Понедељак, 06.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	108.37	109.03	108.7
	117.12	117.82	117.47

Таг: велики рат

Друштво

07.05.2022 у 11:43

Ђурђевски уранак на Крфу 1916.

Чачак – Где нас затече празник младости и чаролијских душевних узбуђења? Сећамо се Србије: воћe већ обарало и понело, никла пшеница, олистали шевари. Бусен набрекао од свежине, ливаде прошарали љутић и каћунак, а у густишу од дивље руже и купине збринули гнездо жутогруде потравке и славуји – приповеда чачански књижевник, дипломата и официр Радоје Јанковић, сведок Ђурђевског уранка на Крфу 1916. И вели, збирајући сећања мало доцније... Благи обичаји помињали су наш народ на Крфу на стада и берићет, на старе шуме и зелене сувати. На Крфу немамо безлобних врачи и бајања. Груба ратна сила покида нежне узе што нас држе уза живот и природу. Остала је нада у Бога и благо осећање на некадашњи Ђурђевдан. Сећамо се: још уочи празника истера се стока на ливаде. И младежи јекће срце. Пустила

Свет

02.05.2022 у 12:56

У Хитлеровом родном граду ускоро скулптура српском петлу

БРАУНАУ – Браунау, градић на граници Аустрије и Немачке, познат по томе што се у њему родио Адолф Хитлер, од јуна би могао да постане познат и по скулптури која ће овде бити подигнута у част српског петла дугопевца коме су немачки цариници 1918. на мосту преко реке Ин одрубили главу. „Прича потиче са краја Првог светског рата, када је немачки војник, повлачећи се кући са југоисточног ратишта са собом понео петла, дугопевца кога је нашао у Србији и заволео га. Међутим, када је из Браунауа са петлом у наручју кренуо мостом да пређе у Баварску, немачки цариници су га зауставили и петлу одрубили главу”, објашњава за Танјуг Зоран Шијаковић, локални секретар за културу који је и иницијатор идеје о постављању скулптуре, а преноси Танјуг. Вест о војнику и српском петлу са којим је провео

Друштво

16.04.2022 у 14:30

Први ратни лет српског аероплана

„Дванаестог августа 1914. године, када је почела велика аустроугарска офанзива на Србију, први ратни борбени лет за српску армију извела је посада у саставу пилот-капетан Живојин Станковић и пилот-потпоручник Војислав Новичић у улози извиђача са аеропланом типа ’блерио XI-2’. Вршено је извиђање долине Дрине на потезу Лозница-Лешница, при чему је осмотрено да непријатељ подиже понтонски мост код села Видојевица. При повратку остају без горива и принудно слећу код села Кокорић. Ту су убрзо и заробљени од српских трећепозиваца. Ипак, извештај је стигао до команде и омогућио да се утврди да главни напад непријатеља иде правцем преко Дрине, што је имало пресудни утицај на развој ратних операција.” Тако књига „Краљевски ваздухопловци – ужички војни округ 1912‒1945”, аутора Александра М.

Београд

15.04.2022 у 14:00

Београдско наслеђе кроз објектив Ристе Марјановића

Обележавање „Дана Београда” почело је отварањем поставке „Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића” на Тргу републике. На изложби су приказане фотографије чувеног ратног репортера кога памтимо по светлосним записима из Првог светског рата. Овога пута, међутим, захваљујући његовој породици, Заводу за заштиту споменика културе и позоришту „Дадов” као организаторима, представљени су и његови прикази Београда с почетка 20. века и после Другог светског рата. Аутори ове изложбе су Бранимир Гајић, Љубица Радовановић и Оливера Вучковић, а Београђани имају прилику да виде старе фотографије Теразија, Новог двора, зграде Народне скупштине, палате Главне поште, Цркве Светог Марка, Улице кнеза Милоша, палате Министарства шума и руда, пољопривреде и вода, зграде Генералштаба, Железничке

Друштво

26.03.2022 у 15:07

Српска Јованка Орлеанка

Била је припадница светске елите, дружила се са Теодором Рузвелтом, Вудроом Вилсоном, са Романовима, краљевском породицом у Енглеској, са Џени Черчил. Поред богатства и утицаја, већи део живота провела је у Србији. Американка, Мабел Грујић, археолошкиња, хуманитарна радница и добротворка, супруга српског дипломате Славка Грујића. Рођена је као Мејбл Гордон Данлоп, школована у Америци, Француској и Грчкој. Током боравка у Цариграду, дружи се са супругом Чедомира Мијатовића, који је у то време радио на султановом двору и од ње упознаје српску историју и народне песме, да би очарана, највећи део живота посветила управо афирмацији Србије у иностранству. Највећи амерички листови објављивали су њене интервује о Србима, њиховој историји, обичајима, песмама, војсци, а држала је и предавања

