Петак, 12.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	113.4	114.08	113.74
	120.35	121.07	120.71

Таг: интервју

Култура

07.05.2021 у 20:00

Моја мисија у књижевности је да насмејем читаоца

Тек недавно је у „Лагуни” објављен нови роман Бојана Љубеновића „Да је боље, не би ваљало”, а већ има треће издање и велику читаност. Слично је било и са претходна два његова епистоларна романа „Писма из Србије” и „Србијо, Бог ти помого”, овог врсног и награђиваног сатиричара, са више од двадесет књига афоризама, аутора који пише за децу и одрасле. Иако смо навикли да нас слатко насмеје, описујући нашу новију историју и свакодневицу, овога пута његови јунаци суочени су са озбиљнијим проблемима. Главни лик приче је Иван Богдан, који као у зони сумрака улеће у ланац догађаја, почев од тренутка када вољену супругу налази у загрљају школарца. Као неки јунак Вудија Алена, он саплиће лопова и сасвим случајно бива уплетен у пљачку банке, постаје херој дана у медијима, али и ловина за опасне

Култура

06.05.2021 у 20:15

Пејзажи ратне магле и људских лица

За визуелно поетски а ратни филм „Природна светлост” мађарском редитељу и сценаристи Денешу Нађу недавно је на 71. Берлиналу припао Сребрни медвед за најбољу режију. Филмска прича у којој аутор подсећа на потребу избора између пасивности и преузимања индивидуалне одговорности у ратном невремену, заснована је на роману мађарског писца Пала Заваде. Денешовом филму посебну снагу даје естетика влажне, природне светлости и атмосфера житког блата и магловитих шума који симболизују човека – мушкарца у рату током силаска у непознато, када се пред њим отвара амбис дилема и када се перцепција о томе шта је добро а шта је зло лако изгуби. О томе Денеш Нађ говори за „Политику” током разговора вођеног путем „Зума”. И у својим кратким филмовима радили сте са пејзажима и лицима, сада су то пејзажи

Култура

03.05.2021 у 20:00

Живимо у друштву пуном табуа

Драма „64” Тене Штивичић, у режији Алисе Стојановић, о женама и мушкарцима, деци и родитељима, стварности и машти, нови је глумачки искорак Хане Селимовић, уједно први у својству сталног члана Атељеа 212. Представа прати интиму савременог брачног пара који се ломи под теретом очекивања: сопствених, изневерених, међусобних и оних које им намеће друштво. Премијера је изведена на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Сценограф је Дарко Недељковић, костимограф Јелисавета Татић Чутурило, композитор Иван Бркљачић. У представи „64” играју и Милош Тимотијевић, Јелена Ђокић, Владица Милосављевић, Бранислав Зеремски, Иван Јевтовић, Владислав Михаиловић и Денис Мурић. Иза даровите Хане Селимовић су бројне позоришне и филмске улоге: Дуњаша, Мајка, Сена Зољ, Олга, Цмиља, Јула, Анабел, Саша, кћи

Култура

30.04.2021 у 20:00

Ствари о којима сам писала постајале су стварност

Баш када је светска бестселер ауторка Лусинда Рајли, која живи између Ирске и Енглеске, у имејл интервјуу за „Политику” најавила седми и завршни наставак свог чувеног серијала о „Седам сестара”, о „Изгубљеној сестри” (излази 27. маја у Великој Британији), на свом сајту објавила је да ће писати и осми део, који ће изаћи следеће године. У издању „Лагуне” имамо прилику да читамо све досадашње књиге посвећене женским ликовима, насталим по узору на сазвежђе поред Орионовог појаса – Седам сестара Плејада, које су морнари вековима гледали као водиље, а поштовале га културе од Маја до старих Грка и Абориџина. Недавно је „Лагуна” објавила и трилер Лусинде Рајли „Љубавно писмо”, у преводу Браниславе Радевић Стојиљковић, написан још 1999. године, али који у Великој Британији није могао да нађе

Култура

21.04.2021 у 20:00

Велике кризе захтевају дубока преиспитивања

„Тарцан са београдске периферије”, илустрација из стрипа Наш познати и признати стрип уметник Саша Ракезић, алијас Александар Зограф, који нам свакодневицу унапређује својим стриповима још од средине осамдесетих година прошлог века, и у ово пандемијско време бавио се цртањем, између осталог и зато што ради на недељном прилогу за „Време”, али не само због тога. Као што додаје, многи пројекти били су и заустављени, нарочито они који се тичу представљања његовог рада у иностранству, па је несумњиво да одвојеност и изолација имају своју цену. Но, упркос свему, у Музеју Југославије наш саговорник учествује у обележавању 75 година од краја Другог светског рата. Чини то изложбом, умешно – један његов стрип назван је „6. 4. 1941” где је као полазна тачка искоришћен и број нашег листа штампан

