Уторак, 05.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	112.2	112.88	112.54
	116.92	117.62	117.27

Таг: интервју

Култура

25.05.2021 у 20:00

Сви моји јунаци су сумњива лица

У новом роману Ласла Блашковића „Пратећи вокали”, у издању „Архипелага”, кроз смешне судбине „малих људи” и спомињање неких који су деловали важно, покреће се време, од комунизма из шездесетих година прошлог века, до данас. Прича нас води у Нови Сад и на Петроварадин, па у неко оближње село, да би дошла до Београда и Народне библиотеке. Ласло Блашковић је шест година био управник Народне библиотеке Србије. Овај његов заиграни роман говори и о књигама, стварним и измишљеним, духовито о сексуалном аскетизму ратних заробљеника, о преписци путем „месинџера”. Све уз осмех. Због чега вам је важан хумор у сагледавању наше новије историје, као и савремености, будући да роман „Пратећи вокали” може да буде схваћен и као хумористички? Мојом голицљивом причом, ту и тамо, промине понеко

Култура

21.05.2021 у 20:00

Јавност нас подржава, али држава неће да нас чује

Да ли је то врхунац бриге о нашој жени? Зашто новац који неко око овога троши није усмерен на отварање радниих места за жене, подршку сиромашнијим мајкама (Фото: Р. Крстинић Одбор за стандардизацију српског језика изјаснио се ових дана у свом саопштењу да је закон о родној равноправности, а поводом усвајања предлога истог, закон против српског језика и да је председник републике једини који ово „насиље над језиком”, како га називају, може да заустави. У разговору за наш лист, проф др Срето Танасић, председник Одбора и дописни члан АНУРС, каже да су пре овог последњег текста два пута изашли јавно са својим саопштењима или одлукама у којима су подробно објаснили да није тачно да је српски језик родно неосетљив. Рекли су, такође, да нико нема право да врши насиље над језиком путем

Мозаик

20.05.2021 у 16:51

Би-Би-Си се извинио због интервјуа са принцезом Дајаном

Би-Би-Си је данас понудио извињење због интервјуа с принцезом Дајаном, који је емитовао 1995. године, а након истраге која је довела до закључка да Би-Би-Си није успео да достигне високе стандарде интегритета због начина на који је наговорио принцезу Дајану на тај интервју. Такође, установљена је кривица новинара Мартина Башира због обмањивања, јер је у истрази откривено да је Башир Дајаниног брата Чарлса Спенсера убедио да га упозна са сестром тиме што му је показао лажне банкарске, пренео је Ројтерс. „Би-Би-Си не може да врати сат уназад након четврт века, али може у потпуности и безусловно да се извини. Би-Би-Си нуди то данас”, рекао је генерални директор Би-Би-Сија, Тим Дејви, преноси Танјуг.

Култура

20.05.2021 у 18:00

Килијан је за мене као Микеланђело

Да се у камену може створити савршенство какво ни природа не постиже, показао је Микеланђело својим скулптурама „Пиета” и „Давид”, а његово највеће сликарско достигнуће јесте осликавање Сикстинске капеле у Ватикану. Поред других момената и ова три дела инспирисала су Марија Радачовског да као кореограф и редитељ постави са нашим ансамблом балет „Микеланђело”, који ћемо премијерно видети вечерас од 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Костимограф је Катарина Грчић Николић, а сценограф и дизајнер светла Марек Холи. Музичку подлогу чине дела Баха, Хендла, Вивалдија, Росинија. У насловној роли игра Дејан Коларов, првак националног театра, а у подели учествује целокупни ансамбл Балета Народног позоришта. Марио Радачовски, словачки балетски уметник, кореограф и

Култура

18.05.2021 у 20:00

Радован Бели Марковић и дубоки слојеви наше културе

Књига универзитетског професора, књижевника и књижевног критичара Радивоја Микића „Роман против романа”, у издању куће „Албатрос плус”, на много начина приближава нам слојевити и сложени свет прозног дела Радована Белог Марковића. Овим делом професор Микић доказује да су романи Белог Марковића производ једног „програмског настојања” да књижевни текст уобличи насупрот уобичајеним представама о овој књижевној врсти, да устроји роман који не тежи томе да буде роман. Због чега се романи Радована Белог Марковића могу посматрати као својеврсни књижевни експеримент? Роман је књижевна врста која нема и тешко да ће икада имати свој канон и зато је Рене Мариja Алберес и рекао да се еволуција романа као књижевне врсте може описати као „богаћење романа свим оним што није роман”. У српској

