Уторак, 17.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.21	117.91	117.56
	112.65	113.32	112.98
	112.28	112.95	112.62

Таг: лекари

Здравље

15.07.2021 у 18:00

И са витилигом мора да се живи

Бојана Марковић, Удружење „Плави круг” О витилигу се, нажалост, ретко прича, углавном само онда када се обележава светски дан овог стања. Сматрам витилиго стањем промене боје коже јер не утиче на здравствено стање мог организма и не спречава ме ни у чему у животу. Витилиго ми се појавио са девет година, годину дана након мог „пролетања” кроз стаклена врата, када се цело стакло сручило на мене. Од свег тог стакла настрадала ми је десна потколеница, на којој имам један велики ожиљак. Захвална сам што се тако завршило јер знам да сам могла много горе да прођем, а и да настрадам. Доктори нису били сигурни да ли је тај догађај био окидач за појаву витилига. Прве флекице појавиле су се на десном колену, на коме се налази и ожиљак, касније се појавио на левом колену, а затим и на прстима

Здравље

13.07.2021 у 11:35

Прво код лекара, па на спорт

У здравом телу – здрав је дух: изрека којом се поручује да је бављење спортом, макар и рекреативно, благодатно за организам, опстала је још из доба старих Римљана, иако они нису имали пандемију короне. Античка мудрост међутим могла би да буде од користи, да укаже на значај првентивних медицинских прегледа у постковид месецима и у сезони годишњих одмора, када ће многи време проводити на спортским игралиштима или у теретанама. Иако у Србији законом нису предвиђени обавезни лекарски прегледи за особе које се рекреативно баве спортом, тј. нису у систему такмичења, тренери и челници установа спортске медицине поручују свима који воле да трче, „пумпају” мишиће у теретани, играју фудбал и баскет с пријатељима да најпре оду у лекарску ординацију. У сећању многих још је узнемиравајући снимак

Здравље

13.07.2021 у 18:00

Низак раст деце више је од естетског проблема

Када дете не расте у складу са својим узрастом, већина родитеља је забринута јер не зна да ли то може да укаже да се нешто дешава са здравственим статусом малишана. Лекари објашњавају да низак дечји раст није само естетски проблем, како га најчешће људи доживљавају, већ да може да укаже и на озбиљније здравствене проблеме. Рано откривање поремећаја од изузетног је значаја јер у великој мери побољшава прогнозу у погледу могућности достизања дететове нормалне телесне висине. Према проценама, у Србији тренутно више од 2.000 деце прима терапију хормоном раста. Др Маја Јешић (Фото: лична архива) Хормон раста осим што утиче на линеарни раст костију, има и низ значајних улога у метаболизму, а његов недостатак може проузроковати срчане, имунолошке, проблеме с костима,

Друштво

12.07.2021 у 10:45

Јанковић: На почетку смо новог таласа, неће бити добро у септембру

НИШ – Заменик директора УКЦ Ниш Радмило Јанковић изјавио је данас да су лекари потпуно сагласни да смо на почетку новог таласа епидемије коронавируса. Јанковић је за РТС истакао да је поражавајућа информација да је Србија од лидера у региону, чак и од једног од лидера у Европи, постала земља која је на зачељу по броју имунизованих и упозорио да ће то испоставити своју цену у септембру, а можда већ половином августа. Указао је да то да смо на почетку новог таласа сасвим јасно показују бројеви који означавају број првих прегледа и навео да тај број на југу Србије полако расте. „Оно што брине све нас који смо водили ковид систем овде на југу, који је био под убедљиво најјачим ударом, јесте како сачекати тај талас и како дати прецизне информације и објашњења људима од којих очекујемо

Здравље

08.07.2021 у 18:00

Операција анеуризме на мозгу спасава живот

У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” званично је почео с радом Центар за васкуларна обољења мозга, а ја сам била први пацијент којем је рађена посебна интервенција у тој установи. Урађена ми је ендоваскуларна интервенција на мозгу због анеуризме. Трајало је сат времена, колико се сећам. Добила сам локалну анестезију у препони због реза. Интервенција је била мало непријатна, у почетку се осети бол када се улази у крвни суд. Након тога нема бола. Током интервенције комуницирала сам с лекарима. Објашњавали су ми све време шта раде и да не почнем да паничим ако осетим неку промену. Одлично су уигран тим и лепо су све урадили. После два дана сам могла да изађем из болнице. Лекари су ми напоменули да могу да се вратим свакодневним активностима и почнем да радим. Ускоро ћу ићи на

