Четвртак, 17.07.2025.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.83	117.53	117.18
	100.53	101.13	100.83
	125.42	126.17	125.79

Дигитално издање политике Дигиталне читуље

Таг: велики рат

Друштво

17.07.2021 у 21:57

У Скадру живи леш, у логору поцрнелих ушију, у Чешкој парадни кочијаш

Рад и ред у српској сеоској кући пред Велики рат. Живот у породичној задрузи, поштовање старијих. Стицало се и имало, пуне штале и торови... А онда ратно доба, мобилизација и страдања, одлазак у заробљеништво. Ту судбину доживео је Пожежанин Ђуро Николић, па је описао у позним годинама у аутобиографском спису „Успомене из живота”. Приредио их је у овом миленијуму Недељко Јешић, а објавио часопис „Историјска баштина”. „Најлепше доба у нашој кући било је од 1907. до 1914. У кући 17 чланова задруге, много се радило. Било је увек слугу и слушкиња, а за време сезоне бербе шљива и кукуруза по 15, 20, па и 30 радника. Стоке је било доста: по 20 грла говеда, 80 оваца, 40-50 свиња, три-четири коња. У кући је владао патријархални обичај, млађи су поштовали старије. Кад отац или стриц Мојсо улазе

Друштво

11.07.2021 у 14:55

Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине... Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон Рид, амерички репортер који је присуствовао свим већим операцијама српске војске, забележио је поједине страхоте којима је било изложено недужно становништво: – На једној слици, снимљеној у селу Лешници, видело се више од 100 жена и деце, ланцима заједно повезаних, с главама одсеченим и набацаним на посебну гомилу. У Кравици су старци, жене и деца били мучени, а онда искасапљени. У Јерменовцу је 50 особа било сатерано у један подрум и живо

Друштво

03.07.2021 у 15:41

Лепа Гагуна отишла је у рат за слободу уместо млађег брата

Чачак – Живот ми је до ратова текао својим редоследом. У кући родитељској, код Милице и Јанка, окупљали су се главари Црне Горе и о рату зборили. О чему би другоме? Овако је у поратном добу, кад минуше дани чемера и страдања, беседила Василија Вукотић, кћи сердара Јанка, отиснувши се претходне деценије у војну за одбрану српске отаџбине уместо нејаког брата Вукашина, 12 лета млађег од ње, јер војвода са Чева, братственик с краљевским домом Петровића не имаше друге деце сем њих двоје. Ево како је лепа Гагуна сведочила о својим ратним стопама... Отац ми је био из старе, знане породице Перка Вукотића, који је имао два сина, Стевана и Машана, а Стеван Петра и Мила, Машан – Станка, Јована, Николу и Салету. Војвода Петар је имао кћер Милену, која се удала за књаза Николу и у историју ушла

Друштво

26.06.2021 у 20:50

Пук водио преко Сибира, Манџурије и Суеца до Солуна

У ово доба заборав је незаслужено пао на српског официра и ратног команданта Велибора Н. Требињца (1878–1922). Он је јуначки војевао и јединице до победа водио у крвавим борбама Великог рата, борећи се против непријатеља тих ратних година и на тлу Србије, далеке Русије и на Солунском фронту. Прочуло се то тада, па је ратно ордење достојно красило груди храброг пуковника Требињца: две Карађорђеве звезде и два Бела орла, као и одликовања других држава – руско, персијско, румунско, енглеско, чехословачко, црногорско. „Према себи лично Велибор је био неумољиво строг, али је и од потчињених тражио службу на првом месту. Истина, за потчињене је то било веома тешко, али видећи свуд и свагда свог команданта пред собом, нити се роптало, нити се чак осуђивало. И у Русији и на Солунском фронту

Друштво

17.06.2021 у 10:51

Волас и Стефановић положили венце на гробљу Комонвелта и браниоцима Београда

Потпредседник владе и министар одбране Небојша Стефановић и министар одбране Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске Бен Волас положили су венце на Војном гробљу Комонвелта и крај Спомен-костурнице бранилаца Београда 1914-1918, саопштило је Министарство одбране. Двојица званичника, одајући пошту српским и британским војницима, који су изгубили животе борећи се заједно током два светска рата, симболично су подсетили на савезништво и снажне историјске везе Србије и Уједињеног Краљевства, истиче се у саопштењу. Може се рећи да ова посета има и историјски значај јер је Волас први британски министар одбране који је дошао у посету Србији. Током првог дана посете разговарао је са председником Србије Александром Вучићем и министром одбране Небојшом Стефановићем.

Друштво

05.06.2021 у 18:00

Наталија Бјелајац, славом овенчана.

