Четвртак, 19.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.12	117.82	117.47
	111.51	112.18	111.84
	113.11	113.79	113.45

Таг: магазин

Магазин

15.09.2018 у 10:00

Престоница 22. века

Хонгконг, град лука чудесни је спој урбаног живота и природних лепота, врхунске хране, нешто историјског наслеђа и куповине. Ово је планетарно обожавана, модерна источњачка дестинација, космополитски мегаполис са специјалном административном аутономијом у оквиру Кине, па тако и делује – некинески, посебно и нестварно, као град за себе. Бивша британска колонија, где се највише користи енглески и кинески језик, и даље је рај превасходно за оне који ту долазе ради бизниса, али и уживања. Драгана Пољак 10 ПИТАЊА: ИСТОРИЈА НА НАШ НАЧИН Сви антифашисти заслужују почаст (Фотографија из „Политикине фотодокументације”) О партизанском покрету написано је око десет хиљада радова, али су нека суштинска питања остављена по страни. Поједини историчари сматрају да би 7. јули који се не

Магазин

10.09.2018 у 08:00

Сласт и горчина освете

Иако је у данашње време крвна освета ретка појава, у свакодневном животу људи често имају порив да се некоме освете. Како су са осветом повезана разна деструктивна понашања чији је циљ да неко други пати или буде уништен, освета је важан друштвени проблем. Зато је важно разумети ову појаву и душевно стање из које проистиче. Иако су и освета и казна реакције на неку доживљену велику неправду, између њих постоји велика разлика. Није исто што и казна Они који кажњавају познају разлику између особе која је нешто урадила и њеног неприхватљивог поступка. То је оно хришћанско: мрзим грех а не мрзим грешника. Зато казна није усмерена на особу, већ на њен поступак. Циљ казне је да особа одустане од неприхватљивог понашања и да се друкчије понаша у будућности. Освета је увек

Магазин

08.09.2018 у 10:00

Носталгија у Трсту

У Трсту живи око 10.000 Срба, који се у туђини удружују, испомажу и негују традицију. Активно ради Удружење Срба „Вук Стефановић Караџић”, као и Српско културно-уметничко друштво „Понтес” (Мостови). После бомбардовања, 1999. године Срби су углавном посао у Италији налазили на грађевини или као возачи камиона. Али, међу њиховом децом, која су овде одмалена или су рођена у Италији, данас има доста инжењера, лекара, професора... Већина Срба који живе и раде у Трсту, стигла је из Браничевског округа, махом Пожаревца и околине, Великог Градишта, а данас не крију да живе у вечитом раскораку између носталгије за родним крајем и жеље за бољим животом. Црква им је овде нека врста уточишта. Српски храм посвећен Светом Спиридону чудотворцу, један је од најлепших у дијаспори. Оливера

Магазин

07.09.2018 у 13:15

Када су сви путеви водили у Београд

Пре само мало мање од два века није било лако Београду и његовим становницима обезбедити храну и робу. Транспорт робе се углавном одвијао запрежним колима и, где је год то било могуће, дереглијама, односно дрвеним плитким чамцима које су са обале вукли негде коњи и волови, а негде људи. Снабдевање храном је било нешто лакше. Већина Београђана је тада имала дворишта и баште, одакле су себи обезбеђивали макар најосновније намирнице, а повртари су били на ободу града, тако да није био превелики проблем да свој еспап донесу на пијацу. Роба из Македоније на воловским запрегама Ширењем града ти повртњаци нестају, смењују их куће, а повртари се повлаче све даље од града. Наравно, због развијене трговине, у Београд стиже и друга роба, из удаљенијих крајева – Шумадије, Македоније,

Магазин

07.09.2018 у 08:15

Гибаница на слами

После Илије – сунце све милије. О Преображењу се преображавају и вода и гора. Постаје хладније, нема више купања. Ове народне мудрости се баш и нису уклапале у амбијент „Сељачког партија на слами” у банатском Мокрину. Парти би одржан на Светог свештеномученика Евсигнија, у суботу 18. августа, дан уочи Преображења. Мученик Евсигније као да је с ланца пустио паклене језике припеке на мокринско вашариште где се одвијао парти. Врео гвоздени сач је притиснуо сељачки светац, силне шатре, стотине аутомобила, светину и сламу, харали су дим и јара – она Баба Фатаморгана терала је преко вашаришта бар хиљаду козлића!... У част завршетка жетве Парти на слами је нешто као наставак жетвене традиције у горњем Банату, посебно у Мокрину. Ово село са 26.000 јутара земље и 36 парних вршалица за