Здравље

06.07.2021 у 18:00

Шуга није искорењена болест

Међу болести које се сматрају давно искорењеним убраја се и шуга. Међутим, у ординацијама дерматолога готово да не прође дан а да се не појави неки пацијент с овом дијагнозом. Реч је о болести коју изазива шугарац, паразит који је једва видљив голим оком. Др Горана Исаиловић (Фото: лична архива) Како истиче примаријус др Горана Исаиловић, дерматолог, веома често се проблем не препозна одмах јер када се појаве први симптоми обољења, нико не размишља да је то шуга. – Пацијенти се често месецима лече од алергија и системских болести, а да нико не помисли да је дијагноза заправо шуга. Тек после месец дана од појаве болести организам почне алергијски да делује на шугарца па се код особе појављују чворићи на кожи, скабиди, па тада искусни дерматолози поставе сумњу на

Здравље

01.07.2021 у 18:00

Недостатак једног гена узрок спиналне мишићне атрофије

Александра Мартиновић, потпредседница Удружења „СМА Србија” и Ларина мама Мама сам Ларе Еве Мартиновић, која живи у Смедереву и има седам година. Од своје прве године бори се против спиналне мишићне атрофије. Спинална мишићна атрофије (СМА) је ретка, прогресивна и смртоносна неуромишићна болест. Манифестује се губитком основних животних функција, као што су дисање, гутање, варење хране и ходање. СМА се преноси аутосомалним рецесивним путем, што значи да оба биолошка родитеља морају бити носиоци рецесивног гена за СМА у ком случају имају 25 одсто шансе да пренесу болест на своје дете. Носиоци ресивних гена су потпуно здрави и не знају да поседују тај ген. Један од 40-60 људи носилац је гена за СМА. Једно од 10.000 новорођенчади се роди са СМА. Људи чије се дете роди с овом погубном

Здравље

29.06.2021 у 18:00

Повреде колена и рамена најкомплексније су за лечење

Популарност спорта и такмичења довела је до померања граница оптерећења које спортисти подносе како би постигли врхунске успехе. Ово оптерећење није повезано само с физичким већ и с менталним и духовним стањем. Спортиста често жртвује лични, друштвени, породични живот да би испунио задатке у вези с успехом. Али, свакако су најтежи тренуци када код особа које се баве спортом дође до повреде и када се брину колико ће дуго морати да одсуствују са спортског терена. Много тога зависи и од избора техника рехабилитације, а свакој особи треба прићи на индивидуалан начин. Бранко Воркапић (Фото: лична архива) Како истиче Бранко Воркапић, специјалиста струковни физиотерапеут, технике медицинског збрињавања напредују из године у годину са циљем што бржег, а једнако квалитетног

Друштво

24.06.2021 у 20:00

Дан медицинских радника страдалих на Космету

На данашњи дан, 24. јуна, 1999. године нестао је проф. др Андрија Томановић. Тог дана је постало јасно да Срби неће моћи да имају здравствене институције у градовима и да ће серија отмица и убистава здравствених радника ове установе преселити у изоловане сеоске средине. Клиничко-болнички центар Приштина пресељен је по селима око овог града, ради по металним контејнерима, баракама и неусловним, импровизованим објектима. Страх и етнички прогон из градова најлакше је уочљив управо у здравственом систему. Овде све изгледа сведено и замрзнуто. На Хируршкој клиници „Симонида” у Грачаници стоји бело спомен-обележје отетим и убијеним радницима КБЦ Приштина. На њему се великим словима истиче реченица: „Усправни људи.” На њему је и име професора Андрије Томановића. Испод табле пролазе они које

Здравље

24.06.2021 у 18:00

Воља за животом јача је од сваког страха

Лидија Стојановић, Удружење „Заједно за нови живот” Имам 32 године, по занимању сам архитекта и данас живим с пресађеном јетром. Моја прича почиње давне 2000. године. Први симптоми које сам осетила били су јак бол у зглобовима и мишићима и то је био почетак моје борбе за живот. Заправо, имала сам доста среће јер многи немају никакве симптоме док болест не буде већ у поодмаклој фази. Мени су болест открили у раном стадијуму и добила сам коначну дијагнозу: аутоимуни хепатитис. Као и код свих аутоимуних болести, не зна се узрок зашто се појавила. Као једанаестогодишњакиња у том тренутку веровала сам да ћу се уз неколико таблета излечити и да ће све бити у реду. Добила сам терапију и врло брзо сам схватила да то није болест која ће проћи тек тако. Све ми је било забрањено, већина

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.05.2022 у 23:33

Документи огледала прошлости

16.05.2022 у 22:45

Почело извлачење рањених из „Азовстаља”

16.05.2022 у 22:32

Борељ: Хитно почети преговоре са Северном Македонијом и Албанијом

16.05.2022 у 22:25

Одржан састанак лидера ОДКБ

16.05.2022 у 22:15

Вучић одао пошту преминулом владару УАЕ

16.05.2022 у 21:24

Режирано застрашивање, циљ - парализа система