмом „Natura Siberica”? Или у „The manual Co”? За продавницу поетског назива „Extreme Intimo” дало би се наслутити којешта, али не и за „Toyzzz”, мада са онолико слова З у логу назив најпре вуче на спавање, или бар досаду. Ту су још и „Win-Win”, „Bonatti”, „Royal”, „Pandora”, „Optiplaza”, „Froddo”... Чак се и комшијска бакалница подичила новим, енглеским називом. А како је кренуло, мало ко би се изненадио када би радња Богословског факултета са црквеним потрепштинама и пригодном литературом стешњена уз чешку амбасаду, наспрам кафеа „St. Mark’s Place” у сенци Цркве Светог Марка, данас-сутра осванула под називом – „Аccessories SPC”. Уз ту радњицу, од шездесетак у

Култура

24.02.2020 у 20:00

Заборављене речи српског језика

Од сто педесет хиљада речи савременог српског језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице српске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика. Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника. После победе Вукове реформе, у српски књижевни језик ушла је народна лексика, а избрисан је и заборављен лексички слој славеносрпског језика, који су сачињавале српскословенске, рускословенске, руске и српске народне речи. Славеносрпска лексичка

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

18.10.2021 у 20:00

Трамп: Да сам ја председник, вакцине не би биле обавезне

18.10.2021 у 20:00

Реформисану историју у школама критикују и студенти

18.10.2021 у 20:00

Шездесет година од Прве конференције Покрета несврстаних – Београд 1961. године

18.10.2021 у 19:45

Прописи за заштиту купаца у онлајн трговини су превазиђени

18.10.2021 у 19:15

„Васа Железнова” гостује у Нижњем Новгороду

18.10.2021 у 18:57

Заједнички нам је интерес очување хришћанских вредности