Култура

07.05.2021 у 20:00

Моја мисија у књижевности је да насмејем читаоца

Тек недавно је у „Лагуни” објављен нови роман Бојана Љубеновића „Да је боље, не би ваљало”, а већ има треће издање и велику читаност. Слично је било и са претходна два његова епистоларна романа „Писма из Србије” и „Србијо, Бог ти помого”, овог врсног и награђиваног сатиричара, са више од двадесет књига афоризама, аутора који пише за децу и одрасле. Иако смо навикли да нас слатко насмеје, описујући нашу новију историју и свакодневицу, овога пута његови јунаци суочени су са озбиљнијим проблемима. Главни лик приче је Иван Богдан, који као у зони сумрака улеће у ланац догађаја, почев од тренутка када вољену супругу налази у загрљају школарца. Као неки јунак Вудија Алена, он саплиће лопова и сасвим случајно бива уплетен у пљачку банке, постаје херој дана у медијима, али и ловина за опасне

Култура

06.05.2021 у 20:15

Пејзажи ратне магле и људских лица

За визуелно поетски а ратни филм „Природна светлост” мађарском редитељу и сценаристи Денешу Нађу недавно је на 71. Берлиналу припао Сребрни медвед за најбољу режију. Филмска прича у којој аутор подсећа на потребу избора између пасивности и преузимања индивидуалне одговорности у ратном невремену, заснована је на роману мађарског писца Пала Заваде. Денешовом филму посебну снагу даје естетика влажне, природне светлости и атмосфера житког блата и магловитих шума који симболизују човека – мушкарца у рату током силаска у непознато, када се пред њим отвара амбис дилема и када се перцепција о томе шта је добро а шта је зло лако изгуби. О томе Денеш Нађ говори за „Политику” током разговора вођеног путем „Зума”. И у својим кратким филмовима радили сте са пејзажима и лицима, сада су то пејзажи

Култура

03.05.2021 у 20:00

Живимо у друштву пуном табуа

Драма „64” Тене Штивичић, у режији Алисе Стојановић, о женама и мушкарцима, деци и родитељима, стварности и машти, нови је глумачки искорак Хане Селимовић, уједно први у својству сталног члана Атељеа 212. Представа прати интиму савременог брачног пара који се ломи под теретом очекивања: сопствених, изневерених, међусобних и оних које им намеће друштво. Премијера је изведена на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Сценограф је Дарко Недељковић, костимограф Јелисавета Татић Чутурило, композитор Иван Бркљачић. У представи „64” играју и Милош Тимотијевић, Јелена Ђокић, Владица Милосављевић, Бранислав Зеремски, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловић и Денис Мурић. Иза даровите Хане Селимовић су бројне позоришне и филмске улоге: Дуњаша, Мајка, Сена Зољ, Олга, Цмиља, Јула, Анабел, Саша, кћи

Култура

30.04.2021 у 20:00

Ствари о којима сам писала постајале су стварност

Баш када је светска бестселер ауторка Лусинда Рајли, која живи између Ирске и Енглеске, у имејл интервјуу за „Политику” најавила седми и завршни наставак свог чувеног серијала о „Седам сестара”, о „Изгубљеној сестри” (излази 27. маја у Великој Британији), на свом сајту објавила је да ће писати и осми део, који ће изаћи следеће године. У издању „Лагуне” имамо прилику да читамо све досадашње књиге посвећене женским ликовима, насталим по узору на сазвежђе поред Орионовог појаса – Седам сестара Плејада, које су морнари вековима гледали као водиље, а поштовале га културе од Маја до старих Грка и Абориџина. Недавно је „Лагуна” објавила и трилер Лусинде Рајли „Љубавно писмо”, у преводу Браниславе Радевић Стојиљковић, написан још 1999. године, али који у Великој Британији није могао да нађе

Култура

21.04.2021 у 20:00

Велике кризе захтевају дубока преиспитивања

„Тарцан са београдске периферије”, илустрација из стрипа Наш познати и признати стрип уметник Саша Ракезић, алијас Александар Зограф, који нам свакодневицу унапређује својим стриповима још од средине осамдесетих година прошлог века, и у ово пандемијско време бавио се цртањем, између осталог и зато што ради на недељном прилогу за „Време”, али не само због тога. Као што додаје, многи пројекти били су и заустављени, нарочито они који се тичу представљања његовог рада у иностранству, па је несумњиво да одвојеност и изолација имају своју цену. Но, упркос свему, у Музеју Југославије наш саговорник учествује у обележавању 75 година од краја Другог светског рата. Чини то изложбом, умешно – један његов стрип назван је „6. 4. 1941” где је као полазна тачка искоришћен и број нашег листа штампан

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.07.2022 у 23:54

Бајден: Шокирани смо бесмисленим оружаним насиљем

04.07.2022 у 23:49

Обука јединице за учешће у мировној операцији у Либану

04.07.2022 у 23:43

У несрећи на Панчевачком мосту повређен дечак

04.07.2022 у 23:06

МУП: Миленковић није послао захтев да се обрати јавности

04.07.2022 у 22:16

Шмит: Стопирано 120 милиона евра помоћи Републици Српској

04.07.2022 у 21:58

Кошаркаши Србије поражени од Белгије, СП све даље