Понедељак, 06.02.2023.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	108.37	109.03	108.7
	117.12	117.82	117.47

Таг: Бранко Ћопић

Магазин

01.11.2020 у 15:22

Бележи, јаране мој

Момчило Срећковић Моци, данас пензионер из Забрежја код Обреновца, бавио се својевремено новинарством, радио је у редакцији „Студија Б” у време док је тамо био и Душко Радовић, и упознао је у свом животу доста познатих личности, међу њима и Десанку Максимовић, Мићу Орловића, Ружицу Сокић. О сваком је у својој бележници забележио понеку анегдоту, нешто занимљиво и необично што су му испричали, али једно познанство превазилази остала. То је пријатељство с писцем Бранком Ћопићем код кога је као дете и становао. Ручак у Забрежју Упознали су се на једном литерарном конкурсу, писац је открио Моцијев таленат и склоност ка писању, и помогао му да се бави поезијом, писањем, да заврши новинарску школу и да потом постане и новинар. Тако је Моци избегао судбину коју му је наменио његов отац

Ризница

27.03.2018 у 13:35

Смртно руво Соје Чубрилове

Дођоше најзад последњи дани пред завршетак испита, дани грозничавог ишчекивања кад су полумрачним ходницима школским расле и проносиле се невјероватне и фантастичне вијести о резултатима матуре, а онда се и то све свршило некако преко мјере обично, и кад је већ једном угледао у рукама ту, толико жељену диплому, Бора Чубрило, сада свршени учитељ, погледао је зачуђеним очима у тај комад исписане хартије и одједном осјетио тако силну утученост и мукли бол да би најрадије јаукнуо попут најцрњег очајника. Постигао је тај – толико жељени циљ – и тога истог часа попустила је напетост и у њему као да се све срушило и остала мртва беспокретна празнина. - Па шта сад, одјекнуло је негдје у дубини душе и очајно питање. Док је тако неодлучно стајао на излазу школске зграде пришла му је је

Београд

26.09.2017 у 22:00

Од ружичњака до запуштеног плаца у Кнеза Милоша

Пет приземних кућа са цветним баштама и пумпама за воду било је на плацу између данашње пољске амбасаде и стамбене петоспратнице у Кнеза Милоша 28 све до 1961. године. Тада су порушене, на њиховом месту подигнут је парк, а три деценије касније тадашњи градоначелник Београда Александар Бакочевић симболично је на том месту ударио темеље за будућу пословну зграду Саобраћајног института ЦИП. То тврди Борјана Каменовић (80), професорка соло певања у пензији која живи у вишеспратници у Кнеза Милоша 28. Ту зграду, тик уз деценијама напуштени плац, на углу Кнеза Милоша и Бирчанинове саградио је пре осам деценија њен деда Драгутин Пертинач, пореклом Француз и фабрикант из Сиска.

Ризница

15.12.2016 у 12:06

Птице изван јата

За читаво вријеме пута монотоно је сипила јесења киша добујући успаљиво и ситно по навоштеној циради покривених поштанских кола. Видик се губио у магли, облици се расплињавали као да се топе у влажну тешку ваздуху, боје су се гасиле, разливене, блиједе и прљаве. Кљусад мокра и загријана уједначено су каскала цестом, док је кочијаш Мујо Калаузовић сјетно и отегнуто пјевушио: Да је мени лећи па умрити, Па видити ко ће ме жалити... Магле, сумор, добовање кише по затегнуту платну и бескрајна монотона Мујина пјесма, која узалудно тугује за нечим. У сумрачној дупљи претрпаних кола ћелави стари мађионичар оборене главе труцка се тамо-амо, слуша кишу и кочијашево пјевуцкање и горко му је у души. Поред њега, на дршки излизана стара кофера, чучи сив отрцан голуб и као да читаво вријеме

Ризница

07.07.2016 у 16:59

Покојни Ђука Путник

Падале су прве магле јесење, пекла се помало и ракија и вјеверице се све чешће виђале по орашјима, кад су сахранили најменика Ђуку Путника. Прилично кисели и мрзовољни, без изгледа на ракију, однијела су га четворица сељака до гробља, за сандуком је корачало још троје-четворо чељади и разговарало о пољским пословима, а кад су га затрпали мокрим бусењем иловаче, сви су се разишли без имало туге. Остао је само гроб са бијелом крстачом зачуђен и гласан у зеленој тишини. Ту на гробљу у сјени трешања почива се у миру божијем. Само покојни најменик Ђука није имао мира. Давне неиспуњене жеље још су живиле у њему и пекле као отров, па се уморни најменик подигао из мртвих, сјео на ивицу гроба и тмурно се загледао у ноћ. Било се већ одавна смрачило, шушкетало је у тмини над главом ријетко

Ризница

05.04.2016 у 13:49

Сусрет са земљаком

Утегнут у потијесан шињел, лица дјечачки једра и црвена, и блага, понешто сјетна погледа човјека добричине, стрпљиво корача жандарм Илија Рашета тамо-овамо једном живом београдском улицом. Читаво по подне росила је ситна и невидљива киша прољетна и са још неразвијених мрких пупова младих кестенова на увици тротоара откинула би се покаткад крупна свијетла кап и то би Илију, ни сам није знао зашто, потсећало на његов крај, његове козе и оријетке кржљаве личке шикаре орошене топлом прољетном кишом. Тренутно би га, попут свијетла угодна вала, прелила далека успомена, али би се опет брзо тргнуо (треба пажљиво пазити на ред, а не около блејати и спавати!) и настојао да лицу даде службен и строг израз што му никако није полазило како треба за руком и он се чудом чудио и дивио како то онај његов

Почетна / Тагови

06.02.2023 у 22:41

Бивши фудбалер Њукасла и Челсија пронађен жив у рушевинама у Турској

06.02.2023 у 22:31

Америка ће наставити контакте с Кином поводом инцидента са балоном

06.02.2023 у 22:15

Земљотрес и у Казахстану, јачина 5,4 степени

06.02.2023 у 22:00

Републиканци траже од Маска да не дозволи терористима да користе „Твитер”

06.02.2023 у 21:58

Тражи се милионска казна због изостанака противпожарних провера у „боингу 777”

06.02.2023 у 21:37

Вучевић: Вучић на првој линији борбе за националне интересе