Недеља, 14.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	113.4	114.08	113.74
	120.35	121.07	120.71

Таг: болест

Здравље

07.04.2022 у 18:00

Најбитније је прихватити болест и упорно ићи напред

Рођена сам 1975. године, а већ 1993. године откривена ми је бубрежна болест. До тада сам била болесна једино од честих упала крајника. Болест се испољила отицањем ногу и очних капака. После боравка у шабачкој болници на дечјем одељењу пребацили су ме у Клинички центар Србије на одељење нефрологије. Тамо су ми радили биопсију и утврдили да се ради о гломерулонефритису, тип фокално-сегментна гломерулосклероза (ФСГ). Укључили су ми терапију, али без икаквог резултата. Почетком 1994. отишла сам на ВМА, где се лечим да данашњег дана. Они су покушали с још некаквим терапијама (Ендоxан), али није било ефекта, тако да сам у септембру те године сазнала да ћу ускоро морати на дијализу. Тражила сам одмах да ми се уради фистула да бих избегла стављање катетера, јер је све оно што сам видела код

Здравље

05.04.2022 у 18:00

Половина оболелих од рака дебелог црева буде излечена операцијом

У Србији од рака дебелог црева сваке године оболи више од 4.000 људи, више у мушкој популацији, претежно у шестој и седмој деценији, али све је више, и код нас и у свету, оболелих у доби пре четрдесете године. О узроцима малигних болести говори се опрезно јер директних доказа да неки унутрашњи или спољашњи чинилац доводи до развоја малигне болести – нема. Штетне мутације ћелија слузнице дебелог црева које организам не успева да поправи, под мање или више познатим факторима који могу доприносити оболевању, стварају и развијају малигни тумор дебелог црева. Др Даворин Радосављевић (Фото: лична архива) Како истиче др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију на Институту за онкологију и радиологију Србије, карцином дебелог црева је веома чест и код

Здравље

31.03.2022 у 18:00

Тешко је кад пре времена постанеш пензионер

Мултипла склероза је подмукла болест и од ње у Србији болује око 9.000 људи. Најчешће се јавља између 20. и 40. године, али се може манифестовати и у било ком другом животном периоду. Ток болести је непредвидив, а жене оболевају два пута чешће него мушкарци. Данас пацијенти којима се дијагностикује мултипла склероза у Србији добијају адекватну терапију, сходно здравственом стању и типу болести, што није био случај до само пре две године. Наиме, до 2019. године у Србији се о трошку РФЗО-а лечило свега 1.100 пацијената, и то само лековима прве генерације. Међутим, након 15 година од увођења тих лекова држава је у 2020. години на позитивну листу лекова уврстила и високо ефикасне терапије за лечење релапсне и примарно прогресивне мултипле склерозе, тако да тренутно 3.150 пацијената прима

Здравље

30.03.2022 у 15:48

Бол не треба да буде пратилац старости

Доласком пролећа и топлијих дана, у шетњу ће пожурити и младо и старо, али ће многи наши старији суграђани открити да се после зиме које су провели у становима без довољно физичке активности, отежано крећу, да их боли колено, кук, сваки зглоб у телу... Погрешиће они који ће себе убедити да је нормално да их зглобови боле, јер су стари! Др Милица Јовичић (Фото лична архива) – Старије особе треба да схвате да остеоартритис, болест зглобова, није нормална појава у старости и да не треба да живе с тегобама, да трпе бол и ништа не предузимају. То је болест која може и треба да се лечити – каже др сц. мед. Милица Јовичић, специјалиста физикалне медицине у београдском Институту за рехабилитацију, у Сокобањској улици. Окоштавање зглоба Она појашњава да се остеоартритис

Здравље

29.03.2022 у 18:00

Рана примена терапије мења неповољан ток Кронове болести

Од запаљењских болести црева у свету болује око 10 милиона особа. За Србију нема тачних података, али се претпоставља да са овом болешћу живи око 10.000 људи. У већини случајева болест се развија између 20. и 30. године, а све чешће се јавља и у дечјем узрасту. Шта заправо значи бити болестан од Кронове болести и улцерозног колитиса, већини људи није довољно ни јасно ни познато. Туђи бол и патња се иначе тешко схватају и разумеју. Своју емпатију људи хоће несебично да покажу онда када се суоче с потресним сликама инвалида, на пример, некога без руке, ноге, ока, сматра професор др Дино Тарабар, гастроентеролог у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић”. Др Дино Тарабар (Фото: Јаков Симовић) У случају Кронове болести и улцерозног колитиса патње оболелих су и