Чачак – На скромној свечаности поводом 60 лета од пробоја Солунског фронта, 1978, појавила се без својих 12 одликовања. Готово нико није знао ко је, па ни становници мале улице на крају Маринкове баре у српском престоном граду. Из милоште звали су је Нана. Кад је умрла, побринули су се за сахрану, подигли скроман белег и на њему уклесали: „Наредник Српске војске Наталија Бјелајац”. Ево њене заживотне повести... „Мој стриц Мартин био је официр, поручник у Аустроугарској војсци, службовао је негде у Босни. Био је бесан кад је објављена анексија БиХ. Докле ће туђинци да тлаче овај народ, говорио је, и донео ми књигу српских јуначких песама, писану ћирилицом. Била је прва те врсте у нашој кући. Нисам знала ћирилицу али сам је брзо савладала, прочитала па тражила да ми пошаље и друге.

Друштво

01.06.2021 у 14:50

Свестрани генерал Живко Павловић

Генерал и академик, војник и историчар, писац и преводилац, најближи сарадник војводе Радомира Путника – све те одреднице стале су у животопис Живка Павловића (1871–1938). Светлост на ову помало заборављену личност бацила је нова студија историчара Александра Животића, професора Филозофског факултета у Београду. Његова нова књига „Војник и историчар – генерал Живко Г. Павловић” у издању Медија центра „Одбрана” објављена је у овој години, када се навршава век и по од Павловићевог рођења и сто година откако је овај свестрани официр примљен у Српску краљевску академију, данашњу САНУ. За наш лист Животић каже да је Павловић, родом из села Рамаћа, поникао из срца устаничке и државотворне Шумадије и да је васпитаван у њеном националном и домаћинском духу с израженом државотворном свешћу и

Друштво

29.05.2021 у 18:00

Угаси се на мах сјај плавих очију

Касна јесен 1914, рат све жешћи. Ровови, киша, блато. У Колубарској бици, одлучној одбрани пред швапским надирањем, ватра, крв и смрт на све стране. Млади старешина вода Славко Ј. Јоксимовић, родом из Горобиља, у срцу је битке, а тек 21. напунио. Чим накратко борбе утихну он се маши плајваза да шта забележи у дневник. Пред рат Славко завршио нижу школу Војне академије, па га у ратном паклу, храброг и сналажљивог, од наредника у потпоручника унапредили. „Где год да се нашао у ратним операцијама, па и у најдраматичнијим околностима, Јоксимовић је свакодневно записивао у свом дневнику шта се догађало у његовом окружењу и шта је лично доживљавао. Од тога је једино одступао кад се налазио на боловању, углавном због рањавања”, писао је Недељко Јешић, приређивач Јоксимовићевог ратног

Друштво

24.05.2021 у 09:05

Знали смо за шта се боримо

Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради зубуна, копорана и женских прслука извезених гајтанима и срмом. Још 1910. позван је Витор у војску као артиљеријски кадровац, постаје нишанџија на топу и поднаредник. У иниформи остаје и за Балканских ратова и Првом светском, све до краја, пуних осам и по година. Борио се у редовима Дринске дивизије првог позива и прошао све голготе њеног ратног пута. Газио је Албанију, стигао на острво Крф, а касније учествовао и у пробоју Солунског фронта и даљем ослобађању земље од непријатеља. Био је

Друштво

16.05.2021 у 09:46

Ратна писма рођенима у завичај и натраг

ЧАЧАК – Кад добије писмо из завичаја ратнику на фронту ноге се скрате, све док не сазна каква се слова нижу у поруци из родне куће. Или ће га жена обрадовати јавком да су она и деца добро, па малишани питају кад ће тајо доћи, или ће низ образ да му крене суза жалосница, јер му поручују да некога од старијих укућана, авај, више нема. Ево каква су писма у доба Велике војне из чачанског краја ишла тамо и амо... Мобилизација – „Миљку Ракићевићу, Губеревци, 22. јула 1914, Алексинац... Поштовани Отац, данас смо се мобилисали и крећемо у састав батерије за Нови Пазар, на Скопље, Митровицу и за Херцеговину. Здраво сам и не брини. Поздрављам вас свију и збогом. Илија М. Ракићевић, каплар Пете батерије брдске.” Писмо на фронту – „Таисија Ракићевић, Губеревци, Гуча, Чачак, за Илију

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.07.2025 у 08:32

Гајић: Бојовић годину дана пре пада надстрешнице гарантовао да је Железничка станица Нови Сад безбедна

17.07.2025 у 08:23

Америчке власти истражују пар због сумњи у преваре са сурогат мајчинством

17.07.2025 у 08:20

Антонела Риха поручила Демократској странци: Упишите факултете и учланите се у пленуме

17.07.2025 у 08:18

Без задржавања на путничким терминалима, теретњаци чекају највише 420 минута

17.07.2025 у 08:10

Најмање 50 људи погинуло у пожару у тржном центру у Ираку (видео)

17.07.2025 у 08:03

Искључена друга јединица једине нуклеарне електране у Белорусији