Среда, 18.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.12	117.83	117.48
	111.17	111.83	111.5
	111.78	112.45	112.12

Таг: Зоран Ћирјаковић

Колумна недеље

25.06.2016 у 22:00

Бриселски завет

Није само Британија рекла збогом Европској унији прошлог четвртка. Спаљене су бројне опасне илузије које су многима биле слатке. Илузија да класни положај више није важан. Илузија да живимо у постмодерном добу. Илузија да је историја умрла на Западу. Илузија да анационална, грађанска Европа представља политичку чињеницу. Илузија да је на планети на којој се, нажалост, одавно не може живети ван окова националне државе могуће правити (супер)државе без национализма. Илузија да су обични људи овце, да им се све може „продати” и увалити... Али, као и увек кад се деси нешто што је доживљавано као незамисливо, не треба се превише радовати. Последице су непредвидиве и, у свету који је организован тако да награђују супербогате и њихове лакеје, највећу цену могу поново платити они који имају

Коментари

15.06.2016 у 08:15

Дозвола за говор мржње

Није најстрашније оно што Светислав Басара скоро свакодневно пише о Србима и српском друштву. Страшније је то што смо се на то навикли и огуглали. Слике о непоправљиво крвожедном и патолошком народу, које сервирају Басара и плејада његових мање или више пристојних истомишљеника, постали су нешто нормално и очекивано, говор мржње с којим смо се саживели. Ауторасистички и аутошовинистички ставови су у Србији одавно постали и важан вектор друштвене мобилности. Оно што је поражавајуће јесте да легитимитет оваквој дехуманизацији већине не дају само елоквентни евроатлантски лобисти и професионални грађани. Дозволу је у „Политици” дала и др Весна Ракић Водинелић, професорка људских права. Позната професорка угледног факултета изјавила је да је говор мржње дефинисан препорукама

Колумна недеље

11.06.2016 у 22:00

Фантомке по мери

Ако је веровати нашим активистичким историчаркама, „грађанским” хероинама чији су умови често били окренути ка утемељитељском 19. веку, Србија и модерност су као уље и вода – не могу да се сједине. Ако би поруку волуминозних опуса Латинке Перовић и Дубравке Стојановић требало сумирати у једној реченици, она би могла да гласи: Србе је само силом могуће утерати у модерност, а модерност је Србију посећивала искључиво захваљујући „добрим” диктаторима и још бољим Макијавелијевим ђацима – и у њој се није дуго задржавала. Нажалост, умне луменке обично заборављају да ни остатак Европе није било лако модернизовати. Најимпресивнији делови Париза, мрежа Великих булевара, грађени су само док је цар Наполеон трећи био у стању да барону Хаусману, бескрупулозном перфекту, даје подршку да Париз силом

Полемика

19.05.2016 у 08:15

Издаје у паланци

Нешто није у реду са Србијом-паланком. Издају нас и наш нацизам и мајка Русија. Клерофашисти забушавају. Остављен на цедилу, један нестрпљиви „грађански” активиста је морао сам себе да назове издајником у листу „Данас”. Чак се и у „Политици” појавио деконтаминирани пешчани спруд са кога се огласио Стефан Алексић у покушају да се аутоденунцира. Не знам за ученије читаоце, али, као паланчанин, ја га нисам разумео. Да ли је испричао трач или „адекватну” истину о свом ауторском избеглиштву у „Политици”? Да ли је са „нама”, на страни, како пише Теофил Панчић, „малограђанских постфашиста и лиценцираних лицемера на рентирање, а који уздуж и попреко Љиљине Политике уњкаво проповедају о пошасти ’аутошовинизма’”? Или је са „њима”, здравим снагама на порталима „Пешчаник” и „Аутономија”? Уместо

Коментари

13.05.2016 у 08:30

По опасним књигама и паланачким аутобусима са Бором Ћосићем

И онда када је паланачко, искуство обично чини разлику. На пример, чак и ми који смо, како тврди Бора Ћосић, затуцани и имамо мозгове са уским видокругом, пре или касније савладамо градски саобраћај. Некако схватимо и да, иако су на многим аутобусима упадљиво исписани називи банака, унутра не можемо да платимо наше паланачке рачуне. Књижаре су много подмуклије. Многобројне књиге красе наслови варалице, мамци који не откривају шта нас стварно чека када заронимо у њих. Ту стоји „Мајн кампф” који није „Мајн кампф”, а поред њега је „Философија паланке”, која није филозофија већ досадна идеолошка платформа, манифест интелектуалне згађености забарушен нарамцима натегнутог филозофирања. Већ легендарна, слаба читаност ове књиге Радомира Константиновића није последица

