Среда, 10.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.99	117.69	117.34
	114.51	115.2	114.86
	120.03	120.76	120.4

Таг: интервју

Култура

15.02.2021 у 20:15

Некадашњи свет није био невинији

Многи ће са сетом читати „Књигу нестајања, Кратку шетњу кроз ишчезло” Ане Ристовић, у издању „Архипелага”, зато што је то збирка прича о предметима који више нису у употреби, а постојали су чак и до пре једне или две деценије. Чувају их можда још само они који путем тих ствари успостављају везе са самима собом, од пре, или са драгим људима из неког прошлог живота. Најпре ће песникиња написати овакво дело, дати објектима ауре нематеријалног, испунити их смисловима универзалне лепоте, удахнути им нови живот. Многе генерације сетиће се миљеа и шустикли својих бака, јамболија, цигарет-жвака, металних виклера, писаћих машина, ручних млинова за кафу, видео-касета, вокмена, ножева за отварање писама, притискивача за хартију... Они сасвим млади читаће ову књигу као неки историјски бревијар.

Култура

09.02.2021 у 20:15

Шта све пропуштамо тамо где тренутно нисмо

Тена Штивичић једна је од најцењенијих ауторки у европским позориштима. Њену најновију драму „64” редитељка Алиса Стојановић режира у Атељеу 212. Праизведба је планирана за април, уколико епидемиолошка ситуација буде повољна. Осим у Немачкој, Аустрији, Великој Британији, Турској, Швајцарској, Бугарској, Хрватској, Црној Гори, три драме Тене Штивичић: „Двије”, „Свици”, „Немреш побјећ од недјеље” изведене су и у Београду, управо у Атељеу 212. Случајно или не сте изaбрали баш овај тренутак за драмско дело „64”? Шта вам је у случају овог комада било најважније? Шта се крије иза самог наслова? Иако наравно није реч о трилеру ипак бих за сада волела да сачувам мало тајни око наслова и шта он значи. Шта ми је било најважније? Много се ствари у подели родних улога и уопште

Култура

25.01.2021 у 20:00

Његош је избеглица у сопственом народу

Добричин прстен јесте највећа награда, јер ово признање не можете добити на почетку каријере, па да сте Марлон Брандо или Паја Вујисић. Лепо је осећање добити га. Са друге стране намеће се питање: колико глумац остаје, траје у сећању народа. То је највећа награда, нису му потребни споменици, ни ордени, ако сте нешто оставили у тим скривеним фиокама нечије душе. Хришћанска, духовна, ту се састају позориште и црква. Осећање да си дао најбоље што имаш, испуњава срце човеково радошћу и тугом. Радошћу због давања, а тугом што не може више. Овако за „Политику” беседи драмски уметник Петар Божовић, актуелни добитник награде „Добричин прстен”, признања које УДУС додељује за животно дело. Петар Божовић је 33. лауреат овог, највишег глумачког признања у нашој земљи. Ваше детињство било је

Култура

25.01.2021 у 21:15

Индивидуалност је усхићено име за усамљеност потрошача

Од „јаке мисли”, која је била у основи револуционарне делатности, некако се нехајно стигло до „слабе мисли”, која се бави заштитом права мањина и распарчава сваку борбу на безбројне огранке попут феминизма, екологизма и разних покрета за заштиту појединчаних права, пише италијански филозоф Дијего Фузаро (1983) у књизи „Мислити другачије – Филозофија неслагања”, спорећи вредности и норме које неолиберални поредак намеће као подразумевајуће у аутоматизованом глобалном друштву. Књига је недавно објављена и код нас у издању „Клија” у преводу Маринa Павићa. У свом обрачуну са „потрошачком десницом” Фузаро не штеди ни „културну левицу”, интелектуалце и новинаре који су допринели стварању једног политички коректног дискурса који спутава критику. Масовни конформизам који а приори негира било

Култура

19.01.2021 у 20:15

Време велике уметности припада прошлости

О времену је писао на почетку свог великог, последњег а недовршеног дела Тома Аквински. Kолико год он био теолог и хришћанин, ипак је морао потврдити да ни Бог упркос својој свемоћи не може учинити да оно што је било – није било. Време постоји само као сада и чини границу између прошлости и будућности, каже Милан Узелац, некада професор естетике и онтологије на Филозофском факултету у Новом Саду, аутор више књига из историје филозофије, метафизике, естетике и филозофије уметности. Недавно је објављена професорова књига „Феноменологија нашег времена” у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. У књизи сте анализирали пролазност времена и његову бесповратност насупрот вечном, трагајућем „сада”? Прошлост не можемо изменити, мада нам може бити дуга или кратка у нашем сећању

