Среда, 01.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	107.59	108.24	107.92
	117.43	118.14	117.79

Таг: велики рат

Друштво

11.11.2021 у 12:22

Пошта настрадалима у Великом рату на Француском војном гробљу у Београду

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, настрадалим француским војницима у Великом рату одата је пошта на Француском војном гробљу у Београду, а церемонија је започела интонирањем химни Србије и Француске. Венце су положили амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар, у име Града Београда заменик градоначелника Горан Весић, затим амбасадор Русије Александар Боцан - Харченко, амбасадор САД Ентони Годфри, амбасадор Немачке Томас Шиб, амбасадори Грчке, Канаде... Амбасадор Француске казао је да има привилегију да само дан након што је предао акредитиве председнику Александру Вучићу предводи један овакав догађај и истакао да је Дан примирја у Првом светском рату важан за српски и француски народ. Захвалио је властима у Србији што негују сећање на страдале француске војнике, као и

Друштво

25.10.2021 у 09:46

Приче Из великог Рата: Аустријанци у Чачку одмах узели тројицу талаца

Чачак – Повлачење војске из Чачка, састављене већином од трећепозиваца и последње одбране, почело је раног јутра 18/31. октобра 1915. Станко Митић, шеф окружне финансијске управе у Чачку, забележио је у свом ратном дневнику да су државна надлештва у месту већ била спремна за евакуацију, чекала се само наредба војне команде. „За време нашег поласка у вароши гужва од народа, једни иду на једну а други на другу страну, на лицу сваког познаје се забринутост и очајање. Кад смо прошли поред касарне где је смештена војна болница, биле су истакнуте заставе беле боје са црвеним крстом, а тако исто и на градској болници, што је давало знаке да је варош била спремљена за предају”, забележио је он. И горње редове уврстио је др Богдан Трифуновић у своју историјску студију „Живот под окупацијом”,

Друштво

03.10.2021 у 09:01

Софија побола српске барјаке у швапски табор.

Била је матуранткиња кад је избио Први балкански рат, њој тек деветнаеста. Не помишља на студије, још мање на удају. Хтела би да ратује. Пријавила се Народној одбрани где нису хтели да чују. Рекли су јој, у шали, да би био највећи грех да погине тако млада и лепа, јер Србија на Турке шаље јунаке, не девојчурке из школске скамије. Врати се кући покуњена, али сутра опет бану на исто место. Неки мајор упита: – Којим добром, девојко? – Хоћу пушку и ратни распоред – рече одлучно. Сви су моји у рату, нећу ни ја да седим код куће. – Добро, не можеш на фронт али ћемо те узети за болничарку. Нису имали куд, те је приме. Одсекла је косу, оденула униформу. Са другим добровољцима неколико дана вежбала како се гађа или баца бомба, и кренула према Куманову. Следеће године нападоше

Друштво

24.09.2021 у 14:05

Обележено 105 година од битке на Кајмакчалану

Полагањем венаца и одавањем почасти српским војницима, данас је у Егзоплатаносу и Алмопији, у Грчкој, обележена 105. годишњица битке на Кајмакчалану, саопштило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. На споменик српским војницима у селу Егзоплатанос, венац је положио државни секретар у ресорном министарству Зоран Антић, који је истакао да су у борбама за освајање Кајмакчалана учествовале елитне јединице српске војске, као и да Кајмакчалан у српском народу носи назив Капија слободе. На споменик Шумадијској дивизији, на месном гробљу „Свети Лазар” у Алмопији, венац је положио државни секретар у Министарству, Миодраг Капор, који је подсетио на једног од најмлађих јунака са Кајмакчалана, Михајла Маџаревића, који је за храброст одликован Карађорђевом звездом и