Магазин

06.09.2018 у 14:15

Доктор који се није бојао туберкулозе

Као лекар посетио је многе земље света, излагао своје радове на стручним саветовањима. Био је гостујући професор на Колумбија универзитету у Њујорку десетак година, Калифорнијском универзитету у Сан Франциску годину дана и краће време гост Руске академије наука. Али, ниједном путу се није тако радовао као овом, који предстоји идућег месеца. У Торонто иде са својим најближима да присуствује венчању најстарије унуке Нине, архитекте по струци. – Сви идемо, неки су тамо, неки су већ отишли, али сви ћемо се окупити, бићу са свим својим унуцима – срећан је професор Поповац. Снови и трагања Не крије да му је Нина некако највећа инспирација за писање. Рођена је четири месеца после смрти супруге Радмиле, и вратила га је у живот крајем 1989. године. Радмила је била лекар педијатар, имала

Магазин

06.09.2018 у 08:15

На роњење први пут са 80 година

Да се упусти у авантуре роњења Миодрага Младеновића (81), пензионисаног пилота из Београда, довео је необичан мотив: по природи зимогрожљив, пожелео је да купи ронилачко одело које ће му омогућити да у води проводи дуго времена. И тако је и урадио: пре две године у једном београдском ронилачком клубу купио је одело, захваљујући којем је тог лета, у мору, пливао и по сат времена, а после завршетка годишњег одмора отишао је да се похвали да га је одело добро служило. Тада је добио неочекивану понуду: да савлада вештину роњења. Без много оклевања понуду је прихватио, прошао обуку, положио испит и постао најстарији члан који је лиценцу за роњење добио у 80. години! Истина, спорт и рекреација су одувек били важан део живота овог виталног Београђанина, али избор нове авантуристичке страсти,

Магазин

05.09.2018 у 08:15

Уместо четкицом слика спрејевима

У старој лозничкој кући на ћошку, налази се стаклорезачка и рамаџијска радња. Ту ради двадесеттрогодишњи Лозничанин Бојан Биберчић коме је то истовремено и „атеље” где настају његове необичне слике које дочекују свакога ко пређе праг радње. Својеврсна изложба одушеви посетиоце па многи уместо да посао заврше за минут, два остају дуже разгледајући оно што је овај младић насликао. Да ствар буде још необичнија он не користи четкице већ слика спрејевима у боји, односно ради „спреј пент арт”, а технику је сам научио. За сликање спрејевима, први пут је чуо на интернету, погледао на „Јутјубу” и одмах се озбиљно заинтересовао. Упорно је гледао како то други раде, учио, „скидао” форе и потезе, а онда и сам покушао да слика на исти начин. Последње четири године истражује ову уметност, а своје

Магазин

31.08.2018 у 20:15

Колумбов град

Смештена на уском подручју, на обронцима Алпа и обали Лигуријског мора налази се Ђенова, шести град по величини у Италији са шестсто хиљада становника. Ђенова је и највећа лука у Италији, иако је Лигурија најмања италијанска регија, додуше која има изузетно лепу ривијеру дугу 320 км. Почиње од луке Ла Специја на истоку и пружа се до Ђеновског залива и границе са Тосканом, а завршава са летовалиштем Вентимиља које је уједно и граница са Француском – одатле почиње Азурна обала. Ђеновска ривијера се дели на источни део, који зову „Ривијера излазећег сунца” и ту су чувени национални парк „Чинкве тера” (Пет земаља) и летовалиште Портофино. Западни део зове се „Ривијера залазећег сунца”, и ту је Сан Ремо, највеће место регије, познато по музичком фестивалу. Раскошна фонтана Ђенова има

Магазин

31.08.2018 у 13:15

„Тихи убица” никога не штеди

Свака друга особа у Србији има повишен крвни притисак, али само 33,9 одсто има постављену дијагнозу и узима прописану терапију. Мала је утеха да је хипертензија велики здравствени проблем у целом свету, па је број оболелих у Европи сличан нашем: висок притисак има између 30 и 45 одсто становника, а код старијих од 60 година проценат је преко 50 одсто. Како се дијагностикује и лечи хипертензија и зашто се број оболелих годинама одржава, иако се о њој више говори него раније, објашњава професор др Весна Стојанов, интерниста кардиолог и клинички хипертензиолог, начелница Центра за хипертензију Клиничког центра Србије. 1. Да ли наши људи довољно озбиљно схватају ову болест? Нико не схвата хипертензију као озбиљну болест све док не настану компликације попут инфаркта срца, шлога,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.05.2022 у 14:45

Мајмунске богиње стигле и до Америке, забележене и у Италији

19.05.2022 у 14:37

Пленковић захвалио српској полицији на сарадњи у случају несталог младића

19.05.2022 у 14:20

Саобраћајна несрећа код аеродрома „Никола Тесла”

19.05.2022 у 14:13

Орбан: Конзервативци морају да ослободе институције у Бриселу и Вашингтону

19.05.2022 у 14:06

Злочини четника у селу Друговац

19.05.2022 у 14:05

Ђукановић у седишту Кфора у Приштини