Култура

18.01.2021 у 20:15

Савремени отрови празнословља

Више је повода за разговор са Селимиром Радуловићем, песником и управником Библиотеке Матице српске у Новом Саду, а међу њима су нова поетска збирка „О дукату с ликом старца”, његове изабране и нове песме „Исповест тумача царевог сна”, (у издању „Лагуне”), као и награда „Милан Богдановић”, поводом критичког текста посвећеног књизи „Истрага предака” Ивана Негришорца. Као управник библиотеке Матице српске, Радуловић наглашава да се у електронском каталогу библиотеке, који је највећи такве врсте у земљи, налази више од 1.500.000 записа, да је корисницима омогућена електронска резервација публикација, и да се у дигиталној БМС налази више од 27.000 публикација, као у једној од највећих дигиталних библиотека у Србији. У награђеном критичком тексту наглашена је важна појава нашег времена, а

Култура

12.01.2021 у 22:00

Стефан Миленковић о ангажовању у Новом Саду: Добар педагог је као добар родитељ

Праву акустичност и дух нове градске концертне дворане Музичко-балетске школе у Новом Саду, чији сам уметнички директор, спознаћемо и осетити на првом концерту сутра, 13. јануара, на њеном свечаном отварању, каже виолиниста Стефан Миленковић, који је крајем прошле године, како сам каже, „прошавши кроз медијски цунами” саопштио да је донео одлуку да буде и педагог на Академији уметности у Новом Саду, захваљујући националној платформи „Србија ствара”, чији је културни амбасадор, под покровитељством председнице владе Ане Брнабић. У оквиру ових активности наш виолиниста ће настојати да допринесе и фондацији „Нови Сад ‒ Европска престоница културе 2022”. Српска Атина ће тако у наредне две до три године бити његова пословна и породична база. Иначе концерт Стефана Миленковића, са новосадским

Култура

07.01.2021 у 12:00

Корак ка ренесанси каријере

Филм „Име народа” био је први корак ка ренесанси моје каријере, затим је дошла Ружа у „Татама”. Сада имам нови задатак, који ћу покушати да оправдам у серији „Швиндлери”. Овако глумица Катарина Жутић, у разговору за „Политику” коментарише ову годину која јој је била радна и успешна упркос новонасталим околностима и борби са невидљивим непријатељем. Катарина Жутић своју каријеру гради студиозно. Иза себе има цео спектар брижљиво одабраних сценских хероина: Барбара Смит, Лусила Журден, Хелен, Пег, Лиза, Жози, Светлана, Вера, Анка Ђурвић, Лејла, Нина, Ерна. Осим као глумица успешно се потврдила и као редитељ. После Милице Милетић Томић у филму Дарка Бајића „Име народа”, односно Руже у серији „Тате”, ових дана истрајавате на, како рекосте, серији „Швиндлери”. Који је у овом случају ваш

Култура

05.01.2021 у 20:15

Стрпљиво чекам уметност уживо

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Не могу да прихватим израз „нова нормалност”. Mој однос према породици, професији и уметности остао је исти, без обзира на околности.

Култура

01.01.2021 у 12:00

Време је да се ресетујемо

Колико год jе година за нама била тешка, тужна и пуна изазова, лепе и позитивне приче, попут оне коју са нама дели за новогодишње празнике глумица Љубинка Кларић, дају нам снагу и подстрек да у нову закорачимо ведри, подсећајући нас на ону чувену мисао – да мале ствари чине живот вредним. И да се треба осврнути око себе. Ова мисао се чини актуелнијом и потребнијом више но икада. Љубинка Кларић одлазећу годину памтићe углавном по лепим тренуцима. – Околности су се тако наместиле да ове године крене све како треба. Много сам снимала и радовала се томе. У мом матичном позоришту, Београдском драмском, успешно смо завршили представу по Фасбиндеровом тексту „Кишне капи на врелом камењу”. Жао ми је што гледаоци нису имали прилику да виде колико је ова представа добра. Искрено се надам да

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

10.08.2022 у 21:30

Блинкенова мисија обуздавања утицаја Москве и Пекинга у Африци

10.08.2022 у 21:20

Кањижа добила нови еко парк

10.08.2022 у 21:05

У Батајници 240 ковид пацијената

10.08.2022 у 20:55

Заустављено цурење гаса у Чачку

10.08.2022 у 20:55

Куртијев рат за одбрану функције

10.08.2022 у 20:42

Нуклеарна електрана као ратни талац