Друштво

23.09.2021 у 17:18

Крф и Видо симболи бола, храбрости и поноса

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић предводила је данас на острву Видо централну државну комеморативну свечаност поводом 105 година искрцавања српске војске на јонска острва, поручивши да су речи Крф и Видо симболи бола, храбрости и поноса. Кисић Тепавчевић је рекла „да су Албанска голгота и боравак Срба на Крфу и Виду од 1916. до 1918. године, неповратно уткани у колективну свест наших народа, као време великог страдања, несебичног јунаштва и истинске хуманости”. „Ово место на коме почивају наши преци није само место страдања, већ и васкрснућа српске војске. Велика жртва спојила је наша два народа у нераскидиво пријатељство. Зато је важно да разумемо шта нам преци поручују и да са овог места одлучно кажемо да смо опредељени за мир,

Друштво

04.09.2021 у 19:00

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник. На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”. „Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам година који је трчао према њима, у чуду су се питали откуд дете на фронту, и то баш у време кад сваког часа мине долећу!? Кад им приђе, упиташе га: – Шта ти, бато, тражиш овде, што не седиш код куће? –

Друштво

28.08.2021 у 18:00

Ратне и поратне ране адвоката Радомира

„Данас је потписан мир између нас, Бугарске и Аустрије. Тако је бар по форми завршена крвава трагедија која је почета 17. јуна 1913. године. Безбројне жртве не би биле скупе и излишне кад би оне могле научити доцнија поколења да буду паметнија и да не чине лудости какве смо ми чинили. Да ли ће тако бити тешко је рећи, али су изгледи врло, врло рђави. Изгледа да ће наши потомци нас претећи својим безумљима, као што смо ми претекли наше претке. Фатални пут изгледа да само у том правцу води...” Ове реченице је на крају свог дневника из Великог рата записао Радомир Милаћевић (1888‒1971), адвокат и новинар. Родом из златиборског села Алин Поток, седмо од деветоро деце у родитеља. Студије права у Београду као најбољи завршио је 1913, стекавши стипендију за докторске студије у иностранству

Друштво

22.08.2021 у 08:43

Опроштај са Крфом

Чачак – Придигнута и уређена, наша војска кренула је са Крфа у Солун, далеким морем дуж обала Аркадије и Китере. Као у гнезду из ког су излетели тићи тако је, по одласку наших трупа, завладало на Крфу осећање жалосне осаме, што је за собом остављају догађаји. Ови редци чачанског књижевника Радоја Јанковића сетно, 1916, најављују једну од највећих битака у који је српски војник крочио, бој на Солунском пољу и јуриш у поробљену отаџбину, повратак својој кући. Овај српски официр је, обилазећи наше јединице на грчком острву у друштву престолонаследника Александра Карађорђевића, са којим је пријатељевао, добио од будућег суверена нашега вест да је управо постављен за начелника Југословенског добровољачког корпуса у Одеси и неку годину касније у својој приповести описао опроштај Српске

Друштво

15.08.2021 у 16:30

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали су савременици. Један од њих, инжењер Радован Требињац из Бајине Баште, сведочи у свом дневнику (чије делове преноси Милован Лукић у тексту „Рачани у Првом светском рату 1914‒1918”, објављеном у „Историјској баштини” 2014. године) о том злом времену. Бележи Требињац да је окупациона власт заводила сурове казне (па и јавно вешање), забрањивала свако удруживање и путовања без полицијске дозволе. У Срезу рачанском, особито на Тари, окупатор безобзирно сече шуме, пљачка домаћинства реквизицијом, од људи одузима драгоцености... Опљачкан је и манастир Рача, скидана су звона с цркава. За то време јадни народ грца у недаћама. Владају глад и болештине у овом крају. Становништво меље кочање и бере

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

01.02.2023 у 15:46

Лекари Института ,,Дедиње” први пут у свету урадили микро бајпас интервенцију

01.02.2023 у 15:37

Русија распоређује снаге на истоку, Украјинa очекују офанзиву

01.02.2023 у 15:36

Рис Риста добио огрлицу, после лечења враћа се у природу НП Ђердап

01.02.2023 у 15:33

Дер Лајен: ЕУ са 250 милијарди евра одговорила на америчке субвенције

01.02.2023 у 15:31

Непроверена тврдња о броју полицајаца са двојним држављанством

01.02.2023 у 15:29

Шолц: Нема проширења ЕУ док се не заврше унутрашње реформе