Здравље

24.03.2022 у 18:00

Србија на зачељу у Европи по броју трансплантација

Моја прича почиње сада већ давне 1990. године, када сам с осам месеци добио фебрилну конвулзију (фрас), праћену изразито високом телесном температуром. То је била реакција урођених и на време неоткривених уролошких компликација, мегауретера, билатералног ВУР-а четвртог степена и неурогене бешике, што је довело и до пијелонефритиса. И већ тада почиње моја борба која траје до данашњег дана. Већ у том периоду креће се с првим хируршким интервенцијама. У наредних неколико година дијагностикована ми је хронична бубрежна инсуфицијенција. Затим, уролози из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој због типа неурогености моје бешике, тачније резидуума урина који у њој остаје након спонтаног мокрења, доносе одлуку да креирају цистоапендикостому кроз пупак, да бих могао кроз њу тај остатак урина

Здравље

23.03.2022 у 16:25

Инфаркт родитеља прво упозорење

Док наука не утврди које то мутације на генима код некога доводе до сужења артерија и високог холестерола, против ових фактора ризика за инфаркт и шлог борба се води лековима статинима и здравим начином живота. Ово је главна порука академика Миодрага Остојића, кардиолога-интернисте и професора емеритуса, али у тој борби, он наглашава, посебно упорни и озбиљни треба да буду људи који имају генетско оптерећење за болести срца и крвних судова. Али, како лаик може знати да му је наслеђе предака у виду гена опасно бреме и да треба да се упусти у ту борбу, чак и када нема срчане тегобе? Редовне анализе холестерола – Док се не заврше проучавања мутација на генима, преостаје нам да озбиљно прихватимо чињеницу да нам је, рецимо, отац оболео од кардиоваскуларних болести пре 55, а

Здравље

17.03.2022 у 18:00

Само десет одсто пацијената дочека трансплантацију

Чини ми се као да је прошло пет минута од када смо сестра и ја са мамом и татом отишле на ултразвучни преглед како бисмо, по препоруци лекара, провериле да ли нека од нас две има полицистичну болест бубрега, као мама. Враћам филм, сећам се залеђених лица родитеља и покушаја да остану мирни, док се у њима све кидало и ломило, када су лекари потврдили да и ја имам исту ситуацију. Од тада је прошло тачно 18 година. У том тренутку нисам била толико забринута, мојој мами је болест кулминирала у педесетим годинама, али када имате 17 година, то вам делује као читава вечност. Међутим, компликација моје болести десила се знатно бржа него код маме, убрзо након порођаја, у 33. години отпочињем с програмом хроничне хемодијализе. Тада сам почела да бележим мисли из мог дневника. Већ неколико месеци

Здравље

10.03.2022 у 18:00

Један систематски преглед мења живот

Кажу да је судбина загарантована, а човек има ту моћ да својим умом помера границе, мења околности и исходе. Како је онда судбина загарантована? Живот је позорница. И не бира улоге. Али ми бирамо како ћемо да одиграмо. Моја борба с карциномом дојке почела је у септембру 2020. године. Давала сам све од себе да и тај дан личи на сваки други. Али рутински систематски преглед је променио читав ток једног септембарског дана. И више ми није било важно који је то био дан. Живот је стао. Читав мозаик који сам градила 35 година почео је да се урушава. Сазнање да имам карцином дојке није ми остављао простора ни за какву импровизацију којој сам увек била, поносно, склона. Након хируршке интервенције, радикалне мастектомије дојке, уследиле су хемиотерапије наредних годину и по

Здравље

03.03.2022 у 18:00

За оболеле од атопијског дерматитиса нема уобичајеног живота

Емилија Нешић, Национално удружење за помоћ и подршку особама са алергијама, целијакијом и осталим аутоимуним обољењима са ограничењима у исхрани „Алергија и ја” ) О болу и сврабу због атопијског екцема готово нико не прича. Особе које живе са атопијским екцемом свакодневно се суочавају са утицајем који болест има на њихове животе, а који је много дубљи од онога што се дешава на њиховој кожи. Атопијски дерматитис је захтевна болест и погађа пацијенте на много тежи начин него што се мисли. Интензиван и упоран свраб атопијског екцема је један од најтежих симптома који води ка стресу, скраћеном периоду сна, раздражљивости, стигми и дуготрајном болу. Ова болест готово увек умањује квалитет живота, утиче на ментално здравље и води ка развоју других болести, инфекција и атопијских

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

13.08.2022 у 22:46

Зеленски: Ликвидираћемо руске војнике који гађају нуклеарну електрану

13.08.2022 у 22:42

Зашто еколози затрпавају рупе на голф теренима

13.08.2022 у 22:16

Директор „Путева Србије” 2021. имао зараду већу од законом прописане

13.08.2022 у 22:05

Уљари страхују да ли ће моћи да врате стране купце

13.08.2022 у 22:00

У Новом Саду настављене блокаде, чека се одговор министарства

13.08.2022 у 21:33

Јавна је тајна да су шпијуни међу нама