Друштво

19.03.2022 у 10:56

Станка и Стојка по петорицу синова у рат испратиле

„Попут Спартанки” названо је једно поглавље књиге „Године страдања и бола” аутора Милисава Р. Ђенића, у коме се описују судбине мајки српских ратника у Великом рату. „Кад је Спартанка испраћала сина у рат предала му је штит и рекла: – С њим или на њему! Кад јој је гласник јавио да јој је син погинуо, уместо да се интересује како и где је страдао, питала је: – А јесмо ли победили?”, пише Ђенић о традицији античке Спарте где су државни интереси стављани испред личних, па предочава да су током Великог рата неке сличне изјаве мајки забележене и на Златибору. „Поједине мајке приликом испраћаја синова у рат понеле су се попут некадашњих Спартанки, али одмах треба нагласити да су то били само спорадични случајеви, а не део традиције. Причају људи, а многи потврђују, да су две удовице, две

Друштво

29.01.2022 у 10:09

Питомце на крвавом путу докусурила морска болест

„И тако ми питомци 26. класе скопске Пешадијске подофицирске школе (доцније зване бизертске) од Скопља до Валоне на Јадранској обали, на тако дугом и крвавом путу од скоро три месеца, умирали смо од глади, зиме, умора, разних болештина, давили се по арбанашким баруштинама, речицама и рекама, убијани као змије од бездушних звери Арнаута, Бугара и свих непријатеља српског народа. Тако и на тај начин обележисмо тај крвави пут и костима пет стотина питомаца, младих синова Краљевине Србије. Нико их опојао није, нико их сахранио није...” Овим речима албанску голготу описује у својим поратним сећањима Пожежанин Манојло Кораћ (1897–1976), и сам питомац „бизертске класе”. На та Кораћева ратна путешествија и записе (које је он сачинио седамдесетих година прошлог века) подсећа управо објављен

Магазин

27.01.2022 у 21:15

Дивљи Бил – идејни творац ЦИА и Југославије

Вилијам Дивљи Бил Донован широј јавности познат је углавном као оснивач америчке службе ОСС – претече ЦИА. Донован је, иначе, био херој Великог рата, први амерички официр одликован Крстом за заслуге и Медаљом части. Декорисан је у исто време када и њему не баш омиљени претпостављени, генерал Мекартур. Но, мање је познато да је између два рата, осим Мекартура, и Донован посетио Београд и одао почаст српским војницима палим у Великом рату. Још интригантније је то што је Донован имао контакте с политичарима и официрима Краљевине Југославије, а током и након рата и с НОВЈ, односно ДФЈ-ФНРЈ. У првом случају, често му се приписује да је имао везе с пучем 27. марта 1941, а у другом, да је, иако острашћени антикомуниста, одлично сарађивао с Јосипом Брозом Титом. Генерал Першинг 1918.

Друштво

11.12.2021 у 13:13

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру Чекеревцу: „Први је са својим батаљоном изашао на највиши врх Цера. Лично својом руком бацио је пет бомби на непријатеља. За Цер и његово јунаштво војвода Степа Степановић му је честитао пред целом војском и предложио га за потпуковника и Карађорђеву звезду с мачевима.” У ово време о јунаштву Велимира Чекеревца (1879‒1914) сведочи књига „Знаменити Моравичани” Емилијана Протића. У њој дознајемо о ратним путевима храброг официра, рођеног у ивањичком селу Шаренику, који је са одличним успехом завршио Војну академију у Београду као питомац 31. класе. Велимир је у првој години 20. века постао потпоручник и прву војну дужност добио у Четвртом пешадијском пуку

Друштво

05.12.2021 у 13:11

Немци нису знали ко их гађа гранатама

Гуча – Изрека вели да победа има стотину отаца док је пораз увек сироче. Тако и аустроугарски војници, пред конац Велике војне, нису знали где им је глава, а јуначки Срби хитали су да се са развијеним барјацима врате у завичај, после чемерних година и потуцања од немила до недрага. Главни јуриш Прве српске армије почео је првих дана октобра 1918. на нишкој железничкој станици Црвени крст кад је, у окупаторском транспорту, одјекнула експлозија. Мислило се да Немци пале своју муницију пред бег на север, али не беше тако. Експлозију је изазвао потпуковник Миљко Танасијевић из Гуче са својим ратницима и мало после рата на миру објаснио шта се догодило. Он је са својом четом заобишао прве линије немачке одбране, почетком октобра, и стигли су под Суву планину у село Гркиња, надомак Ниша.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

06.02.2023 у 19:41

Вучић: Рада Трајковић лаже да тражим аболицију за себе и своју породицу

06.02.2023 у 19:39

Турска нуклеарна безбедност није угрожена

06.02.2023 у 19:25

Састанак Вучића и Лајчака у вили „Мир"

06.02.2023 у 19:25

Ана Брнабић вечерас на састанку са министрима из СНС

06.02.2023 у 19:24

Ердоган прогласио седмодневну жалост

06.02.2023 у 19:14

Сплавови са Савског шеталишта уклањају се почетком пролећа