Култура

16.04.2021 у 20:00

Кад је завеса пала, морали смо да се прилагођавамо

И у тешким временима наша Опера живи. Док су други театри у свету још прошле године закључали своја врата, наша београдска Опера је то учинила само накратко. Она све време ради, каже Јасмина Трумбеташ, првакиња и директор Опере Народног позоришта у Београду. Наша саговорница је упоредо са студијама славистике на Филолошком факултету учила соло певање прво код проф. Предрага Андровића, а затим код проф. Радмиле Бакочевић, код које је дипломирала и магистрирала. Добијала је значајна признања током каријере. Звање првакиње опере у Београду носи од 2002. Остварила је најзначајније роле гвозденог репертоара сопранског фаха и често наступа у земљи и иностранству, а занима је и рад с младим певачима. Бити на челу ансамбла Опере, који има 200 чланова, и при томе бити у статусу првака Опере,

ТВ ревија

10.04.2021 у 12:15

Почеци увек трају

Моју трку трчим већ 36 година. Са сваком новом улогом сам на почетку, каже Олга Одановић, првакиња Народног позоришта у Београду. Баш као што је говорио Душко Радовић: Крајеви се потроше, почеци увек трају. Почетак – ето шта је на крају! У својој дугој глумачкој каријери, остварила је широк дијапазон улога. Била је госпођа Рада („Кад порастем бићу кенгур”), Јелицина мајка („Лифт”), Параскева („Гуча”), директорка („Клопка”), Спириница („Народни посланик”), богата удовица Фема („Покондирена тиква”), Лименко („Чаробњак из Оза”), Оливија („Богојављанска ноћ”), Златана („Село гори, а баба се чешља”), ево, сада је енергична пензионерка Милева у серији „Радио Милева” на РТС 1. Поносна је и на представу „Бела кафа” по тексту Александра Поповића, а у режији Милана Нешковића, у Народном

Култура

09.04.2021 у 20:00

Серијама смо спасли хиљаде живота

Док га телевизијска публика гледа у серији „Калкански кругови”, глумац Војин Ћетковић у свом матичном Југословенском драмском позоришту увелико трага за недоумицама свог новог јунака Фридриха Хофрајтера у комаду „Широка земља” Артура Шницлера у режији Марка Манојловића. Премијера је планирана за прву половину маја на сцени „Љуба Тадић” ЈДП-а. Сценограф је Бранко Хојник, костимограф Лана Цвијановић, композитор Владимир Пејковић. Поред Војина Ћетковића у глумачкој екипи су и: Марија Вицковић, Светлана Бојковић, Милица Михајловић, Милена Васић, Никола Ракочевић, Срђан Тимаров, Тамара Шустић и Алексеј Бјелогрлић. Трагикомедија „Широка земља”, објављена пре 110 година у Берлину, доноси причу о кризи брака кроз суптилну студију о друштвеном моралу и (не)верности. Која је то нит која ово

Култура

06.04.2021 у 20:00

И истина се некад измишља

У новом роману Ивана Златковића „И жив и мртав”, у издању „Лагуне”, разбојници између два рата, у Аранђеловцу и околини Букуље, тероришу и пљачкају народ. У узбудљивој причи, којом би некада родитељи плашили непослушну децу, а и сами се згражавали могућности да негде сретну одметнутог хајдука, зло се надвило над овим делом Србије, иако је оличено у неколицини људи. Ипак, народ као увек повија главу, жандарми покушавају да спроведу правду, мада неки и сарађују с разбојницима, а изнад свега остаје питање како је могуће да човек, сународник, може ближњем да нанесе толико патње само зато што је овај имао могућност да поштено заради свој иметак. Иван Златковић докторирао је књижевност, проучава народну књижевност, пише поезију, а ово је његов четврти роман. Какво је искуство писати о

Култура

05.04.2021 у 12:22

Заносни креативни хаос је моје природно место

За нови сусрет са београдском публиком редитељ Ивица Буљан, дугогодишњи директор ансамбла Драме Хрватског народног казалишта у Загребу, изабрао је дело „Тихо тече Мисисипи” Владимира Табашевића (био у ужем избору за НИН-ову награду, 2015. године). Премијера је у уторак увече, 6. априла, од 19 сати на сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта. Ивица Буљан потписује и драматизацију, сценограф је Александра Денић, костимограф Небојша Липановић, а композитор Митја Врховник Смекар. ‒ У Београду сам режирао Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”, то ми је било једно од најдубљих личних искустава. На тој сам представи упознао Душана Макавејева који ми је упутио интимно веома важну подршку, и Мирјану Миочиновић која је строги естетски и етички судија. Над свим је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.08.2022 у 16:37

Црна Гора прогласила руског дипломату за персону нон грата

12.08.2022 у 16:22

Суша погодила Енглеску, уведене рестрикције воде

12.08.2022 у 15:35

Ватрогасци широм Европе придружују се борби против шумских пожара у Француској

12.08.2022 у 15:20

На Међународни дан младих представљена уметничка инсталација посвећена климатским променама

12.08.2022 у 15:18

Костић међу 15 кандидата за УЕФА играча године

12.08.2022 у 14:57

Банка Русије разматра куповину јуана, рупије, турске лире