Најновије вести

10.05.2016 у 18:37

Писац са националном или нацификованом пензијом

У наставку полемике о “Библији друге Србији, односно “Философији паланке” Радомира Константиновића, колумниста Политике одговара колумнисти Данаса, кориснику националне пензије Републике Србије: Легендарна слаба читаност Константиновићеве књиге није последица тежине већ празнине њеног текста. Она је писана тако да елитни читалац, незадовољни случајни Србин, стекне утисак да се с муком "пробија кроз текст", да само захваљујући свом вансеријском, непаланачком уму открива поруку која му каже да је много паметан. "Философија паланке" није ни нејасна ни непрозирна већ је сва та привидна, фингирана тежина ту набацивана само да би се мистификовала једна сасвим јасна и једноставна, ауторасистичка порука. А Бора Ћосић на то поентира: "Србију нацификује она сама!" ОПШИРНИЈЕ У

Полемика

07.05.2016 у 08:15

Опијум за елиту

Иако се обично приписује Марксу, Лењин нам је у аманет оставио реченицу: „Религија је опијум за масе.” Али, колико год да су згађене народом, колико год да верују да с њим ништа не деле, ни овдашње „либералне” елите не могу без овог опијата. Чак су и многи српски атеисти жедни религије. Њихово „свето писмо”, догма о неевропском народу чији је геноцидни дух неуништив, сместило се у књизи „Философија паланке”, о којој сам недавно писао у „Политици”. Уместо контрааргумената, као одговор је стигла гомила клевета и ућуткујућих етикета, прошарана лажима и бедастоћама. Помињани су „опако деловање”, „ревизија историје”, „муљ баналности”, „јачање неофашистичких покрета”, „приземни прилог”... Иван Миленковић се мало забројао, па је 25.000 знакова моје критике „Философије паланке” у „Политици”

Коментари

30.04.2016 у 08:15

Зомби Србија

Дубравка Стојановић се изгледа уморила од историографије, па је одлучила да се у једном београдском недељнику окуша у медиологији. Као студију случаја узела је суботњи „Културни додатак” и „Тему недеље”, који су објављени у „Политици” 23. и 24. априла. Написао сам један од текстова за додатак и снажно критички интонирани темат о књизи „Философија паланке”. Анализу почиње ироничним закључком да је задивљена „интензитетом борбе коју ’Политика’ води против Друге Србије” да би је завршила тврдњом да „то неће одмоћи Другој Србији. Не могу јој ништа, јер ионако не постоји”. Између је сместила гомилу тврдњи које се могу разумети или као склоност теоријама завере или као пројекција, израз веровања да ствари свуда функционишу као у тој њеној „Зомби Србији”. Стојановићева тврди да никад није

Коментари

27.04.2016 у 08:15

Адвокатске и друге идеолошке униформе

Новинарство и адвокатура су професије о којима постоје многи стереотипи. У реаговању на мој текст „Фалш либерали против Бориса Малагурског”, Огњен Рашуо – који је истовремено адвокат (професионалац) и новинар (аматер, али при једном моћном корпоративном медију) – уверљиво је демонстрирао дубоке корене неких од најгорих предрасуда. Адвокат Рашуо није, како тврди, само на суду бранио право својих клијента да кажу оно што мисле, што под одређеним условима може бити вредно хвале, нарочито ако се стварно не слаже с оним што су говорили. Рашуо сада сугерише да је Врховни касациони суд закључио не само да нису криви по члану по коме су оптужени већ да пресуда представља доказ да су„очовадни” либерали „храбри и поштени људи”. Ваљда су и зарађале кашике кул када су „грађанске”. Потресна

Теме недеље.

23.04.2016 у 18:07

Књига српског раздора

Привилеговани људи, рекао је један мудар амерички професор, воле да верују да је граница између добра и зла фиксирана и непробојна – „они су на доброј страни, други на лошој”. За разлику од обичног, „простог” света, који слику највећег зла обично смешта у непознато, оно што је далеко или другачије, ушушкане „софистициране” елите воле да га виде око себе, иза првог мусавог зида и блатњавог ћошка, усред онога што им је најближе и што најбоље познају.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

18.05.2022 у 20:30

Министарство пољопривреде: Снабдевање шећером стабилно

18.05.2022 у 20:20

Први Парк ћирилице отвара се у Бајиној Башти

18.05.2022 у 20:00

„Трећеразредни” крвави филм за кански почетак

18.05.2022 у 19:35

Руси објавили снимке лечења Украјинаца из Азовстаља

18.05.2022 у 19:07

Уредба о плодореду на чекању

18.05.2022 у 18:59

Путници ће плаћати и таксу за одлазак са одмора